Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava odluku o troškovima postupka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka trgovinskih sudova u delu o troškovima postupka. Sud je zaključio da nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđivanja vrednosti spora i procenta uspeha stranaka, jer to predstavlja ispitivanje zakonitosti, a ne ustavnosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušanke Pajić iz Beograda i Milojke Kikanović iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Dušanke Pajić i Milojke Kikanović izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Valjevu P. 843/08 od 22. maja 2009. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6692/09 od 5. novembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dušanka Pajić iz Beograda i Milojka Kikanović iz Loznice su, preko punomoćnika Dragana Filipovića, advokata iz Loznice, 25. decembra 2009. godine, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Valjevu P. 843/08 od 22. maja 2009. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6692/09 od 5. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da su osporene odluke nezakonite u delu koji se odnosi na troškove postupka. Naime, podnositeljke ustavne žalbe smatraju da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio vrednost predmeta spora, suprotno odredbi člana 29. Zakona o parničnom postupku, što je za posledicu imalo ''nepravilnu odluku o troškovima''.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odrebi člana 170. Ustava.
3. Iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:
Osporenom presudom Trgovinskog suda u Valjevu P. 843/08 od 22. maja 2009. godine, stavom trećim izreke obavezane su tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 82.745,38 dinara, u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U obrazloženju presude se navodi da je odluka o troškovima postupka doneta primenom odredaba čl. 149, 150. i 159. Zakona o parničnom postupku, te da je sud, imajući u vidu da su tužilje u predmetnom sporu uspele sa 5%, a tuženi 95%, srazmerno postignutom uspehu stranaka u postupku obavezao tužilje na plaćanje troškova postupka kao u izreci te presude.
Osporenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 6692/09 od 5. novembra 2009. godine odbijena je žalba tužilja kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda
Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnositeljke ne spore da, s obzirom na njihov delimičan uspeh u parničnom postupku koji su vodile protiv tuženog, postoji njihova zakonska obaveza da protivnoj strani delimično nadoknade troškove parničnog postupka, ali osporavaju utvrđenu vrednost predmeta spora i u odnosu na tu vrednost utvrđeni procenat njihovog uspeha u sporu, a na osnovu koga su nadležni sudovi odredili visinu njihove obaveze na naknadu troškova postupka. Podnositeljke ukazuju na to da se prema odredbama važećih zakona i praksi redovnih sudova u primeni tih odredaba kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost „glavnog zahteva“, a ne i kamate i druga sporedna potraživanja. Uvidom u osporenu prvostepenu presudu, Ustavni sud je utvrdio da se tužbeni zahtev koji je pravnosnažno odbijen kao neosnovan odnosio upravo i isključivo na potraživanje po osnovu zakonske zatezne kamate, odnosno po osnovu valorizacije stopom rasta cena na malo glavnice duga koja im je prethodno pravnosnažno dosuđena, te je, u konkretnom sporu zahtev da sud podnositeljkama ustavne žalbe dosudi kamatu imao karakter glavnog zahteva.
4. Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima u prilog tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da kao instancioni sud ispituje pravilnost ocene redovnih sudova u pogledu utvrđivanja procenta uspeha parničnih stranaka u sporu, jer upuštanje u ocenu ovog pitanja predstavlja ispitivanje zakonitosti sudske odluke. Zadatak Ustavnog suda je samo da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim presudama podnositeljkama ustavne žalbe uskraćena druga označena ustavna prava. U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnositeljki ustavne žalbe da im je osporenim sudskim odlukama povređeno zajemčeno pravo na pravno sredstvo, niti pravo na imovinu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić