Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv presude i rešenja o ponavljanju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka odbačen je kao nedopušten, jer se ne radi o aktima kojima se odlučuje o pravima. Deo protiv osuđujuće presude odbačen je kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zvonka Vujevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zvonka Vujevića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Subotici K. 37/08 od 20. februara 2009. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1953/09 od 25. novembra 2009. godine, rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 49/10 od 17. februara 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 613/10 od 13. aprila 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Advokat Velimir Kojić iz Zrenjanina je, u ime Zvonka Vujevića iz Subotice, podneo Ustavnom sudu 7. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Subotici K. 37/08 od 20. februara 2009. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1953/09 od 25. novembra 2009. godine, rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 49/10 od 17. februara 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 613/10 od 13. aprila 2010. godine, zbog povrede prava iz čl. 21, 22, 25, 28, 32, 33. i 36, člana 142. stav 2. i člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je 27. jula 2010. godine dostavio Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da postupajući sudovi neke navode njegovog branioca nisu uzeli u obzir pri odlučivanju, kao i da nisu utvrdili sve činjenice od značaja za odlučivanje. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Okružnog suda u Subotici K. 37/08 od 20. februara 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog Zakonika (''Službeni glasnik RS'', br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina; da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 1953/09 od 25. novembra 2009. godine preinačena presuda Okružnog suda u Subotici K. 37/08 od 20. februara 2009. godine, tako što je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 godina; da je osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 49/10 od 17. februara 2010. godine odbačen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka pred Višim sudom u Subotici; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 613/10 od 13. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba osuđenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 49/10 od 17. februara 2010. godine.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, osporava prvostepeno i drugostepeno rešenje kojima je odlučeno o njegovom zahtevu za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Osporenim rešenjima Višeg suda u Subotici Kv. 49/10 od 17. februara 2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 613/10 od 13. aprila 2010. godine nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, niti o optužbi protiv njega ili njegovoj krivičnoj odgovornosti, već su navedena rešenja doneta u postupku po zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka podnetom na osnovu odredaba čl. 404. do 418. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP).

Osporenim rešenjima nadležni sudovi su odlučili da je neosnovan zahtev za ponavljanje krivičnog postupka protiv osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer nisu ispunjeni procesni uslovi propisani odredbama ZKP. Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja akti procesnog karaktera, a ne pojedinačni pravni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Ustavni sud je, stoga, odlučio da je ustavna žalba izjavljena protiv ovih akata nedopuštena. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izrazio u više rešenja (npr. Už – 2145/2009 od 21. januara 2010. godine), a odlučujući u ovom predmetu Ustavni sud je imao u vidu i istovetan stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu H. protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine), prema kome se član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje na postupak povodom zahteva za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer takav postupak „ne utvrđuje osnovanost bilo kakve krivične optužbe protiv podnosioca“, već samo da li će biti odobreno ponovno suđenje ili ne.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. U pogledu dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presuda Okružnog suda u Subotici K. 37/08 od 20. februara 2009. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1953/09 od 25. novembra 2009. godine, Ustavni sud konstatuje da je u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno drugostepenu presudu, iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe ovom delu ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene presude. Imajući u vidu da su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac osporenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda Srbije primili pre 17. februara 2010. godine kada je Viši sud u Subotici doneo rešenje Kv. 49/10, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić