Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Petrovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jovana Petrovića izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1 530/03 od 8. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1 6249/07 od 19. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Petrović iz Beograda je, preko punomoćnika Zorana Lazarevića, advokata iz Beograda, 29. februara 2008. godine Ustavnom sudu podneo blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Četvrti opštinski sud u Beogradu prilikom odlučivanja o troškovima postupka pogrešno primenio odredbe parničnog postupka koje se odnose na troškove. Podnosilac ustavne žalbe ističe da tuženi nije do zaključenja glavne rasprave opredelio zahtev za naknadu troškova postupka, već je to učinio nakon zaključenja glavne rasprave, te da su tuženom priznati svi opredeljeni troškovi, iako je upravo tuženi svojim postupanjem u više navrata skrivio nepotrebno prolongiranje konkretnog postupka i time izazvao, odnosno uvećao troškove parnice. Nadalje, podnosilac navodi da se drugostepeni sud upustio u ''đavolsko dokazivanje i sproveo nekakav postupak izviđanja koji nije predviđen zakonom, utvrđujući činjenice kada je tuženi dostavio troškovnik (navodno 8.11.2005.) iako ne postoji prijemni pečat suda kada je isti predat, pa je u tom smislu pribavljao izjašnjenja predsednika prvostepenog veća posle dve godine od spornog događaja i na osnovu tog izjašnjenja utvrdio potpuno pogrešno te činjenice, grubo ignorišući službenu javnu ispravu – raspravni zapisnik sa ročišta od 8.11.2009. godine koji je uredno potpisao i predsednik prvostepenog veća, a u kome izričito stoji da tuženi nije do zaključenja glavne rasprave opredeljeno zahtevao troškove postupka''. Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i zabrani sprovođenje izvršenja ovih rešenja u celosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1 530/03 i dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1 530/03 od 8. marta 2007. godine obavezan je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka plati novčani iznos od 94.500,00 dinara, u roku od 8 dana po pravosnažnosti rešenja, a pod pretnjom prinudnog izvršenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da je odluka o troškovima postupka doneta na osnovu čl. 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, a imajući u vidu da je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Okružni sud u Beogradu, rešavajući o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja, doneo je 8. juna 2007. godine rešenje Gž.1 2849/07 kojim je predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1 530/03 vratio istom sudu na dopunu postupka, te je prvostepenom sudu naloženo da u postupku izviđanja pozove tuženu stranu da priloži i predloži dokaze kada je podnesak, naslovljen kao troškovnik tuženog - na kome je otkucan datum 8.11.2005. godine, dostavljen sudu. Takođe je naloženo da se pribavi izveštaj službe prijema pošte u prvostepenom sudu na istu okolnost, odnosno, ako je podnesak primljen na ročištu za glavnu raspravu 8. novembra 2005. godine, da prvostepeni sud o tome sačini poseban izveštaj na osnovu primene pravila iz odredbe člana 367. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Nakon izveštaja postupajućeg sudije u predmetu P.1 530/03, Okružni sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje Gž.1 6249/07 od 19. decembra 2007. godine, kojim je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je: da je pravilno prvostepeni sud doneo ožalbeno rešenje dajući za svoju odluku razloge koje je u bitnom prihvatio i drugostepeni sud; da je prema stanju u spisima ove parnične stvari tužena strana dostavila troškovnik u podnesku od 8. novembra 2005. godine gde je obrazloženo navela za koje troškove traži naknadu, a da je u postupku izviđanja utvrđeno da je troškovnik dostavljen tako što je neposredno predat sudu 8. novembra 2005. godine i to na ročištu za glavnu raspravu; da je bez značaja navod žalbe da je tuženi svojim postupanjem u više navrata skrivio nepotrebno prolongiranje konkretnog postupka i da insistiranje žalbe da se naknada parničnih troškova tužilačkoj strani odmeri po principu krivice, nije osnovano.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) koje su bile na snazi u vreme donošenja osporenih akata, a kojima je bilo propisano: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 149. stav 1.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1.); da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja, da je stranka dužna da u zahtevu opredeljeno navede troškove za koje traži naknadu, a zahtev za naknadu troškova stranka je dužna da stavi najdocnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja stranka je dužna da zahtev za naknadu troškova stavi u predlogu o kome sud treba da odluči, da će zahtevu za naknadu troškova sud odlučiti u presudi ili rešenju kojim se završava postupak pred tim sudom (član 159. st. 1. do 4.).

5. Polazeći od navoda i razloga ustavne žalbe i sadržine prava na pravično suđenje utvrđenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1 530/03 od 8. marta 2007. godine doneo zakonom ustanovljen organ sudske vlasti, u granicama svoje nadležnosti i u zakonito sprovedenom postupku, kao i da osporeni akt sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge na kojima se doneta odluka zasniva. Naime, prvostepeni sud je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o parničnom postupku obavezao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da tuženom naknadi parnične troškove. U vezi navoda iz ustavne žalbe da tuženi nije do zaključenja glavne rasprave opredelio zahtev za naknadu troškova postupka, već je to učinio nakon zaključenja glavne rasprave, Ustavni sud konstatuje da, imajući u vidu svoju nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi, ne ocenjuje da li je u konkretnom slučaju bio opredeljen zahtev tuženog za naknadu troškova i da li je isti dostavljen do zaključenja glavne rasprave, već jedino ispituje da li je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, odnosno da li iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi proizlazi da je zaključivanje postupajućeg suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. S obzirom da je presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1171/06 od 31. marta 2006. godine odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, a imajući u vidu da odredba člana 149. stav 1. Zakona o parničnom posupku ostvarivanje prava na naknadu troškova parničnog postupka uslovljava uspehom stranke u parnici, kao i činjenicu da je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka postavljen na ročištu za glavnu raspravu, što je konstatovano i u zapisniku sa ročišta od 8. novembra 2005. godine, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem nije povređeno pravo podnosioca iz člana 32. stav 1. Ustava. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da sudovi prilikom odlučivanja o naknadi troškova postupka, na osnovu slobodnog sudijskog uverenja cene sve okolnosti o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i visinu tih troškova, a za troškove za koje postoje propisane tarife, visinu troškova određuju u skladu sa tim tarifama. Odluku prvostepenog suda potvrdio je i drugostepeni sud donošenjem osporenog rešenja, rešavajući o žalbi podnosioca takođe u skladu sa svojim ovlašćenjima iz navedenog zakona.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno da korišćenjem svojih procesnih prava učestvuje u postupku, preduzima zakonom dopuštene radnje i ulaže pravne lekove, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu odbio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti