Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne i neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Mare S. Šiljak protiv postupanja i odluka više pravosudnih organa. Žalba je bila neuredna, delimično neblagovremena, a u meritumu nedopuštena jer pravo na pravično suđenje ne garantuje privatnom tužiocu osuđujuću presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare S. Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare S. Šiljak izjavljena protiv „postupanja u predmetu Opštinskog javnog tužilaštva u Kragujevcu Ktr. 136/06 i obaveštenja Opštinskog javnog tužilaštva u Kragujevcu Ktr. 136/06 od 25. aprila 2006. godine, postupanja u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu K. 947/06 i rešenja sudećeg sudije Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu K. 947/06 , postupanja u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 373/07 i rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 373/07 od 12. oktobra 2007. godine, postupanja u predmetu Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 710/07 i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 710/07 od 8. novembra 2007. godine, postupanja Republičkog javnog tužilaštva po molbi radi podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti i rešenja Republičkog javnog tužioca nepoznatog broja od nepoznatog dana i postupanja Vrhovnog suda Srbije vezano za predstavku od 31. januara 2009. godine i vezano za zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu K. 947/06 i rešenja Vrhovnog suda Srbije nepoznatog broja i od nepoznatog datuma".

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara S. Šiljak iz Kragujevca podnela je Ustavnom sudu 25. februara 2009. godine ustavnu žalbu.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), i to: precizno navođenje broja i datuma akata protiv kojih je žalba izjavljena i naziv organa koji ih je doneo; naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči; razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje; zahtev o kome Sud treba da odluči.
3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 29. aprila 2009. godine, obavestio podnositeljku ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi i naložio joj da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke. Takođe, podnositeljka je upozorena da će, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po nalogu Suda i ne otkloni nedostatke na koje joj je ukazano, ustavna žalba biti odbačena.
Podnositeljka ustavne žalbe je 15. maja 2009. godine dostavila Sudu podnesak u kome je kao osporene radnje i akte navela:

- postupanje u predmetu Opštinskog javnog tužilaštva u Kragujevcu Ktr. 136/06 i obaveštenje Opštinskog javnog tužilaštva u Kragujevcu Ktr. 136/06 od 25. aprila 2006. godine podnositeljki ustavne žalbe, da su našli da nema mesta pokretanju krivičnog postupka po njenoj krivičnoj prijavi;

- postupanje u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu K. 947/06 i „rešenje sudećeg sudije Opštinskog suda u Kragujevcu u predmetu K. 947/06 kojim je prigovore protiv optužnice prosledio krivičnom vanpretresnom veću, iako je jedan bio nepotpisan a drugi neblagovremen";

- postupanje u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 373/07 i rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 373/07 od 12. oktobra 2007. godine;

- postupanje u predmetu Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 710/07 i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 710/07 od 8. novembra 2007. godine;

- „postupanje Republičkog javnog tužilaštva po molbi radi podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti" i „rešenje Republičkog javnog tužioca nepoznatog broja od nepoznatog dana";

- „postupanje Vrhovnog suda Srbije vezano za predstavku od 31. januara 2009. godine i vezano za zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu K. 947/06" i „rešenja Vrhovnog suda Srbije nepoznatog broja i od nepoznatog datuma".
4. S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe nije označila brojeve i datume akata Republičkog javnog tužilaštva i Vrhovnog suda Srbije protiv kojih je ustavnu žalbu izjavila, niti brojeve postupaka pred navedenim državnim organima čije radnje osporava i tako nije postupila po nalogu Suda, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda.
5. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Prema odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, te da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva ustavnom žalbom, povređeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.
6. Opštinsko javno tužilaštvo u Kragujevcu je u postupku Ktr. 136/06 utvrdilo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka po krivičnoj prijavi podnositeljke ustavne žalbe, jer kod prijavljenih lica nema elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti i 25. aprila 2006. godine je dopisom obavestilo podnositeljku da može preduzeti krivično gonjenje pred Opštinskim sudom u Kragujevcu. Kako su ove radnje izvršene i obaveštenje dostavljeno pre stupanja na snagu Ustava, te kako obaveštenje nadležnog tužilaštva da nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka ne predstavlja pojedinačan akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, Sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
7. U odnosu na osporena rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu Kv. 373/07 od 12. oktobra 2007. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 710/07 od 8. novembra 2007. godine i postupke u kojima su ti akti doneti, Ustavni sud je utvrdio da su osporeno rešenje Okružnog suda u Kragujevcu podnositeljka ustavne žalbe i njen punomoćnik primili najkasnije 29. januara 2008. godine, jer su toga dana podneli „molbu" radi podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu. Kako je podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, to je Ustavni sud ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem osporene odluke Okružnog suda u Kragujevcu po žalbi. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 25. februara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. i 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
8. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 22. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih akata i preduzimanja osporenih radnji, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Iz navedene odredbe Zakonika proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se privatnom tužiocu ili oštećenom kao tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podneta privatna krivična tužba, zahtev za sprovođenje istrage, optužni predlog ili optužnica, obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno. Naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na Ustavom i Zakonikom zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetoj privatnoj krivičnoj tužbi, zahtevu za sprovođenje istrage, optužnom predlogu ili optužnici oštećenog kao tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude kada je vođen krivični postupak, ne može biti povređeno pravo privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca na pravično suđenje. Stoga je Sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnositeljka povrede ostalih Ustavom zajemčenih prava i načela na koje se u ustavnoj žalbi poziva zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ove istaknute povrede.
Sledom navedenog, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
9. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne i neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti