Povreda prava na pravno sredstvo nepoštovanjem odluke Ustavnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu javnog komunalnog preduzeća i utvrđuje povredu prava na pravno sredstvo. Privredni sud je odbacio prigovor podnosioca, ignorišući prethodnu odluku Ustavnog suda kojom je podnosiocu izričito dato pravo da taj prigovor izjavi, čime je postupio proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamas), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ iz Kraljeva i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine, u delu kojim je prigovor izvršnog poverioca odbačen kao nedozvoljen, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno s redstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje..

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine, u delu kojim je prigovor podnosioca odbačen kao nedozvoljen, i određuje da isti sud, u skladu sa ocenama Ustavnog suda iznetim u ovoj odluci, donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja tog a suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Javno komunalno preduzeće „Vodovod“ iz Kraljeva podnelo je Ustavnom sudu, 21. aprila 2015. godine , preko zakonskog zastupnika - direktora Momira Mihailovića iz Kraljeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu Iv. 1560/11.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je u Odluci Ustavnog suda Už-6460/2012 od 26. decembra 2014. godine, donetoj po ustavnoj žalbi istog podnosioca iz 2012. godine, pored ostalog, navedeno da podnosilac u roku od pet radnih dana od dana prijema te odluke, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine o obustavi izvršnog postupka; da je, postupajući po nalogu Ustavnog suda, podnosilac u roku izjavio prigovor nadležnom sudu, ali je ovde osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine njegov prigovor odbačen, kao nedozvoljen; da je navedenim postupanjem podnosiocu povređeno „pravo na sud“; da osporeni izvršni postupak traje od 2011. godine, zbog čega podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su Privredni sud u Kraljevu i Osnovni sud u Kraljevu u istim činjeničnim i pravnim situaci jama donosili različite odluke o predlozima izvršnih poverilaca za obezbeđenje potraživanja zasnivanjem založnog prava; da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu, zbog toga što nije naplatio potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 od 28. aprila 2011. godine i Iv. 1560/11 od 8. avgusta 2011. godine, kao i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i Odluku Ustavnog suda Už – 6460/2012 od 27. novembra 2014. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Javno komunalno preduzeće „ Vodovod“ iz Kraljeva, u svojstvu izvršnog poverioca, podnelo je 28. aprila 2011. godine predlog za izvršenje Privrednom sudu u Kraljevu protiv izvršnog dužnika „ Tempo“ DOO iz Kraljeva, i to zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika i popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu verodostojne isprave – računa, radi namirenja novčanog potraživanja.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem Iv. 1560/11 od 28. aprila 2011. godine usvojio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je 8. jula 2011. godine podneo predlog za obezbeđenje novčanog potraživanja Privrednom sudu u Kraljevu - zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika, na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem Iv. 1560/11 od 8. avgusta 2011. godine, u stavu prvom izreke, delimično usvojio predlog za obezbeđenje izvršnog poverioca zasnivanjem založnog prava na bliže određenim nepokretnostima izvršnog dužnika, te je, u stavu drugom izreke rešenja, naložio Službi za katastar nepokretnosti opštine Kraljevo da izvrši upis založnog prava na predmetnim nepokretnostima, dok je u stavu trećem izreke odbio kao neosnovan predlog za obezbeđenje novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na drugim bliže označenim nepokretnostima izvršnog dužnika.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem Iv. 1560/11 od 31. oktobra 2011. godine ispravio rešenje o obezbeđenju potraživanja.

Izvršni poverilac je 19. avgusta 2011. godine podneo žalbu Privrednom sudu u Kraljevu protiv stava trećeg izreke navedenog rešenja o obezbeđenju.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine obustavio postupak izvršenja, zbog toga što je nad izvršnim dužnikom rešenjem tog suda St. 76/12 od 13. juna 2012. godine otvoren stečajni postupak. U pouci o pravnom leku ovog rešenja je konstatovano da protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor. Rešenje o obustavi postupka je dostavljeno izvršnom poveriocu 4. jula 2012. godine.

Javno komunalno preduzeće „ Vodovod“ iz Kraljeva podnelo je 3. avgusta 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv stava trećeg izreke rešenja o obezbeđenju Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 od 8. avgusta 2011. godine i rešenja o obustavi izvršnog postupka istog suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 i u postupku obezbeđenja koji se vodio u predmetu istog suda Iv. 1560/11.

Odlukom Ustavnog suda Už-6460/2012 od 27. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno da je podnosiocu u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja koji su se vodili u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok je ustavnu žalbu u delu kojim su osporeni rešenje Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 od 8. avgusta 2011. godine i rešenje o obustavi izvršnog postupka istog suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine, odbacio; u stavu drugom izreke utvrđeno je pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

U tački 10. obrazloženja navedene odluke je, između ostalog, navedeno da s obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije poučen o mogućnosti izjavljivanja pravnog leka – prigovora , ne sme da trpi štetne posledice, te da on, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), u roku od pet radnih dana od dana prijema ove odluke, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi izvršnog postupk a Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine. Odluka je 30. decembra 2014. godine dostavljena podnosiocu ustavne žalbe, koji je 9. januara 2015. izjavio prigovor protiv navedenog rešenja o obustavi postupka.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine odbačeni su kao nedozvoljeni žalba izvršnog poverioca izjavljena protiv stava trećeg izreke rešenja toga suda Iv. 1560/11 od 8. avgusta 2011. godine, kao i prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja toga suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, te je veće našlo da nema procesnih pretpostavki za odlučivanje po ustavnoj žalbi; da je u Odluci Ustavnog suda Už-6460/2012 od 27. novembra 2014. godine navedeno da izvršni poverilac protiv osporenog rešenja o obustavi postupka u roku od pet radnih dana može izjaviti prigovor, „a isti je od strane izvršnog dužnika izjavljen tek nakon donošenja odluke Ustavnog suda 09. 01. 2015. godine“, iako je iz spisa predmeta sud utvrdio da je pobijano rešenje o obustavi postupka izvršnom poveriocu dostavljeno 4. jula 2012. godine; da je u rešenju ovog suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine navedeno da protiv istog nije dozvoljen prigovor; da se prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju protiv rešenja suda može izjaviti prigovor samo onda kada je to izričito dozvoljeno, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, te nema mogućnosti shodne primene odredbe Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da Zakon o izvršenju i obezbeđenju na drugačiji način reguliše pitanje dopuštenosti pravnog leka; da sud „smatra da strankama nije uskraćeno ustavno pravo, jer ukoliko bi se strankama dozvolilo izjavljivanje prigovora u slučajevima koji nisu predviđeni čl. 39. ZIO, onda bi strankama bilo dato više prava nego što im Zakon dozvoljava.“

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave , kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona ( član 58. stav 1. ).

Odredbom člana 142. stav 2. Ustava je utvrđeno da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Odredbom člana 145. stav 2. Ustava je utvrđeno da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Odredbama člana 166. Ustava je utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Odredbama člana 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom.

Članom 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) propisano je da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporava rešenje Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine, u delu kojim je prigovor podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, izjavljen protiv rešenja tog a suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine, od bačen kao nedozvoljen, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre ocenio da podnosilac ustavne žalbe povredu tog ustavnog prava u suštini zasniva na povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je osporeni izvršni postupak obustavljen rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine. Ustavni sud je, po prethodnoj ustavnoj žalbi istog podnosioca, u Odluci Už-6460/2012 od od 27. novembra 2014. godine, utvrdio da podnosilac u roku od pet radnih dana od dana prijema ove odluke, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi izvršnog postupka . Podnosilac je, nakon prijema Odluke Ustavnog suda Už-6460/2012 od od 27. novembra 2014. godine, izjavio prigovor veću toga suda protiv navedenog rešenja o obustavi izvršnog postupka. Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine, prigovor podnosioca je odbačen, kao nedozvoljen, između ostalog i sa obrazloženjem da je isti neblagovremen, zbog toga što je taj pravni lek izvršni poverilac izjavio „tek nakon donošenja odluke Ustavnog suda 09. 01. 2015. godine“, iako mu je rešenje o obustavi postupka dostavljeno 4. jula 2012. godine. Ustavni sud nalazi da je nadležni izvršni sud kao početak roka za izjavljivanje prigovora uzeo trenutak dostavljanja pobijanog rešenja o obustavi postupka podnosiocu, a ne trenutak dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už - 6460/2012 od od 27. novembra 2014. godine, kojom je pravo podnosioca na izjavljivanje pravnog leka i priznato.

Ustavni su, takođe, ističe da je u dosadašnjoj praksi u većem broju predmeta (vid. npr. Rešenje Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine , te Odluku Už-6460/2012 od 27. novembra 2014. godine), zauzeo stav da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka, u skladu sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) , njima pripada pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjave prigovor veću prvostepenog suda, te da bi uskraćivanje prava strankama na izjavljivanje pravnog leka bilo u suprotnosti sa odredbama člana 36. stav 2. Ustava.

Dalje, Ustavni sud konstatuje da je imperativnim odredbama člana 171. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, te da Sud može odrediti način izvršenja svoje odluke, te da iz odredaba člana 142. stav 1. i člana 145. stav 1. Ustava proizlazi dužnost sudova opšte i posebne nadležnosti da, pored ostalog, sude na osnovu Ustava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Takođe, odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pored ostalog, propisana obaveza državnih i drugih organa da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaj u odluke i rešenja Ustavnog suda, kao i da izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo formalno donošenje nove drugostepene odluke od strane toga suda, već i postupanje i odlučivanje drugostepenog suda u skladu sa ocenama i pravnim stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava ( ovakav stav je Ustavni sud već zauzeo u svojoj Odluci Už-224/2013 od 6. juna 2013. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 55/13). Međutim, u konkretnom slučaju, Privredni sud je, suprotno stavu Ustavnog suda zauzetom u Odluci Už -6460/2012 od 27. novembra 2014. godine, osporenim rešenjem Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine ponovo odbacio prigovor podnosioca, sa obrazloženjem da Zakon o izvršenju i obezbeđenju u konkretnom slučaju ne predviđa mogućnost izjavljivanja prigovora, te da „smatra da strankama nije uskraćeno ustavno pravo, jer ukoliko bi se strankama dozvolilo izjavljivanje prigovora u slučajevima koji nisu predviđeni čl. 39. ZIO, onda bi strankama bilo dato više prava nego što im Zakon dozvoljava“. Stoga, Ustavni sud nalazi da je navedeni stav izvršnog suda donet na osnovu proizvoljne primene procesnog prava, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime mu je povređeno pravo na pravno sredstvo , naročito u situaciji kada je Ustavni sud već prethodno utvrdio da bi primena takvog stava dovela do povrede navedenog ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, te je stoga odlučio kao u tački 1. izreke, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu .

6. Imajući u vidu da je ocenio da je u konkretnom slučaju nadležni sud doneo proizvoljan pravni zaključak o pravu podnosioca na njegovu štetu , Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, poništi o rešenje Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine , u delu kojim je prigovor izvršnog poverioca odbačen kao nedozvoljen i odredio da Privredni sud u Kraljevu, u skladu sa ocenama Ustavnog suda iznetim u ovoj odluci, donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja tog a suda Iv. 1560/11 od 28. juna 2012. godine, rešavajući kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu Iv. 1560/11, kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je svojom Odlukom Už-6460/12 od 27. novembra 2014. godine utvrdio da je podnosiocu u tom izvršnom postupku, kao i u postupku obezbeđenja, koji su se vodili u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1560/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te da mu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete zbog konstatovane povrede ustavnog prava u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti.

Što se tiče trajanja izvršnog postupka nakon donošenja Odluke Už-6460/12 od 27. novembra 2014. godine, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao još tri meseca. Naime, podnosilac je 9. januara 2015. godine izjavio prigovor protiv rešenja o obustavi postupka, o kome je odlučeno rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Ipv ( Iv). 15/15 od 11. marta 2015. godine.

Ustavni sud je ocenio da bez obzira na to što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom od pet godina se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim, te da se stoga ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U pogledu navoda ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe svoje novčano potraživanje iz verodostojne isprave mogao da ostvari prijavom svog potraživanja u postupku stečaja.

Analizirajući navode ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije dostavio dokaze da su sudovi istog stepena u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili različita rešenja.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (" Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravno sredstvo nepoštovanjem odluke Ustavnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti