Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog petnaestogodišnjeg trajanja parničnog postupka za utvrđenje prava svojine. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku, podnosiocima je dodeljena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Benjocki Vladimira, Benjocki Kristine i Benjocki Nade, svih iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Repub like Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Benjocki Vladimira, Benjocki Kristine i Benjocki Nade i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudo m u Zrenjaninu u predmetu P. 789/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 151/2010 (1997), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu u Zrenjaninu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Benjocki Vladimir, Benjocki Kristina i Benjocki Nada, svi iz Zrenjanina, su 8. juna 2010. godine, preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu izjavili ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 2756/01, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 151/2010 (1997).

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su podnosioci 10. januara 1997. godine Opštinskom sudu u Zrenjaninu podneli tužbu radi utvrđenja prava svojine; da je prvostepeni sud o podnetom tužbenom zahtevu odlučivao dva puta, presudama P. 28/97 od 22. februara 2000. godine i P. 2756/01 od 14. februara 2006. godine i da u postupku još uvek nije doneta konačna sudska odluka.

Podnosioci ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da im se odredi pravo na naknadu štete. Podnosioci su istakli i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2756/01, a sada Osnovnog suda u Zrenjaninu P. 151/2010 (1997) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 10. januara 1997. godine podneli Opštinskom sudu u Zrenjaninu tužbu radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 28/97.

Nakon što je održano pripremno ročište od 12. marta 1997. godine, do donošenja prve presude P. 28/97 od 22. februara 2000. godine prvostepeni sud je zakazao 16 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je odloženo čak šest, zbog neuredne dostave poziva strankama ili nedolaska tuženih, koji su podnescima dostavljenim sudu unapred tražili odlaganje ročišta. Na ročištima koja su održana sud je sprovodio dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i građevinskim veštačenjem.

Opštinski sud u Zrenjaninu je presudom P. 28/97 od 22. februara 2000. godine usvojio u celosti tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe i obavezao tužene da tužiocima nadoknade troškove parničnog postupka.

Protiv navedene presude žalbu su 4. aprila 2000. godine izjavili tuženi.

Okružni sud u Zrenjaninu je presudom Gž. 892/00 od 31. maja 2001. godine žalbu delimično usvojio, a delimično odbio, kao što je navedeno u stavovima drugom i trećem izreke. U delu u kojem je žalbu usvojio Okružni sud je ukinuo presudu Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 28/97 od 22. februara 2000. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tuženi su izjavili i reviziju protiv navedene prvostepene i drugostepene presude i spisi predmeta su prosleđeni Vrhovnom sudu Srbije na odlučivanje.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 5524/01 od 11. septembra 2002. godine revizija tuženih je usvojena, pa su ukinute presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 892/00 od 31. maja 2001. godine u potvrđujućem delu i presuda Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 28/97 od 22. februara 2000. godine u delovima potvrđenim navedenom drugostepenom presudom, a predmet je u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju revizijskog rešenja je, između ostalog navedeno da nižestepeni sudovi nisu utvrdili sve činjenice koje su relevantne za pravilnu primenu materijalnog prava.

Predmetu je, u ponovnom postupku, pred prvostepenim sudom, dodeljen novi broj P. 2756/01. Prvo ročište je održano 3. aprila 2003. godine. Tokom daljeg postupka, sud je zakazao još sedam ročišta za glavnu raspravu (25. decembra 2003. godine, 22. januara, 1. aprila, 29. aprila, 2. juna 2004. godine, 7. juna 2005. godine i 14. februara 2006. godine), od kojih su odložena dva ročišta, od 25. decembra 2003. godine i 7. juna 2005. godine, zbog nedolaska veštaka na ročište.

Tužioci su podneskom od 19. marta 2004. godine predložili tuženima da zaključe sudsko poravnanje, ali tuženi nisu prihvatili njihov predlog. U dalje sprovedenom sudskom postupku obavljeno je veštačenje od strane sudskih veštaka građevinske i finansijske struke. U periodu od godinu dana i osam meseci, od 2. juna 2004. godine do 14. februara 2006. godine, nije održano nijedno ročište jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka finansijske struke, pa je sud rešenjima P. 2756/01 od 21. februara i 7. juna 2005. godine pozivao veštaka da obavi veštačanje i upozoravao ga na posledice propuštanja, a rešenjem P. 2756/01 od 30. juna 2005. godine sud je novčano kaznio veštaka. Rešenjem P. 2756/01 od 23. novembra 2005. godine sud je ponovo pozvao veštaka da vrati spise predmeta, pod pretnjom zakonskih posledica.

Nalaz i mišljenje veštaka su 23. decembra 2005. godine dostavljeni sudu, koji je nakon izjašnjenja parničnih stranaka na nalaz i mišljenje, održao ročište od 14. februara 2006. godine na kojem je saslušao veštaka i doneo presudu.

Opštinski sud u Zrenjaninu je presudom P. 2756/01 od 14. februara 2006. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca, kao što je navedeno u izreci, i obavezao tužene da tužiocima nadoknade troškove parničnog postupka.

Žalbe su protiv navedene prvostepene presude izjavili i tužioci i tuženi.

Okružni sud u Zrenjaninu je presudom Gž. 1270/06 od 29. decembra 2006. godine usvojio žalbe, a presudu Opštinskog uda u Zrenjaninu P. 2756/01 od 14. februara 2006 godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju je, između ostalog, navedeno da su bitne činjenice u određenim zahtevima pravilno utvrđene, ali nisu na odgovarajući način ocenjene.

Predmetu je, pred prvostepenim sudom, dodeljen novi broj P. 789/07. Opštinski sud u Zrenjaninu je održao ročište od 20. juna 2007. godine, a odložio ročište od 4. oktobra i 27. decembra 2007. godine, zbog nedolaska svih pozvanih lica. Na ročištu koje je održano 18. februara 2008. godine punomoćnik tužilaca je tražio od suda da im ostavi kratak rok da pokušaju da zaključe sudsko poravnanje.

Rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 789/07 od 28. februara 2008. godine obavezane su parnične stranke da izveste sud da li su spor rešili mirnim putem odnosno da li su zaključili sudsko poravnanje. Nakon izjašnjenja stranaka da nisu zaključili sudsko poravnanje, prvostepeni sud je zakazao osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je tri ročišta odloženo (od 13. maja i 26. avgusta 2008. godine i 30. aprila i 21. oktobra 2009. godine), zbog neuredne dostave poziva strankama i nedostavljanja nalaza i mišljenja veštaka u ostavljenim rokovima.

Opštinski sud u Zrenjaninu je rešenjem P. 789/07 od 21. oktobra 2009. godine konstatovao da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena, jer na ročište od 21. oktobra 2009. godine nisu pristupile parnične stranke. Nakon zahteva tužilaca za povraćaj u pređašnje stanje, prvostepeni sud je rešenjem P. 789/07 od 16. novembra 2009. godine dozvolio povraćaj u pređašnje stanje. Tuženi su izjavili žalbu protiv navedenog rešenja, koja je kao nedozvoljena odbačena rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2379/09 od 1. decembra 2009. godine. Tuženi su izjavili žalbu i protiv poslednjeg navedenog rešenja i spisi predmeta su prosleđeni Višem sudu u Zrenjaninu na odlučivanje o žalbi.

Predmetu je nakon 1. januara 2010. godine dodeljen novi broj

P. 151/2010 (1997).

Viši sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž. 606/10 od 6. jula 2010. godine žalbu odbio a rešenje Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2379/09 od 1. decembra 2009. godine potvrdio. Rešenje je uručeno punomoćnicima stranaka krajem jula 2010. godine. Nakon vraćanja spisa predmeta Osnovni sud u Zrenjaninu je prvo ročište održao posle osam meseci 5. aprila 2011. godine, na kojem je odredio dopunsko veštačenje. Pred prvostepenim sudom je otkazano ročište od 21. septembra 2011. godine, a na ročištu od 13. decembra 2011. godine je ostavljen novi rok strankama da se upoznaju sa nalazom i mišljenjem veštaka. Osnovni sud u Zrenjaninu je održao još ročišta od 17. januara i 9. februara 2012. godine na kojima je sprovodio dokazni postupak, da bi na poslednje navedenom ročištu doneo presudu.

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P. 151/2010 (1997) od 9. februara 2012. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev, kao što je navedeno u stavovima drugom i trećem izreke i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Pismeni otpravak navedene presude je dostavljen punomoćnicima stranaka krajem marta i početkom aprila 2012. godine.

Žalbe su protiv prvostepene presude izjavile obe parnične stranke.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda podnosilaca ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, "Službeni list CPJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 i "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojimaje bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 72/11) propisano je: da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) (član 507. stav 1.); da ovaj zakon stupa na snagu 1. februara 2012. godine (član 508.); da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), a ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama ovog zakona (član 506. st.1. i 2.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, počev od 10. januara 1997. godine kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbu Opštinskom sudu u Zrenjaninu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 10. januara 1997. godine, kao i da još uvek nije okončan. Naime, u vreme odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi, parnični postupak traje 15 godina i deset meseci.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Naime, podnosioci ustavne žalbe su podneli tužbu radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti. Sud je trebalo da sprovede odgovarajući dokazni postupak i da odluči o podnetom tužbenom zahtevu.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da svojim ponašanjem nisu značajnije doprineli dužini trajanja parničnog postupka, kao i da su imali legitiman interes da sud odluči o njihovoj tužbi kojom su tražili utvrđenje prava svojine na nepokretnosti. Doprinos podnosilaca ustavne žalbe trajanju postupka se ogleda u tome što su izostali sa ročišta od 21. oktbra 2009. godine, a nisu opravdali svoj izostanak, pa je Opštinski sud u Zrenjaninu doneo rešenje P. 789/07 da se smatra da je tužba u ovoj pravnoj stvari povučena. Međutim, već rešenjem P. 789/07 od 16. novembra 2009. godine, po zahtevu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, sud je dovolio povraćaj u pređešnje stanje.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, Opštinski sud u Zrenjaninu nije održao znatan broj zakazanih ročišta, a ročišta je zakazivao u periodima od po nekoliko meseci. U periodu od godinu dana i osam meseci, od 2. juna 2004. godine do 14. februara 2006. godine, pred prvostepenim sudom nije održano nijedno ročište, jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka finansijske struke.

Polazeći od navedenog i imajući u vidu da predmetni parnični postupak nije okončan ni nakon 15 godina i deset meseci od podnošenja tužbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 2756/01, kasnkije P. 789/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 151/10 (1997).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka, postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za podnosioce ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova, uzimajući u obzir doprinos podnosilaca ustavne žalbe i činjenicu da je Opštinski sud u Zrenjaninu rešenjem P. 2756/01 od 30. juna 2005. godine novčano kaznio veštaka zbog zadržavanja spisa predmeta i nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, zbog čega sud nije mogao da zakazuje ročišta u dužem vremenskom trajanju.

Povodom zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ovaj sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 426 stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević