Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu vojnog lica zbog povrede prava na pravično suđenje u postupku za priznavanje prava na otpremninu. Sud je poništio presudu Upravnog suda, navodeći da je pogrešno tumačenje zakona o uslovima za penziju dovelo do proizvoljnog presuđenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2749/2023
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. A. iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba V. A. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19814/19 od 18. januara 2023. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19814/19 od 18. januara 2023. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš Up-2 broj 161-6/19 od 15. novembra 2019. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. V. A. iz Kraljeva podneo je Ustavnom sudu, 6. marta 2023. godine, preko punomoćnika A. R. M, advokata iz Kraljeva, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19814/19 od 18. januara 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da Upravni sud u osporenoj presudi, kao ni prethodno prvostepeni i drugostepeni organ, nije dao jasne i argumentovane razloge za ocenu da podnosiocu ustavne žalbe kome je služba u Vojsci prestala zbog trajne nesposobnosti za službu, ne pripada pravo na otpremninu, u smislu odredaba člana 88. Zakona o Vojsci Srbije. Navodi se da je posebno neprihvatljiva ocena Upravnog suda da podnosiocu to pravo ne pripada zbog toga što u trenutku prestanka službe nije bila izvesna činjenica da će ostvariti pravo na invalidsku penziju. Nasuprot tome, ističe se da su svi uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju bili ispunjeni pre prestanka profesionalne vojne službe, a da se rešenje o invalidskoj penziji uvek donosi posle prestanka službe. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na pravnu sigurnost i pravo na jednaku zaštitu prava time što je drugim licima u istoj pravnoj situaciji, samo na osnovu rešenja o utvrđivanju potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i prestanka službe iz tog razloga, priznato pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, čemu u prilog je dostavio rešenja nadležnih organa.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su podnosiocu osporenom presudom povređena označena prava zajemčena Ustavom, poništi osporenu presudu i odredi da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca, tako što će je uvažiti, poništiti drugostepeno rešenje i predmet vratiti na ponovnu odluku ili utvrditi da je drugostepeno rešenje bez pravnog dejstva i obavezati tuženi organ da nadoknadi troškove upravnog spora. Zahteva se naknada nematerijalne štete i naknada troškova postupka pred Ustavnim sudom, u opredeljenim novčanim iznosima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu naredbe broj 54-214 od 16. aprila 2019. godine, koju je dostavila Vojna pošta 3720 Kraljevo (ista vojna pošta je aktom broj 5481-2 od 19. novembra 2025. godine obavestila Ustavni sud da su spisi predmeta komisijski uništeni na osnovu rešenja Vojnog arhiva P broj 982-2 od 15. aprila 2015. godine, jer im je istekao rok čuvanja) i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 21. decembra 2018. godine, kao profesionalni vojnik – razvodnik u Vojsci Srbije, u radnom odnosu na određeno vreme, podneo zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za grad Beograd (u daljem tekstu: Fond) broj 182.1-1 00315/19 od 20. februara 2019. godine podnosiocu je od 6. februara 2019. godine utvrđen potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, kao posledica bolesti, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja Fonda u prvostepenom postupku broj 117 od 6. februara 2019. godine. U obrazloženju je navedeno da će se, po pravnosnažnosti tog rešenja, odlučiti posebnim rešenjem o pravu na invalidsku penziju, u smislu čl. 25. i 26. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

 

Naredbom Komande 2. brigade Kopnene vojske Kraljevo P. broj 54-214 od 16. aprila 2019. godine podnosiocu je prestala profesionalna vojna služba zbog trajne nesposobnosti za službu, na osnovu odredbe člana 112. stav 3. tačka 1) Zakona o Vojsci Srbije. U obrazloženju naredbe je navedeno da je Komanda 27. mehanizovanog bataljona uz akt I. broj 1978 od 10. aprila 2019. godine dostavila predlog za prestanak profesionalne vojne službe podnosioca iz razloga što je rešenjem Fonda od 20. februara 2019. godine utvrđen potpuni gubitak sposobnosti podnosioca podnosioca za profesionalnu vojnu službu, kao posledica bolesti, te da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno 18. marta 2019. godine.

Rešenjem Vojne pošte 4658 Kraljevo I. 2133-1 od 17. aprila 2019. godine podnosilac je razrešen od profesionalne vojne službe sa 22. aprilom 2019. godine.

Privremenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za grad Beograd broj 182.5-1 00298/19 od 25. juna 2019. godine podnosiocu je utvrđeno pravo na invalidsku penziju od 23. aprila 2019. godine u bliže označenom mesečnom iznosu, od kada će se vršiti i isplata. U sprovedenom postupku je utvrđen i staž osiguranja podnosioca, čime su ispunjeni uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju iz člana 25. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Podnosilac je 26. jula 2019. godine podneo zahtev za isplatu otpremnine, u kome je istakao da mu je prestala služba iz razloga što mu je utvrđen potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, na osnovu čega je ostvario pravo na invalidsku penziju.

Rešenjem Vojne pošte 3720 Kraljevo UP-1 broj 126-2 od 22. avgusta 2019. godine odbijen je kao neosnovan navedeni zahtev podnosioca. Po shvatanju prvostepenog organa, odredbom člana 88. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije su precizno definisani uslovi za priznavanje prava na otpremninu, koja pripada licima koja su „oglašena nesposobnim za profesionalnu vojnu službu“, i to ako je nesposobnost nastala usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i licima kojima prestane služba zbog ukidanja formacijskog mesta. Kako je podnosiocu rešenjem Fonda od 20. februara 2019. godine utvrđen potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, kao posledica bolesti, a ne usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, prvostepeni organ je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje prava na otpremninu propisani pomenutom odredbom Zakona. Takođe je ocenio da se ne može primeniti ni odredba člana 88. stav 1. Zakona jer se odnosi na lica kojima služba prestaje zbog sticanja prava na penziju, što nije slučaj sa podnosiocem kome je služba prestala zbog nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu.

Rešenjem Vojne pošte 1097 Niš UP-2 broj 161-6/19 od 15. novembra 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je dopunio postupak tako što je pribavio nalaz, mišljenje i ocenu organa veštačenja Fonda broj 1019513/117 od 6. februara 2019. godine u kome je u tački 7 – Ocena radne sposobnosti navedeno da „postoji potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu“, a kao uzrok invalidnosti je navedena „bolest, koja nije prouzrokovana profesionalnom vojnom službom“, kao i akt Više vojnolekarske komisije Beograd I. broj 1-52 od 16. oktobra 2019. godine u kome je data ista ocena u pogledu uzroka bolesti. Podnosilac se izjasnio o navedenim dokazima ističući da oni govore u prilog njegove tvrdnje da mu pravo na otpremninu pripada na osnovu člana 88. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije. Kada je reč o primeni te odredbe Zakona, drugostepeni organ je prihvatio kao pravilne razloge koje je dao prvostepeni organ, dodatno ukazujući na to da je stavom 2. dispozitiva rešenja Fonda od 20. februara 2019. godine određeno da će se o pravu na invalidsku penziju odlučiti posebnim rešenjem, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi, tako da to nije bila izvesna činjenica u trenutku prestanka službe podnosiocu i ne može usloviti primenu navedene odredbe Zakona.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19814/19 od 18. januara 2023. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba člana 88. i člana 112. stav 3. tačka 1) Zakona o Vojsci Srbije, Upravni sud je ocenio da je tuženi organ pravilno postupio kada je, u postupku sprovedenom bez povrede pravila postupka, odlučio kao u dispozitivu pobijanog rešenja, prihvatajući i ponavljajući razloge koje su prethodno dali upravni organi.

3.2. Uz ustavnu žalbu su dostavljena rešenja Vojne pošte 3766 Požega od 27. januara 2017. godine, Vojne pošte 2077 Gornji Milanovac I broj 672-4 od 17. jula 2020. godine i Vojne pošte 3720 Kraljevo I. broj 345-2 od 19. februara 2021. godine, kojima je ranije profesionalnim vojnicima u službi u Vojsci Srbije, kojima je pre prestanka službe utvrđen potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, a posle prestanka službe i pravo na invalidsku penziju, priznato pravo na otpremninu, u skladu sa odredbom člana 88. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Odredbama Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09, 101/10 – dr.zakon, 10/15, 88/15 – Odluka US i 36/18), u tekstu koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da je profesionalno vojno lice, pored ostalog, profesionalni vojnik (član 9. stav 1. tačka 3)); da se ugovorom o radu na određeno vreme utvrđuju čin, dužnost, mesto službovanja i trajanje službe, a mogu se uređivati i druga prava i obaveze (član 42. stav 2.); da profesionalnom vojnom licu kome prestane služba u Vojsci Srbije zbog sticanja prava na penziju u skladu sa zakonom, pripada otpremnina u visini petostrukog iznosa bruto plate koja bi mu pripadala u poslednjem mesecu pre prestanka službe (član 88. stav 1.); da oficiru u radnom odnosu na određeno vreme, podoficiru u radnom odnosu na određeno vreme i profesionalnom vojniku kojima prestane služba u Vojsci Srbije zbog toga što su oglašeni nesposobnim za dužnost za koju su primljeni na određeno vreme usled profesionalne bolesti ili povrede na radu u toku trajanja ugovorenog roka, ili ako im služba u Vojsci Srbije prestane zbog ukidanja formacijskog mesta, pripada otpremnina u visini do trostrukog iznosa bruto plate koja bi im pripadala u poslednjem mesecu pre prestanka službe, zavisno od vremena provedenog u službi na određeno vreme, u skladu sa propisom koji donosi ministar odbrane (član 88. stav 2.); da oficiru u radnom odnosu na određeno vreme, podoficiru u radnom odnosu na određeno vreme i profesionalnom vojniku služba u Vojsci Srbije prestaje i pre isteka ugovorenog roka ako je na osnovu konačne ocene i mišljenja nadležnog organa zdravstvene službe utvrđeno da je trajno nesposobno za službu u Vojsci Srbije ili da je nesposobno za dužnost za koju je primljeno u službu na određeno vreme (član 112. stav 3. tačka 1)); da profesionalnom vojnom licu služba u Vojsci Srbije prestaje razrešenjem, na osnovu akta o prestanku profesionalne vojne službe (član 117. stav 1.); da se lice za koje je donet akt o prestanku službe, a nalazi se na dužnosti razrešava od službe danom predaje dužnosti, a lice koje se ne nalazi na dužnosti - danom kada akt o prestanku službe postane konačan (član 117. stav 2.).

Odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US, 84/2004 - drugi zakon, 85/05, 101/05 - drugi zakon, 63/2006 – Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18 i 46/19 – Odluka US), u tekstu koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom (član 21.); da osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja (član 25. tačka 2)); da se osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđenoj invalidnosti poslodavcu (član 112. stav 1.).

Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 59/08, 75/08, 24/11 i 7/12), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da organ veštačenja, prilikom veštačenja invalidnosti kod profesionalnih vojnih lica, primenjuje akt ministra nadležnog za poslove odbrane kojim su utvrđeni uzroci invalidnosti (član 5. stav 2.); da za profesionalna vojna lica, predlog za utvrđivanje invalidnosti na obrascu 1. iz stava 1. ovog člana daje predsednik Više vojnolekarske komisije (član 14. stav 3.); da organ veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava za profesionalna vojna lica veštači, pored ostalog, po pribavljenom mišljenju Glavne vojnolekarske komisije (član 39. stav 1.).

U Odluci o utvrđivanju spiska bolesti, povreda, telesnih mana, stanja i nedostataka prema kojem se ocenjuje zdravstvena sposobnost za vojnu službu („Službeni vojni list“, broj 22/13), koja se primenjivala u konkretnom slučaju, u objašnjenju za primenu spiska bolesti bilo je navedeno: da ocena zdravstvene sposobnosti profesionalnih vojnih lica za vojnu službu može biti: „sposoban“, „ograničeno sposoban“ i „nesposoban“; da Vojnolekarska komisija donosi nalaz, ocenu i mišljenje o sposobnosti ili ograničenoj sposobnosti za profesionalno vojno lice; da u slučaju predloga ocene „nesposoban“ za vojnu službu za profesionalno vojno lice, nakon izvršene provere medicinske dokumentacije, Viša vojnolekarska komisija upućuje predlog nadležnom organu veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje; da se kao „ograničeno sposoban“ ocenjuje profesionalno vojno lice koje ne može u odnosu na svoje zdravstveno stanje da obavlja neke poslove ili te poslove obavlja manje efikasno i kome je neophodan određeni stepen zaštite da ne bi došlo do daljeg umanjenja zdravstvene sposobnosti; da se ograničena sposobnost određuje na određeno vreme od jedne do dve godine ili trajno; da se u svim slučajevima određivanja ograničene sposobnosti i vrste ograničenja u nalazu, oceni i mišljenju upisuju samo oni poslovi i dužnosti koje ocenjeno profesionalno vojno lice ne može da obavlja u okviru svoje formacijske dužnosti; da profesionalno vojno lice koje bez štete po svoje zdravlje ne može da obavlja nijedan posao ili većinu poslova odnosno dužnosti u Vojsci Srbije ocenjuje kao nesposobno; da ako se za profesionalno vojno lice predloži ocena „ograničeno sposoban za službu u Vojsci Srbije“ daje se i jedno od sledećih mišljenja: ograničena sposobnost za službu u Vojsci Srbije posledica je povrede odnosno bolesti nastale u obavljanju službe ili u vezi sa službom u Vojsci Srbije ili je posledica profesionalne bolesti.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporena presuda Upravnog suda zasnovana na proizvoljnom tumačenju i primeni odredaba člana 88. Zakona o Vojsci Srbije kojima su propisani uslovi za ostvarivanje prava na otpremninu profesionalnog vojnog lica.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.

U ovom predmetu se kao sporno postavlja pitanje da li je na ustavnopravno prihvatljiv način ocenjena ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na otpremninu podnosiocu ustavne žalbe kome je služba u Vojsci na određeno vreme prestala pre isteka ugovorenog roka zbog trajnog gubitka sposobnosti za službu, u skladu sa odredbom člana 112. stav 3. tačka 1) Zakona o Vojsci Srbije.

Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi ocenio, prihvatajući kao pravilne razloge koje je dao drugostepeni organ, da podnosiocu ne pripada pravo na otpremninu, jer potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu nije posledica profesionalne bolesti ili povrede na radu, čime nisu ispunjeni uslovi iz člana 88. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, niti je podnosiocu služba prestala zbog sticanja prava na penziju, što je uslov propisan odredbom člana 88. stav 1. navedenog zakona, već zbog trajne nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu, pri čemu sticanje prava podnosioca na invalidsku penziju nije bila izvesna činjenica u trenutku prestanka njegove službe.

Ustavni sud je u svojoj oceni pošao od odredbe člana 112. stav 3. tačka 1) Zakona o Vojsci Srbije kojom su propisana dva razloga za prestanak službe profesionalnog vojnog lica u radnom odnosu na određeno vreme pre isteka ugovorenog roka: prvi, trajna nesposobnost za službu u Vojsci i drugi, nesposobnost za dužnost za koju je primljeno u službu na određeno vreme, u oba slučaju na osnovu konačne ocene i mišljenja nadležnog organa zdravstvene službe. Ustavni sud konstatuje da trajna nesposobnost za službu u Vojsci i nesposobnost za dužnost za koju je profesionalno vojno lice primljeno u službu na određeno vreme predstavljaju dve različite ocene zdravstvene sposobnosti profesionalnih vojnih lica za službu koje se utvrđuju u posebnim postupcima. Naime, potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, koji je obuhvaćen pojmom invalidnosti iz člana 21. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđuje rešenjem Fond na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja Fonda, na predlog predsednika Više vojnolekarske komisije. Kada se pravnosnažnim rešenjem Fonda utvrdi potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, nastaje razlog za prestanak službe profesionalnog vojnog lica u radnom odnosu na određeno vreme zbog trajne nesposobnost za službu u Vojsci. Sa druge strane, nesposobnost za dužnost za koju je profesionalno vojno lice primljeno u službu na određeno vreme postoji kada Viša vojnolekarska komisija donese nalaz, mišljenje i ocenu o njegovoj ograničenoj sposobnosti za službu u Vojsci u kome se upisuju poslovi i dužnosti koje to lice ne može da obavlja, na određeno vreme ili trajno. Dakle, profesionalno vojno lice koje je nesposobno za dužnost za koju je primljeno u službu je ograničeno sposobno, a ne potpuno nesposobno za službu u Vojsci.

U konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe nije prestala služba zbog nesposobnosti za dužnost za koju je primljen usled nekog od navedenih uzroka, što je uslov za primenu člana 88. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, već zbog trajne nesposobnosti za službu, koja nije propisana navedenom odredbom Zakona. Stoga se prilikom odlučivanja o pravu podnosioca na otpremninu nije mogla primeniti odredba člana 88. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, pa ni uzroci nesposobnosti za dužnost za koju je lice primljeno u službu nisu bili relevantni u slučaju kada je utvrđena trajna nesposobnost za službu.

Prema odredbi člana 88. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, profesionalnom vojnom licu kome prestane služba u Vojsci zbog sticanja prava na penziju u skladu sa zakonom, pripada otpremnina u određenom iznosu. Otpremnina je jednokratno novčano davanje vezano za službu u Vojsci koje licu pripada nakon prestanka službe. Pravo na otpremninu nije, navedenom odredbom Zakona, uslovljeno vrstom radnog odnosa u kome se nalazi profesionalno vojno lice i vrstom penzije koju stiče. To pravo ostvaruje i profesionalno vojno lice u radnom odnosu na određeno vreme, ako mu služba prestane zbog ispunjenja uslova za sticanje prava na penziju, u skladu sa zakonom, pre isteka vremena na koje je primljeno u službu.

Ustavni sud je uzeo u obzir da je podnosilac ustavne žalbe zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podneo i da mu je invalidnost utvrđena pre isteka roka na koji je primljen u službu u Vojsci. Nadležni organi su bili dužni da, na osnovu pravnosnažnog rešenja Fonda o utvrđivanju potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, donesu naredbu o prestanku profesionalne vojne službe zbog trajnog gubitka sposobnosti za službu, a potom i rešenje o razrešenju od profesionalne vojne službe, kojim je utvrđen datum prestanka službe podnosioca, sa kojim je odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja. Imajući u vidu da je invalidnost kod podnosioca prouzrokovana bolešću, pravo na invalidsku penziju je sticao uz ispunjenje još dva dodatna uslova – da je gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu nastupio pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja. Po oceni Ustavnog suda, za ostvarivanje prava na otpremninu, u skladu sa odredbom člana 88. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, bilo je bitno da je podnosilac ustavne žalbe u trenutku prestanka službe zbog trajne nesposobnosti za službu, 22. aprila 2019. godine, ispunio sve propisane uslove za sticanje prava na invalidsku penziju, što je potvrđeno privremenim rešenjem Fonda od 25. juna 2019. godine kojim mu je pravo na invalidsku penziju priznato od 23. aprila 2019. godine, kao prvog narednog dana po prestanku službe i osiguranja. Podnosilac je u zahtevu za isplatu otpremnine od 26. jula 2019. godine, a potom u žalbi i tužbi, istakao da je usled potpune nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu stekao pravo na invalidsku penziju.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporena presuda zasnovana na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u pogledu tog ustavnog prava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19814/19 od 18. januara 2023. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1097 Niš UP-2 broj 161-6/19 od 15. novembra 2019. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Imajući u vidu utvrđenu povredu prava na pravično suđenje i način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede, Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu u kome se ističu povrede drugih označenih ustavnih prava.

7. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede označenog ustavnog prava dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija. Pri tome je Ustavni sud prethodno odredio da će se štetne posledice zbog utvrđene povrede prava otkloniti poništavanjem osporene presude Upravnog suda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 2636/2019: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija žalba za razumni rok
• Rev 2173/2023: Presuda Vrhovnog suda o naknadi štete zbog neisplaćenih invalidnina vojnom invalidu
• U 1694/2019: Odbijanje zahteva profesionalnog vojnika za otpremninu zbog prestanka službe
• U 9040/2016: Odbijanje tužbe protiv ukidanja rešenja o otpremnini po službenom nadzoru
• Už 1916/2017: Odbijanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja internog pravnog puta za otpremninu
• Už 35/2008: Odluka o odbijanju ustavne žalbe u vezi prava na invalidsku penziju
• Už 483/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv odbijanja prava na invalidsku penziju