Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i upravnim postupcima. Postupak za naknadu štete trajao je osam i po godina, a upravni postupci preko četiri godine, što je prekomerno dugo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 25774/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je u upravnim postupcima koji se vode pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac u predmetima br. 351-503/13 i 351-960/11, povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. J . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u upravnim postupcima koji se vode pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac u predmetima br. 351-611/14 i 351-750/13.

4. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupci iz tačke 2. izreke okončali u najkraćem roku.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Beograda je, 17. juna 2011. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela i prava iz čl. 23, 25. i 58. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 25774/2011, kao i u upravnim postupcima koji se vode pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac, a povodom zahteva podnosioca za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na kući u ulici M. broj 3 u Beogradu. Ova ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-2749/2011. Podnosilac je 23. novembra 2011. godine, 14. novembra 2012. godine i 20. juna 2013. godine podneo Ustavnom sudu i dopune ustavne žalbe. U dopuni ustavne žalbe od 20. juna 2013. godine podnosilac je predložio da Sud utvrdi da mu je u navedenom parničnom postupku, kao i u upravnim postupcima koji se po njegovim zahtevima vode pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac, povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac je 7. oktobra 2013. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1238/13 od 27. juna 2013. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, i ova ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-7979/2013. Podnosilac je 27. novembra 2013. godine podneo i dopunu ove ustavne žalbe, u kojoj je ukazao da mu je povređeno načelo nepovredivosti stana iz člana 40. Ustava, te je postavio i zahtev za naknadu "materijalne štete na ime odugovlačenja sudskog postupka".

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, tako što je predmet Už-7979/2013 pripojio predmetu Už-2749/2011.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 25774/11 i spise predmeta Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac br. 351-503/13, 351-960/11, 351-611/14 i 351-750/13, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Parnični postupak koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 25774/11

J. J. iz Beograda, majka podnosioca ustavne žalbe, je 22. decembra 2004. godine podnela tužbu Petom opštinskom sudu u Beogradu, protiv opštine Voždovac u Beogradu, radi duga. Odgovor na tužbu je primljen u tom sudu 30. marta 2005. godine.

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3161/04 od 5. aprila 2005. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja upravnih postupaka koji se vode pred Odeljenjem za inspekcijske poslove opštinske uprave opštine Voždovac broj 354-711/04 i 354-921/03. Protiv ovog rešenja J. J. iz Beograda je podnela žalbu, pa je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 9146/05 od 29. decembra 2005. godine ukinuto navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Pripremno ročište pred Petim opštinskim sudom u Beogradu je održano 16. maja 2006. godine.

Na ročištu održanom 28. juna 2006. godine podnosilac ustavne žalbe je obavestio prvostepeni sud da je njegova majka preminula, pa je sud doneo rešenje P. 3161/04 kojim je određeno da se postupak prekida. Podneskom od 23. januara 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je dostavio sudu ostavinsko rešenje O. 2927/06 od 12. januara 2007. godine, kojim je oglašen za naslednika, izjavio je da preuzima postupak u ovoj pravnoj stvari i predložio da se postupak nastavi. Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 3161/04 od 29. januara 2007. godine određeno je da se nastavlja postupak u ovoj pravnoj stvari, prekinut rešenjem P. 3161/04 od 28. juna 2006. godine.

Peti opštinski sud u Beogradu je 6. juna 2008. godine doneo presudu P. 1595/08, kojom je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, kao neosnovan, i odbijen predlog tužene da se prekine postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupaka koji se vode pred nadležnim upravnim organima, te je obavezan podnosilac da naknadi troškove parničnog postupka. Do donošenja navedene presude, pred prvostepenim sudom je, nakon što je nastavljen postupak, zakazano još osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih je pet održano (dva ročišta su odložena zbog bolesti postupajućeg sudije i jedno ročište je odloženo zbog obustave rada zaposlenih u pravosuđu).

Protiv stava prvog i trećeg izreke prvostepene presude podnosilac je izjavio žalbu, pa je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4334/10 od 13. maja 2010. godine ukinuta prvostepena presuda u tom delu i predmet vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Su. 37/10-401 od 4. oktobra 2010. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za izuzeće postupajuće sudije.

Podnosilac ustavne žalbe je 3. februara 2011. godine prvostepenom sudu dostavio podnesak u kome je naveo da precizira tužbeni zahtev. Prvi osnovni sud u Beogradu se rešenjem P. 77760/2010 od 18. maja 2011. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu. Viši sud u Beogradu je 25. jula 2011. godine doneo rešenje P. 491/2011 kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbenog zahteva kao u podnesku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, od 3. februara 2011. godine. Apelacioni sud u Beogradu je 4. novembra 2011. godine doneo rešenje R. 251/11, kojim je određeno da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 25774/2011 od 6. decembra 2012. godine je: dozvoljeno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 5. februara 2011. godine, povećanjem tužbenog zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog rušenja sprata porodične kuće u Beogradu, u ulici M. broj 3, na iznos od 9.600.000,00 dinara, kao i na ime povećanja zahteva za naknadu štete na ime kanalizacije i kanalizacionih šahtova na iznos od 400.000,00 dinara (stav 1. izreke); nije dozvoljeno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 5. februara 2011. godine isticanjem zahteva da mu tužena isplati troškove stanovanja do okončanja postupka, kao i isticanjem zahteva za naknadu štete na ime uništenog pokućstva (stav 2. izreke); delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za rušenje sprata porodične kuće isplati iznos od 1.602.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 3. avgusta 2012. godine do isplate (stav 3. izreke); odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate od 14. novembra 2003. godine do 3. avgusta 2010. godine i tužbeni zahtev za iznos od dosuđenih 1.602.650,00 do 9.600.000,00 dinara (stav 4. izreke); odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade štete koja se odnosi na kanalizaciju i kanalizacione šahte isplati iznos od 400.000,00 dinara (stav 5. izreke) i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav 6. izreke). Do donošenja ove, druge po redu prvostepene presude, od zakazanih sedam, održano je šest ročišta za glavnu raspravu (jedno ročište je odloženo jer veštak nije dostavio sudu svoj nalaz i mišljenje).

Protiv prvostepene presude podnosilac je 25. januara 2012. godine izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1238/13 od 27. juna 2013. godine. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je pravilno zaključio prvostepeni sud da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, pripada pravo na traženu naknadu materijalne štete zbog nepravilnog rada organa tužene u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima; da je pravilno prvostepeni sud utvrdio visinu štete koju je tužilac pretrpeo, jer je istu utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, za koje je prethodno ocenio da su detaljno obrazloženi; da je pravilna odluka prvostepenog suda o kamati, jer tužilac ima pravo na kamatu od datuma kada je visina štete utvrđena, a to je od dana davanja nalaza i mišljenja sudskog veštaka. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzp. 6/2015 od 5. februara 2015. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnosioca za preispitivanje pravnosnažne presude.

3.2. Postupak koji se vodi pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac u predmetu 351-503/13

Podnosilac ustavne žalbe je 6. decembra 2010. godine podneo Opštinskom organu uprave opštine Voždovac, Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove u Beogradu, kao prvostepenom upravnom organu, zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji kanalizacione mreže radi priključenja stambenog objekta u ulici M. broj 3 u Beogradu, na katastarskoj parceli 2602, KOB-3 na gradsku kanalizacionu mrežu, koji je rešenjem tog organa broj 351-1255/10 od 12. jula 2011. godine odbijen. Protiv navedenog rešenja podnosilac je 26. jula 2011. godine izjavio žalbu.

Rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju gradske uprave grada Beograda broj 651.1-366/2011 od 4. novembra 2011. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen tom organu na ponovni postupak i odlučivanje.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja podnosilac je 12. decembra 2011. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda U. 13704/11 od 17. decembra 2012. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje 351-1114/11 od 17. aprila 2013. godine kojim je odbijen zahtev podnosioca kao neosnovan. Postupajući po žalbi podnosioca izjavljenoj 27. aprila 2013. godine, drugostepeni organ uprave je doneo rešenje 351.127/2013 od 26. juna 2013. godine, kojim je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Prvostepeni organ je 20. septembra 2013. godine, u ponovnom postupku, doneo rešenje broj 351-503/13, kojim je ponovo odbijen predmetni zahtev podnosioca. Protiv navedenog rešenja podnosilac je 30. septembra 2013. godine izjavio žalbu, a 7. oktobra 2013. godine i dopunu žalbe. Rešenjem drugostepenog organa broj 351.1-306/2013 od 27. novembra 2013. godine, poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, rešenjem prvostepenog organa broj 351-503/13 od 31. jula 2014. godine predmetni zahtev podnosioca je ponovo odbijen kao neosnovan. U spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe.

3.3. Postupak koji se vodi pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac u predmetu 351-960/11

Podnosilac ustavne žalbe je 6. decembra 2010. godine podneo Opštinskom organu uprave opštine Voždovac, Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove u Beogradu, kao prvostepenom upravnom organu, zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji krova na kući u ulici M. broj 3 u Beogradu, na katastarskoj parceli 2602, KOB-3, koji je zaključkom tog organa broj 351-1256/10 od 21. juna 2011. godine odbačen.

Rešavajući o žalbi, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, građevinsku inspekciju i urbanističku inspekciju grada Beograda, doneo je rešenje broj 351.1-332/2011 od 29. septembra 2011. godine kojim je poništen zaključak prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 351-960/11 od 14. novembra 2011. godine kojim je predmetni zahtev podnosioca odbijen kao neosnovan. Protiv ovog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je rešenjem drugostepenog organa uprave broj 351.1-412/2012 od 7. decembra 2012. godine odbijena kao neosnovana. Podnosilac je 4. februara 2013. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta i ovaj predmet je u Upravnom sudu zaveden pod brojem U. 1739/13. O podnetoj tužbi nije odlučeno do momenta odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi.

3.4. Postupak koji se vodi pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac u predmetu 351-611/14

Podnosilac ustavne žalbe je 14. avgusta 2014. godine podneo prvostepenom upravnom organu zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na izgradnji kanalizacionog šahta S1 na katastarskoj parceli 2600 KO Voždovac, radi priključenja stambenog objekta na uličnu kanalizacionu mrežu u ulici M. broj 3 u Beogradu, na katastarskoj parceli 2602, KOB-3, koji je rešenjem Uprave gradske opštine V, Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove u Beogradu broj 351-611/14 od 2. decembra 2014. godine odbijen kao neosnovan. U spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe.

3.5. Postupak koji se vodi pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac u predmetu 351-750/13

Podnosilac ustavne žalbe je 28. oktobra 2013. godine podneo Opštinskom organu uprave opštine Voždovac, Odeljenje za komunalno-građevinske i stambene poslove u Beogradu, kao prvostepenom upravnom organu, zahtev za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na sanaciji krova postojeće prizemne stambene zgrade označene kao prizemna porodična stambena zgrada broj 1 u prepisu lista nepokretnosti broj 1853, KO V. u ulici M . broj 3 u Beogradu, na katastarskoj parceli 2602, KO V . i izvođenje radova na sanaciji dograđenog dela zgrade broj 1 označenog oznakom "N" u kopiji plana katastarske parcele 2602, Katastarska opština Voždovac.

Rešenjem prvostepenog organa broj 351-750/13 od 3. aprila 2014. godine odbijen je kao neosnovan predmetni zahtev podnosioca. Rešavajući o žalbi podnosioca izjavljenoj 28. aprila 2014. godine, drugostepeni organ je žalbu odbio kao neosnovanu rešenjem broj 351.1-103/2014 od 16. septembra 2014. godine. U spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da je stan nepovrediv (član 40. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar; da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je najpre utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut 22. decembra 2004. godine, podnošenjem tužbe Petom opštinskom sudu u Beogradu , a da je pravnosnažno okončan 27. juna 2013. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je parnični postupak, pre stupanja na snagu Ustava, pred nadležnim sudom trajao već skoro dve godine. Podnosilac ustavne žalbe je januara 2007. godine stupio u postupak, nakon smrti svog pravnog prethodnika.

Kada je reč o ukupnoj dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao osam i po godina, što prima facie može ukazivati da nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je činjenično stanje koje je trebalo utvrditi u parničnom postupku bilo relativno složeno.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ima o legitiman materijalni interes da ce o tužbenom zahtev u za naknadu materijalne štete, između ostalog, zbog nezakonitog rušenja sprata njegove porodične kuće od strane tužene, pravnosnažno odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac delimično doprine o odugovlačenju postupka. Naime, podnosilac je prvostepenom sudu skoro svakodnevno dostavljao sadržinski iste podneske, a koje je sud morao dostavljati suprotnoj strani na odgovor, čime je doprineo produženju trajanja osporenog postupka. Podnosilac je tokom postupka postavio zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, kao i zahtev za izuzeće veštaka. Podnosilac se uredno odazivao na pozive za ročišta za glavnu raspravu.

Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o tužbenom zahtev u odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove. U ovoj pravnoj stvari prva presuda je doneta 6. juna 2008. godine, dakle nakon tri i po godine od podnošenja tužbe, ali je ista ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje, te je nova prvostepena presuda doneta tek 6. decembra 2012. godine. Odlučivanje Apelacionog suda o podnetoj žalbi u roku od šest meseci se može smatrati razumnim rokom za odlučivanje. Međutim, s obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnog stanja u ovoj pravnoj stvari, kao ni delimični doprinos podnosioca trajanju postupka, ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje postupka od osam i po godina, posebno imajući u vidu da se radi o zahtevu za naknadu materijalne štete zbog nezakonitog rušenja sprata porodične kuće od strane tužene.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

7. Ocenjujući navode podnosioca da mu je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1238/13 od 27. juna 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenog akta, već je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. U konkretnom slučaju, podnosilac ponavlja navode iz žalbe koju je podneo protiv prvostepene presude, a koje je žalbeni sud detaljno razmotrio i obrazložio. Ustavni sud nalazi da je osporena presuda obrazložena, da se zasniva na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava i da zadovoljava zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava, te da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na pravično suđenje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Imajući u vidu da podnosilac povredu ostalih načela i prava označenih u ustavnoj žalbi, u suštini, izvodi iz povrede prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ove navode podnosioca nije posebno razmatrao.

9. Ustavni sud ukazuje da je podnosilac u dopuni ustavne žalbe od 27. novembra 2013. godine postavio zahtev za naknadu materijalne štete "na ime odugovlačenja sudskog postupka". Imajući u vidu sadržinu ovog podneska, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac, u suštini, predložio da mu Sud, ukoliko utvrdi da mu je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, utvrdi i pravo na naknadu nematerijalne štete. Međutim, s obzirom na to da je osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu, kojim je okončan predmetni parnični postupak, dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 13. septembra 2013. godine, a da je podnosilac navedeni zahtev za naknadu štete istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 27. novembra 2013. godine, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke odbacio navedeni zahtev podnosioca kao neblagovremen.

10. Podnosilac je u ustavnoj žalbi, kao i u dopunama ustavne žalbe, ukazao da su mu u upravnim postupcima koji se po njegovim zahtevima za izdavanje odobrenja za izvođenje radova na kući u ulici M. broj 3 u Beogradu vode pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac pod br. 351-503/13, 351-960/11, 351-611/14 i 351-750/13, povređena i načela i prava zajemčena odredbama čl. 23, 25, 32. i 58. Ustava, između ostalih, pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

10.1. Ocenjujući ove navode podnosioca u odnosu na postupak koji se pred prvostepenim upravnim organom vodi pod brojem 351-503/13, Ustavni sud ukazuje da je navedeni upravni postupak pokrenut zahtevom podnosioca od 6. decembra 2010. godine i da nije pravnosnažno okončan. Ustavni sud je utvrdio da je 31. jula 2014. godine doneto poslednje prvostepeno rešenje, ali da u spisima predmeta nema dokaza da je isto i dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe. Iz navedenog proizlazi da postupak traje više od četiri godine. Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je zaključio da je nesporan interes podnosioca da se o osnovanosti njegovog zahteva odluči u razumnom roku. Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja administracije, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, te se može zaključiti da je svojim ponašanjem pokušao da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njegovim pravima.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje upravnih organa prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz priložene dokumentacije i spisa predmeta utvrdio da je za četiri godine u predmetnom postupku doneto četiri prvostepena rešenja, tri rešenja drugostepenog organa i da je vođen jedan upravni spor, iz čega se može zaključiti da nije bilo dužih perioda neaktivnosti u postupanju nadležnih organa. Ustavni sud je, međutim, konstatovao da je nadležni drugostepeni organ, u konkretnom slučaju, tri puta vratio predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmet ''Pavlyulynets v. Ukraina'', predstavka br. 70767/01 od 6. septembra 2005. godine i ''Cvetković protiv Srbije'', predstavka br. 17271/04 od 10. juna 2008. godine).

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke, dok je u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se ovaj postupak okončao u najkraćem roku.

10.2. Ocenjujući navode podnosioca da mu je u postupku koji se pred prvostepenim upravnim organom vodi pod brojem 351-960/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je navedeni upravni postupak pokrenut zahtevom podnosioca od 6. decembra 2010. godine i da nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da postupak traje više od četiri godine. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Ustavni sud je zaključio da je nesporan interes podnosioca da se o osnovanosti i ovog njegovog zahteva odluči u razumnom roku. Ustavni sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja administracije, te se može zaključiti da je svojim ponašanjem pokušao da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njegovim pravima.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz priložene dokumentacije i spisa predmeta utvrdio da su za četiri godine u predmetnom postupku donete dve odluke prvostepenog organa (zaključak i rešenje), dva rešenja drugostepenog organa i da se u momentu odlučivanja Ustavnog suda o ustavnoj žalbi pred Upravnim sudom vodi upravni spor po tužbi podnosioca podnetoj 4. februara 2013. godine. Organi uprave nisu u konkretnom slučaju postupali u rokovima koji su propisani Zakonom o opštem upravnom postupku za odlučivanje o podnetom zahtevu, odnosno žalbi, ali ni Upravni sud nije više od dve godine odlučio o tužbi koja je podneta protiv konačnog upravnog akta.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je i u ovom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke, dok je u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se i ovaj postupak okončao u najkraćem roku.

10.3. Ocenjujući navode podnosioca da mu je i u postupcima koji se po njegovim zahtevima vode pred Odeljenjem za komunalno-građevinske i stambene poslove gradske opštine Voždovac pod br. 351-611/14 i 351-750/13 povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo, Ustavni sud je ocenio da se dosadašnje trajanje ovih postupaka još uvek ne može smatrati nerazumno dugim. Naime, postupak koji se pred navedenim prvostepenim upravnim organom vodi pod brojem 351-611/14, pokrenut je zahtevom podnosioca od 14. avgusta 2014. godine. U predmetnom postupku je 2. decembra iste godine doneto prvostepeno rešenje, ali u spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe. Iz navedenog proizlazi da postupak traje nešto više od osam meseci. Postupak koji se pred navedenim prvostepenim upravnim organom vodi pod brojem 351-750/13 je pokrenut zahtevom podnosioca od 28. oktobra 2013. godine. U predmetnom postupku je 3. aprila 2014. godine doneto prvostepeno rešenje, koje je po žalbi potvrđeno rešenjem drugostepenog organa od 16. septembra 2014. godine, ali u spisima predmeta nema dokaza da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe. Iz navedenog proizlazi da ovaj osporeni postupak traje nešto više od godinu i po dana.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, dosadašnje trajanje ovih postupaka se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe u ovom delu ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

11. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu u osporenim upravnim postupcima povređena i druga načela i prava zajemčena Ustavom, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da osporeni postupci još uvek nisu pravnosnažno okončani, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

12. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti