Odbacivanje ustavne žalbe zbog osporavanja primene materijalnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda redovnih sudova kojima je odbijen zahtev za dodelu stambenog kredita. Sud je utvrdio da navodi žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge, već ponavljanje revizijskih navoda, te da nije nadležan da postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Kostadinović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ljubice Kostadinović izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 529/10 od 11. februara 2010. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 4585/08 od 4. marta 2009. godine i presude Petog opštinskog suda u Beogradu P1. 389/06 od 16. aprila 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljubica Kostadinović iz Beograda je 10. juna 2010. godine, preko punomoćnika Predraga Bogojevića, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi: da stan koji je otkupljen za vreme trajanja vanbračne zajednice ne ulazi u režim zajedničke imovine; da se vanbračni drug ne može smatrati „članom porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava“; da kod sticanja svojine otkupom stana u društvenoj svojini, nije reč o svojini koja je stečena radom vanbračnih drugova, već o transformaciji jednog ličnog stanarskog prava – prava stanovanja u pravo svojine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P1. 328/03 od 6. jula 2004. godine usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i poništena kao nezakonita odluka tuženog Akcionarskog društva za proizvodnju i preredu konditorskih proizvoda „Soko Nada Štark“ iz Beograda broj 97 od 7. aprila 2003. godine kojom je poništena odluka tuženog broj 3 od 10. januara 2003. godine, u delu u kome je dodeljen stambeni zajam tužilji. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 1417/05 od 8. decembra 2006. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Peti opštinski sud je doneo osporenu presudu P1. 389/06 od 16. aprila 2008. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje. Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1. 4585/08 od 4. marta 2009. godine odbijena je žalba tužene kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda. Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom Rev. II 529/10 od 11. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv navedene drugostepene presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osporenim nižestepenim presudama pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužilje, s obzirom na to: da je tužilja pre donošenja odluke o dodeli stambenog kredita živela u vanbračnoj zajednici sa P.N; da je u navedenoj zajednici rođena njihova ćerka D.N.; da je P.N. dobio stan na korišćenje i da su kao članovi domaćinstava bili upisani podnositeljka ustavne žalbe i njihova ćerka D.N.; da je D.N. posle smrti P.N, a po saglasnosti tužilje koja je ostala da živi sa ćerkom u navedenom stanu kao član porodičnog domaćinstva, zaključila ugovor o zakupu stana koji je posle i otkupila; da je u odluci o otkupu stana naznačeno da će stan koristiti i podnositeljka ustavne žalbe kao član domaćinstva i da zato tužilja nije mogla biti tretirana kao lice sa nerešenim stambenim pitanjem, pa samim tim ni dobiti kredit za rešavanje stambenog pitanja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bilo razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe se ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima. Podnositeljka ustavne žalbe navodi identične razloge koje je iznela i u reviziji protiv osporene drugostepene presude, a od Ustavnog suda traži da postupa kao instanciono - viši sud u odnosu na sudove koji su doneli osporene presude. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati primenu materijalnog prava u parničnom postupku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem suda u konkretnom slučaju moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, umesto i nakon redovnih sudova, ocenjuje zakonitost njihovih presuda, kao i da formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne daje zahtevu podnosioca automatski karakter ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević