Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv presude Vrhovnog suda Srbije
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije, jer podnosilac nije naveo povredu ustavnih prava, već je od Suda tražio da postupa kao instancioni sud i preispituje zakonitost osporene odluke.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanimira Stojmenovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Stanimira Stojmenovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 653/08 od 18. juna 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stanimir Stojmenović iz Leskovca je 8. juna 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 653/08 od 18. juna 2008. godine.
U ustavnoj žalbi je navedeno da su osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije preinačene presude nižestepenih sudova, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Polazeći od navoda ustavne žalbe, a koji se u celini odnose na osporavanje pravilne ocene dokaza i pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom postupka pred revizijskim sudom, ne navodeći nijedno Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu koji su mu osporenim presudama povređeni, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud.
Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na redovne sudove koji su odlučivali u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, još jednom ispituje zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Navedeni stav Ustavni sud je već izrazio u više svojih odluka kojima je odbacio ustavne žalbe kada je utvrdio da se njima od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na redovne sudove (vidi: Rešenje Už-1466/2008).
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić