Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv revizijske presude

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već se svodi na osporavanje činjeničnih zaključaka nižestepenih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda koji ne postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Hanefije Mulića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je

 

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Hanefije Mulića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1098/09 od 30. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Hanefija Mulić iz Novog Pazara, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, podneo je Ustavnom sudu 25. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1098/09 od 30. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 58. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je revizijska presuda zasnovana na prethodno nezakonitim presudama nižestepenih sudova, Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 551/07 od 11. marta 2009. godine kojom je odbačena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog neblagovremenosti, u delu koji se odnosi na poništaj odluke o prestanku radnog odnosa i odbijen njegov tužbeni zahtev u delu kojim je tražio isplatu naknade minimalne zarade i uplatu doprinosa iz socijalnog osiguranja, i Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 687/09 od 30. aprila 2009. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda. Na taj način je, prema navodima podnosioca ustavne žalbe, revizijska presuda nezakonita, jer "podržava stav nižestepenih sudova o neblagovremenosti podnošenja tužbe tužioca u odnosu na prijem pobijane odluke o prestanku radnog odnosa". Ustavnom žalbom se osporavaju činjenični zaključci prvostepenog suda vezani za podnošenje zahteva za raskid radnog odnosa, uz detaljno iznošenje činjeničnog stanja u vezi koga podnosilac ustavne žalbe smatra da je sud izveo pogrešan zaključak, a takođe se iznose i kontraargumenti za zaključivanje postupajućih sudova povodom činjenice da je podnosilac ustavne žalbe na sopstveno traženje od tuženog preuzeo radnu knjižicu i posle određenog vremena se prijavio "Fondu zapošljavanja".

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede označenog ustavnog prava ili slobode, a ne da kao viši sud u odnosu na sudove i druge državne organe koji su doneli osporene pojedinačne akte ocenjuje zakonitosti tih akata, preispitujući pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, izvedene činjenične zaključke i ocenu dokaza na kojima se osporeni akti zasnivaju. Stoga ustavna žalba mora da sadrži ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. Polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se oni ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje bilo kog od označenih ustavnih prava, već podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, zapravo od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 1815/2009: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 802/2009: Odbijena ustavna žalba u sporu za rehabilitaciono obeštećenje
• Už 1803/2009: Odbacivanje ustavne žalbe u radnom sporu zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 1816/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu
• Už 2503/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti
• Už 2504/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 2711/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja traži ocenu zakonitosti sudskih odluka u radnom sporu