Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog odbacivanja revizije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo kada je odbacio reviziju u radnom sporu u kome je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S . iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2445/19 od 17. oktobra 2019. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno prav o na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2445/19 od 17. oktobra 2019. godine i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnosi oca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1117/18 od 23. novembra 2018. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S . iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 19. februara 2020. godine, preko punomoćnika M. G , advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2445/19 od 17. oktobra 2019. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, utvrđenih odredbama čl. 21, 22, 32. i 36 . Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe , između ostalog, osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije. Ističe da je odbacivanjem revizije kao nedozvoljene došlo do očigledno proizvoljne primene Zakona o parničnom postupku, čime mu je učinjena povre da označenih odredaba Ustava.

Predlaže da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno revizijsko rešenje. Ističe i zahtev za naknadu materijalne štete u visini troškova parničnog postupka u kome je osporeni akt donet , kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastav a ustavne žalbe .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1. 8/17 od 28. februara 201 8. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je poništen kao nezakonit aneks broj 13 ugovora o radu od 21. decembra 2006. godine i tuženi obavezan da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, radnom iskustvu, znanju i sposobnostima, dok je tužbeni zahtev odbijen u delu kojim je tužilac tražio da ga tuženi rasporedi na poslove prodavca – kasira .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 . 1117/18 od 23. novembra 201 8. godine, žalba tuženog je usvojena , pa je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu , tako što je tužbeni zahtev tuži oca u celini odbije n kao neosnovan .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2445/19 od 17. oktobra 2019. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca podneta protiv navedene drugostepene presude .

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da predmetni spor nije spor iz navedene zakonske odredbe, već predstavlja spor za poništaj aneksa ugovora o radu, kojim je izvršeno raspoređivanje tužioca na određene poslove; da revizija u takvom sporu nije dozvoljeni pravni lek; da je bez uticaja to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, imajući u vidu da se odredba člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koja propisuje dozvoljenost revizije u slučaju preinačenja prvostepene presude, ne primenjuje na konk retan slučaj (dopuna zaključaka o dozvoljenosti revizije usvojenih na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 3. i 10. marta 2015. godine) .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtev ima stranaka (stav 2. tačka 2) ).

ZPP u XXIX glav i uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa na način da je , pored ostalog, odredbom člana 436. Zakona, kao opšte pravilo, predviđeno da će se u parnicama iz radnih odnosa, ako u ovoj glavi Zakona ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona , dok je poslednjom odredbom ove glave, članom 4 41. Zakona, propisano da je r evizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, pri tome, i u ovom ustavnosudskom predmetu posebno ukazuje na odredbu člana 476. ZPP, kojom je izričito propisano da se sporovi iz radnog odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti (u kojima , saglasno odredbi člana 479. stav 6. ovog zakona, nije dozvoljena revizija).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da on svoje navode zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u parnici u sporu iz radn og odnosa .

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije u konkretnom slučaju zasnovao na stanovištu da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u kome je revizija, saglasno članu 441. ZPP, uvek dozvoljena .

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, i zmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju , dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP ). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u post upku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, u parnici u sporu iz radnog odnosa, odbijen u celini kao neosnovan, nije utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Sledom svega iznetog, Ustavni s ud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenj em Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2445/19 od 17. oktobra 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni sud ponov o odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1117/18 od 23. novembra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca ustavne žalbe o povredi načela i prava iz čl. 21, 22. i 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica povrede prava .

7. Kada je reč o zahtev u za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovaj zahtev preuranjen, jer će o reviziji podnosi oca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, te je isti odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.