Povreda prava na pravično suđenje, razuman rok i imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbe, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Poništena su rešenja kojima su odbijeni prigovori za ubrzanje stečaja i dosuđena je naknada materijalne i nematerijalne štete zbog nenaplaćenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi V eća, u postupku po ustavnima žalbama S. S . iz Dimitrovgrada i V . E . iz sela Gojin Dol kod Dimitrovgrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 618 6/19 od 26. decembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenj a Privrednog apelacionog suda Rž St 618 6/19 od 26. decembra 2019. godine i Privrednog suda u Nišu R4 St. 1714/19 od 11. novembra 2019. godine .

3. Usvaja se ustavna žalba V. E . i utvrđuje da je rešenjem Privre dnog apelacionog suda Rž St 6427/19 od 13. januara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništavaju se rešenj a Privrednog apelacionog suda Rž St 642 7/19 od 13. januara 2020. godine i Privrednog suda u Nišu R4 St. 1977/19 od 10. decembra 2019. godine .

5. Usvajaju se ustavne žalbe S. S . i V . E . i utvrđuje da su podnosioc ima ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 980/10.

6. Utvrđuje se pravo S. S . i V . E . na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 980/10. Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo S. S . i V . E . na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja priznatih utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 980/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, kao i za naknadu troškova za podnošenje prigovora.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Dimitrovgrada i V . E . iz sela Gojin Dol kod Dimitrovgrada podneli su Ustavnom sudu , 20. februara 2020. godine, preko punomoćnika P. R, advokata iz Pirota, ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnim žalbama je navedeno da su podnosioci u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja po osnovu pravnosnažnih presuda, donetih u postupku po njihovim tužbama za isplatu neisplaćenih zarada, da je stečajni postupak do podnošenja prigovora trajao devet godina, kao i da stečajni upravnik nije preduzeo ni jednu delotvornu radnju usmerenu na razrešenje statusa imovine stečajnog dužnika, pa nisu osnovani navodi suda kojim obrazlaže odluke o odbijanju prigovora. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenog prava, poništi osporen a rešenj a i odredi da sud ponovo odluči o njihovim žalbama protiv prvostepenih rešenja kojima su im odbijeni prigovori radi ubrzavanja postupka. Takođe, podnosioci su istakli zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe. Povodom ovih ustavnih žalbi formiran je predmet Už-2750/2020.

Isti podnosioci su, 2. novembra 2023. godine, preko punomoćnika F. F , advokata iz Beograda, podneli Privrednom sudu u Nišu prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka. Privredni sud u Nišu je, u skladu sa odredbom člana 16. stav 5. Zakona izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumno roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), dostavio Ustavnom sudu podnete prigovore na dalji postupak i odlučivanje i o tome obavesti o podnosioce prigovora.

Podnosioci su, u skladu sa odredbom člana 16. stav 6. navedenog zakona, Ustavnom sudu dostavili , 25. decembra 2023. godine, podneske kojima su tražili da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčeni h članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, te da im se utvrdi pravo na naknadu nemateri jalne i materijalne štete zbog povrede označenih prava, u opredeljenim iznosima. Takođe, podnosioci su istakli zahteve za naknadu troškova za podnošenje prigovora Privrednom sudu u Nišu, u iznosu od po 13.500 dinara, kao i za sastav podnesaka koji su 25. decembra 2023. godine dostavljeni Ustavnom sudu, u istom iznosu. Povodom ustupljenih predmeta i podnetih zahteva u Ustavnom sudu su formirani predmeti Už-16627/2023 i Už-16642 /2023. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) ove predmete spojio s predmetom Už-2750/2020, radi vođenja jedinstvenog postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 980/10 od 30. septembra 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom A. D . B. DIMITROVGRAD .

Podnosioci ustavnih žalbi, kao stečajni poverioci, prijavili su svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im priznata , zaključkom od 24. marta 2011. godine .

Osporenim rešenjima Privrednog suda u Nišu pravnosnažno su odbijeni kao neosnovani prigovori podnosilaca ustavnih žalbi radi ubrzavanja označenog stečajnog postupka, podneti septembra, odnosno oktobra 2019. godine.

Uvidom u podatke na internet stranici Agencije za privredne registre – Registar privrednih subjekata i Ministarstva privrede, Ustavni sud je utvrdio da je, Ugovorom o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 4. decembra 2007. godine , 70% društvenog kapitala DRUŠTVENOG … PREDUZEĆA B. DIMITROVGRAD prodat određenom fizičkom licu, a da je preostali kapital prenet zaposlenima, kao i da je navedeni ugovor raskinut 2009. godine, te je, odlukom Agencije za privatizaciju br. 10-5717/09-877/02 od 31. decembra 2009. godine, kapital A . D . B . DIMITROVGRAD prenet Akcijskom fondu, nakon neuspele privatizacije.

Ustavni sud je, uvidom u podatke na internet stranici Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti, utvrdio da Registar akcija i udela i Akcionarski fond AD Beograd imaju zajedno 83,1% akcija navedenog stečajnog dužnika.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili 4 državnim kapitalom.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući navode podnosilaca u delu u kojem su ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Privrednog apelacionog suda kojima je pravnosnažno odbijen njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni .

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj Odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da trajanje postupka od preko pet godina u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postup ka trajao devet godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj s ud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosilaca. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1. i 3. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tač. 2. i 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tač. 2. i 4. izreke poništio i prvostepena rešenj a, iako ona ni su osporen a ustavn im žalb ama. Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine , objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u označenom stečajnom postupku, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Imajući u vidu izneto, kao i da je osporeni stečajni postupak vođen prema preduzeću sa većinskim društvenim/državnim kapitalom, do podnošenja prigovora trajao devet godina, pri čemu u toku tog postupka podnosioci nisu u celini namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe i u ovom delu i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Nišu u predmetu St. 980/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku koji je s većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 980/10 povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 6. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Nišu u predmetu St. 980/10. Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja priznatih utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 980/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni ili namireni na drugi način. Naknade se isplaćuju na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom (za sastav ustavne žalbe i podneska od 25. decembra 2023. godine) , Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u prvom delu tačk e 8. izreke.

U vezi sa zahtevima podnosilaca za naknadu troškova za sastavljanje prigovora od 2. novembra 2023. godine, Ustavni sud je, uvažavajući eventualni značaj pravne stvari za podnosioce, ocenio da se novčani iznos od 13.500 dinara ne može smatrati pitanjem od ustavnopravnog značaja, te je ocenio da ne postoje pretpostavke za odlučivanje o t im zahtevima. Stoga je Ustavni sud ove zahteve odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 8. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 8889/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje, razumni rok i imovinu
• Už 2688/2024: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 4905/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 14306/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku
• Už 14309/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 2689/2024: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku
• Už 14320/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku protiv preduzeća sa većinskim državnim kapitalom