Odluka Ustavnog suda o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu, nalazeći da privremena mera zabrane raspolaganja imovinom ne čini ugovor o doživotnom izdržavanju ništavim. Povreda mere može dovesti do naknade štete, ali ne utiče na pravnu valjanost ugovora koji je zaključen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2749/2014
07.03.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda Snežana Marković, zamenik predsednika Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković, i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. P . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. P . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 323/14 od 13. februara 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. P . iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 26. marta 2014. godine, preko punomoćnika J. S, advokata iz Vlasotinca, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 323/14 od 13. februara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno poziva na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija).

U ustavnoj žalbi se navodi da je Apelacioni sud u Nišu pogrešno primenio materijalno pravo jer je , i pored postojanja izričite sudske zabrane raspolaganja imovinom primaoca izdržavanja, kao i nedvosmisleno utvrđene činjenice da je primalac izdržavanja raspolagao i tuđom imovinom (imovinom podnosioca ustavne žal be), te imajući u vidu da nije poštovana zakonska forma prilikom sačinjavanja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, ipak zauzeo stav da osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije ništav u pogledu raspolaganja nepokretnosti. Podnosilac predlaže da se poništi osporena presuda i da mu se odredi naknada materijalne i nematerijalne štete i naknada troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 899/10 i P. 3312/16 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 1549/07 i P. 1938/07 od 11. jula 2007. godine, stavom drugim izreke, određena je privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, prema tuženom K.P, tako što je tuženom K.P. zabranjeno da otuđi ili optereti kuću i zgradu površine 58 m2 i dvorište površine 2,42 ara, na k.p. br. …/1 po pl. br. 11907 za KO Leskovac, a do pravnosnažnog okončanja parnice.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2789/07 od 18. januara 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog K.P. i potvrđeno je prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Leskovcu P. 1549/07 i P. 1938/07 od 11. jula 2007. godine, u stavu drug om njegove izreke.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 4074/10 od 13. decembra 2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je prema tuženoj M.C. utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen između sada pok. K.P. i J.P, kao primalaca izdržavanja, i tužene M.C, kao davaoca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Leskovcu 22. januara 2008. godine pod brojem 3R. 44/08, a s tavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime parničnih troškova plati iznos od 155.800,00 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 323/14 od 13. februara 2014. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog njene izreke u pogledu raspolaganja pokretnim stvarima predmetnim ugovorom o doživotnom izdržavanju; stavom drugim izreke preinačena je ista presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju u odnosu na preostala raspolaganja odbijen kao neosnovan; stavom trećim izreke preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.000,00 dinara. U obrazloženju o sporene presude, pored ostalog, navedeno je : da je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena M.C, kao davalac izdržavanja, sa svojim roditeljima K.P. i J.P, kao primaocima izdržavanja, zaključila sporni ugovor o doživotnom izdržavanju, za koji tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, sin sada pok. K.P. i J.P. i brat tužene M.C, traži da se utvrdi da je ništav zbog privremene mere određene rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 1549/07 i P. 1938/07 od 11. jula 2007. godine; da je tužilac osporavao pravnu važnost ugovora i u pogledu zakonske forme, tvrdeći da sudija nije upozorio ugovarače da imovina koja predstavlja predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u njihovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici, da J.P. nije bila upisana kao vlasnik predmetne imovine, kao i da u ugovoru nisu tačno pobrojane sve pokretne stvari; da je, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, nalazeći da je K.P. sa svojom suprugom J.P. postupio suprotno određenoj privremenoj meri kojom mu je zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti iz spornog ugovora, te da je iz tog razloga ugovor ništav i ne proizvodi pravno dejstvo, jer je suprotan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, sporni ugovor je ništav samo u pogledu raspolaganja pokretnim stvarima, jer iste nisu određene niti odredive, ali u pogledu preostalih raspolaganja tako zaključen ugovor nije protivan prinudnim propisima, pa nije ni ništav, jer privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti, u smislu čl. 302. i 303. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, ne može biti prepreka za promet nepokretnosti i uknjižbu prava vlasništva po tom osnovu, jer ona ima samo značaj da potraživanje za čije obezbeđenje je određena može biti namireno iz nepokretnosti koja je predmet ugovora i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo vlasništva i da, s tim u vezi, ona nije smetnja za dalje raspolaganje dužnika, u konkretnom slučaju primaoca izdržavanja, jer postojanje sudske zabrane, koja nije zakonska zabrana, nije prepreka vlasniku da otuđi svoju imovinu, pa je iz tog razloga prvostepena presuda u tom delu preinačena. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, takođe, navedeno da je prilikom zaključenja spornog ugovora u svemu poštovana zakonska forma u smislu člana 195. Zakona o nasleđivanju, a primaoci izdržavanja naročito upozoreni da imovina koja predstavlja predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u njihovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici.

4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava, čiju povredu podnosilac ističe u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovima pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Ustavni sud ukazuje da su članom 6. Konvencije garantovana prava čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) propisano je da je ništav ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Odredbama člana 194. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 101/03) propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, te da primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano: da se radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati, da se privremena mera može odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete (član 302. st. 1. i 2.); da se radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje, uz upis zabrane u javnu knjigu, da izvršni poverilac u čiju je korist privremena mera izrečena ima pravo da, od lica koje je bilo dužno da poštuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog njihovog nepoštovanja, da se zabrane i nalozi iz stava 1. ovog člana smatraju izvršnim kada rešenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi (član 303. stav 1. tačka 2) i st. 2. i 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pre svega, zbog pogrešnog stava drugostepenog suda da osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju nije ništav u pogledu raspolaganja predmetnim nepokretnostima, što je rezultiralo donošenjem odluke na nj egovu štetu.

Ustavni sud je u vezi sa činjeničnim stanjem utvrđenim u postupku koji je prethodio ustavnosudskom konstatovao sledeće: da je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen parnični postupak između podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, i njegovog sada pok. oca K.P, kao tuženog, radi utvrđivanja prava svojine; da je u tom parničnom postupku, na predlog podnosioca, doneto rešenje od 11. jula 2007. godine (koje je potvrđeno rešenjem drugostepenog suda od 18. januara 2008. godine), kojim je određena privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja podnosioca, prema tuženom K.P, tako što je tuženom K.P. zabranjeno da otuđi ili optereti kuću i zgradu površine 58 m2 i dvorište površine 2,42 ara, na k .p. br. …/1 po pl. br. 11907 za KO Leskovac, a do pravnosnažnog okončanja parnice; da je tužena u osporenom parničnom postupku M.C, kao davalac izdržavanja, sa svojim roditeljima K.P. i J.P, kao primaocima izdržavanja, zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju koji je 22. januara 2008. godine overen kod Opštinskog suda u Leskovcu; da su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, pored ostalog, nepokretnosti obuhvaćene navedenom privremenom merom i da u vreme overe predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju parnica u kojoj je ista usvojena nije bila pravnosnažno okončana.

Iz navedenog proizlazi da je u trenutku overe spornog ugovora o doživotnom izdržavanju bila na snazi privremena mera kojom je sada pok. ocu podnosioca ustavne žalbe bilo zabranjeno otuđenje i opterećenje nepokretnosti koje su predmet ugovora koji je on zaključio kao primalac izdržavanja.

Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je našao da je ustavnopravno prihvatljiv zaključak Apelacionog suda u Nišu da sporni ugovor o doživotnom izdržavanju nije protivan prinudnim propisima, pa time ni ništav. Ovo stoga što, u smislu člana 194. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, odredbe o prenosu vlasništva na imovini koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, tj. odredbe o raspolaganju predmetnom imovinom, stupaju na snagu tek u trenutku smrti primaoca izdržavanja, koji ostaje vlasnik predmetne imovine do svoje smrti. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da ukoliko dužnik , suprotno izrečenoj privremenoj meri zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti određenoj radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja , raspolaže nepokretnošću na koju se zabrana odnosi, poverilac u čiju korist je privremena mera izrečena ima pravo da od lica koje je bilo dužno da poštuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog nj ihovog nepoštovanja, u smislu člana 303. stav 2 . Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine. Vezano za navode podnosioca da nije poštovana zakonska forma prilikom sačinjavanja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, Ustavni sud napominje da je drugostepeni sud utvrdio da je prilikom zak ljučenja spornog ugovora u svemu poštovana zakonska forma, u smislu člana 195. Zakona o nasleđivanju, te da su primaoci izdržavanja naročito upozoreni da imovina koja predstavlja predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u njihovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 323/14 od 13. februara 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi poslednje instance donosili drugačije (različite) odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju prava na jednaku zaštitu prava podnosiocu ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava

Imajući u vidu da podnosilac povredu prava na imovinu , u suštini, obrazlaže istim navodima kojima obrazlaže i povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je našao da se ovi navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava iz člana 58. Ustava.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu u celini kao neosnovanu.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti