Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje od 2006. godine. Iako je postupak bio prekinut zbog stečaja dužnika, ukupna dužina trajanja postupka je nerazumna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2759/2011
18.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . V. iz R, R . S, D. S, M. O, D. R, D. B, Z. G, D. N, D. P, S. D, J. Ž, Ž. P, M. Đ, B. M, D. N, D. K, M. M, M. Đ, S. S, Lj. M, Z. R. i Lj . K, svi iz L, J. I. iz S, M. A, G. A, M. M, M. M, D. K, T. J, D. S, M. B. i Z . P, svi iz L. P, M. V, T. I, V. I, svi iz L. Š, M. J, M. Đ, D. Č, M. P, B. S, D. R, Lj. Ž, M. I, M. V. i S. G, svi iz K, M. S, iz C, M. J. iz K, P. J. i A. J, obojice iz B. K, Lj. M. i D. Ć, obojice iz R . M. P. iz D, M. K. iz G. N, B. T. iz D. N, Ž . N. iz P, M. A. iz J. L, R. K. iz L, M. R. iz T, D. G, M. M. i N. M, svih iz K , R. N. iz R, D. V. iz J. L. i G. K. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V, D. S, M. O, D. R, D. B, Z. G, D. N, D. P, S. D, J. Ž, Ž. P, M. Đ, B. M, D. N, D. K, M. M, M. Đ, Lj. M, J. I, M. A, G. A, M . M, N. M, Z. R, Lj. K , M. M, M. M, D. K, T. J, D. S, M. B, Z. P, M. V, T. I, V. I, M. J, M. Đ, D. Č, M. P, B. S, D. R, Lj. Ž, M. I, M. V, S. G, M. S, M. J, P. J, A. J, Lj. M, D. Ć, M. K, B. T, Ž . N, M. A, R. K, M. R, D. G, R. N. i G. K. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 124/06, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Loznici u predmetu I. 434/13, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudom u Loznici da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke ove odluke su 20, 21. 24. i 27. juna 2011. godine, Ustavnom sudu podneli pojedinačne ustavne žalbe protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na zabranu ropstva iz člana 26. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Loznici u predmetu I. 2085/10 i u postupku koji se vodio povodom predloga za nastavak izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Loznici I. 2085/10.

2. Povodom podnetih ustavnih žalbi formirani su predmeti Už-2759/11, Už-2790/11, Už-2834/11, Už-2845/11 i Už-2897/11, koji su svi spojeni u jedan predmet pod brojem Už-2759/11, radi zajedničkog odlučivanja, s obzirom na to da je navedenim ustavnim žalbama osporeno rešenje Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine, kao i trajanje izvršnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 124/06, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Loznici u predmetu I. 434/13 (samo podnosilac ustavne žalbe D . V. u predmetu Už-2759/11 i podnosilac ustavne žalbe S. S. u predmetu Už-2834/11 nisu osporili trajanje predmetnog izvršnog postupka).

3. U ustavnim žalbama je između ostalog, navedeno da je Osnovni sud u Loznici dana 16. februara 2011. godine doneo rešenje I. br. 2085/10 kojim je odlučeno da se nastavi postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda Loznica I. br. 688/07 od 12. juna 2007. godine, a da je Viši sud u Šapcu doneo nezakonito rešenje GŽ. 596/11 od 19. maja 2011. godine kojim je preinačeno rešenje Osnovnog suda Loznica i obustavio postupak izvršenja i onemogućio podnosi oce ustavne žalbe da naplate svoja potraživanja , iako je vrednost imovine izvršnog dužnika bila višestruko veća od potraživanja podnosilaca , koji su uknjižili svoje založno pravo na i movini izvršnog dužnika „F." a.d. L . u intabulacionim i katastarskim knjigama. Naveli sud da je Viši sud u Šapcu potpuno pogrešno tumači o Zakon o izvršnom postupku da oni nemaju pravo da naplate svoje potraživanje na imovini izvršnog dužnika , koja je posle sprovedenog stečajnog postupka , prešla u svojinu Republike Srbije , jer prema članu 154 . stav 2 . Zakona o stečaju „ imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioretnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini. Istakli su da su pre otvaranja stečaja imali stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja u katastarskim knjigama Službe za katastar nepokretnosti i u intabulacionim knjigama.

Podnosioci ustavne žalbe koji su istakli i povredu prava na suđenje u razumnom roku, tražili su naknadu materijalne štete.

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) je predviđeno da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Loznici I. 434/13 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. V, M . O, D. R, D. B, Z. G, D. N, D. P, S. D, J. Ž, Ž. P, M. Đ, sada pokojni S. I, koji je pravni prethodnik podnositeljk e ustavne žalbe J. I, sada pokojni S. A. koji je pravni prethodnik podnosiocima ustavne žalbe M. A . i G. A, M. M, M. M, M. V, T. I, V. I, M. J, M. Đ, D. Č, M. S, M. J, P. J, Lj. M, sada pokojni S. M. koji je pravni prethodnik podnosilaca ustavne žalbe M. M . i N. M, su 6. februara 2006. godine podneli Opštinskom sudu u Loznici predlog za izvršenje protiv privrednog društva „F.“ a.d. L, radi namirenja novčanog potraživanja i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 124/06 od 6. februara prihvatio predloženo izvršenje.

M. Đ, M. P, A. J, M. P. i M . K. su pristupili izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 14. juna 2007. godine.

B. M. je pristupila izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 18. februara 2008. godine .

D. S, Z. R. i Lj . K. su pristupili izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 19. februara 2008. godine.

G. K. je prisitupila izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 21. februara 2008. godine.

D. N. je pristupio izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 18. marta 2008. godine .

M. M, D. K, T. J, M. B, D. R, Ž. N, R. K. i R . N. su pristupili izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 15. aprila 2008. godine .

D. G. je pristupio izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 18. jula 2008. godine.

D. V. je pristupio izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 24. oktobra 2008. godine.

D. Ć. je pristupio izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 6. novembra 2008. godine.

D. K, Lj . Ž. i D. S. su pristupili izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 18. februara 2009. godine .

Z. P, M. I. i M. V. su pristupili izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 20. februara 2009. godine, dok je Miladin Arsenović pristupio izvršnom postupku 25. februara 2009. godine.

Lj. M. je pristupila izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 6. marta 2009. godine; Branka Todorović je pristupila izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 22. juna 2009. godine; M. R. je pristupila izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 1. septembra 2009. godine; S. G. je pristupio izvršnom postupku rešenjem Opštinskog sud a u Loznici I. 688/07 od 8. oktobra 2009. godine.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 124/06 od 24. maja 2006. godine odredio izvršenje zabeležbom rešenja o izvršenju u intabulacionu knjigu navedenog suda, koje je ispravljeno i dopunjeno rešenjem tog suda I. 124/06 od 15. septembra 2006. godine.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 2095/06 od 6. novembra 2006. godine ukinuo navedena rešenja.

Predmet je formiran pod novim brojem I. 688/07.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 12. juna 2007. godine odredio izvršenje zabeležbom rešenja o izvršenju u intabulacionu knjigu navedenog suda.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1506/07 od 30. jula 2007. godine delimično potvrdio i delimično preinačio prvostepeno rešenje.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 26. septembra 2007. godine odredio veštačenje preko sudskog veštaka građevinske struke, radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljeni su sudu 24. oktobra 2007. godine, a dopuna nalaza je dostavljena 21. decembra 2007. godine, a usaglašeni nalaz je dostavljen sudu 21. februara 2008. godine. Još jedan nalaz sudskog veštaka je dostavljen sudu 31. marta 2008. godine.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 23. maja 2008. godine utvrdio vrednost određenih nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 21. jula 2008. godine, nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, dosudio i predao u svojinu i državinu određene nepokretnosti izvršnog dužnika određenim kupcima i utvrdio potraživanja pojedinih izvršnih poverilaca.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1717/08 od 22. septembra 2008. godine odbacio kao nedozvoljene žalbe pojedinih izvršnih poverilaca izjavljene protiv navedenog prvostepenog rešenja od 21. jula 2008. godine, dok je rešenje ukinuo u delu u kojem su dosuđeni troškovi postupka izvršenja založnim poveri ocima.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 1260/06 od 21. jula 2008. godine odredio namirenje pojedinih izvršnih poverilaca, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1861/08 od 14. oktobra 2008. godine.

Republika Srbija – Ministarstvo finansije – Poreska uprava – filijala Loznica je rešenjem Opštinskog suda I. 688/07 od 1. oktobra 2008. godine pristupila navedenom izvršenju.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 28. novembra 2008. godine, nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, dosudio i predao u svojinu i državinu određene nepokretnosti izvršnog dužnika određenim kupcima i utvrdio potraživanja pojedinih izvršnih poverilaca.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 29. juna 2009. godine, nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, predao u svojinu i državinu određene nepokretnosti izvršnog dužnika određenim kupcima i utvrdio potraživanja pojedinih izvršnih poverilaca, koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1693/09 od 25. septembra 2009. godine.

Opštinski sud u Loznici je rešenjem I. 688/07 od 15. septembra 2009. godine odredio prekid postupka izvršenja za period od 3 meseca do godinu dana od održanog ročišta za prodaju nepokretnosti javnim nadmetanjem za pojedine nepokretnosti izvršnog dužnika.

U spisima predemeta se nalaze izjave pojedinih izvršnih poverilaca kojima se odriču potraživanja po pravnosnažnim i izvršnim presudama prema izvršnom dužniku.

Izvršni poverioci su podneskom od 7. decembra 2009. godine tražili nastavak izvršnog postupka.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I2. 23/10 od 3. februara 2010. godine odredio ročište za prodaju određenih nepokretnosti izvršnog dužnika za 29. mart 2010. godine.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I2. 23/10 od 7. aprila 2010. godine, nakon sprovedenog ročišta za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika javnim nadmetanjem, predao u svojinu i državinu određene nepokretnosti izvršnog dužnika određenim kupcima i utvrdio potraživanja pojedinih izvršnih poverilaca.

Viši sud u Šapcu je rešenjem Gž. 1504/10 od 17. septembra 2010. godine odbio i odbacio žalbe izvršnih poverilaca izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I2. 23/10 od 7. aprila 2010. godine.

Privredni sud u Valjevu je pravnosnažnim rešenjem St. 94/10 od 24. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke otvorio stečajni postupak nad izvršnim dužnikom „F.” a.d. L, a u stavu drugom izreke utvrdio ispunjenost stečajnog razloga trajnije nesposobnosti plaćanja u periodu dužem od tri godine, dok je u stavovima trećem i četvrtom izreke utvrdio da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka , te je zaključio stečajni postupak nad izvršnim dužnikom .

Nakon toga, Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 2085/10 od 26. oktobra 2010. godine, u stavu četvrtom izreke , prekinuo postupak izvršenja u odnosu na podnosioce ustavne žalbe, zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom „F.” a.d. L , pozivajući se na član 88. Zakona o stečaju.

Viši sud u Šapcu je osporenim rešenjem Gž. 1953/10 od 21. decembra 2010. godine potvrdio osporeno prvostepeno rešenje u celini.

Uvidom na veb-sajt Agencije za privatizaciju, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Registratora Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre BD 123558/2010 od 2. novembra 2010. godine izvršeno brisanje izvršnog dužnika kao privrednog društva iz Registra privrednih subjekata.

Podnosioci ustavne žalbe su lično i preko svojih punomoćnika podnescima od 4, 10, 13. i 19. januara 2011. godine predložili nastavak izvršnog postupka prema pravnom sledbeniku izvršnog dužnika - Republici Srbiji, u smislu člana 154. stav 2. Zakona o stečaju i člana 37. Zakona o izvršnom postupku.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 2085/10 od 16. februara 2011. godine odredio nastavak izvršnog postupka protiv Republike Srbije, kao pravnog sledbenika izvršnog dužnika.

Viši sud u Šapcu je osporenim rešenjem Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine preinačio osporeno rešenje i obustavio postupak izvršenja. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da u konkretnom slučaju ima mesta primeni odredbe člana 93. stav 2. Zakona o stečaju, jer je odredbom člana 88. Zakona o stečaju propisano da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci, upravni i poreski postupci, ali koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika, a kada su u pitanju postupci izvršenja primenjuje se odredbe člana 93. Zakona o stečaju.

Privredni sud u Valjevu je rešenjem St. 600/12 od 10. decembra 2012. godine izmenio pravnosnažno rešenje tog suda St. 94/10 od 24. juna 2010. godine, kojim je istovremeno otvoren i zaključen stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, te je postupak stečaja obustavljen. U obrzloženju navedenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je Odlukom Ustavnog suda od 12. jula 2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije”, br oj 71/12 od 25. jula 2012. godine, utvrđeno da odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom, a na osnovu kojih zakonskih odredbi je doneto rešenje o otvaranju i zatvaranju stečaja nad izvršnim dužnikom, te je primenom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, izmenjeno pravnosnažno rešenje tog suda koji m je istovremeno otvoren i zaključen stečaj nad izvršnim dužnikom i stečaj je obustavljen.

Uvidom na veb-sajt Agnecije za privredne registre, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Registratora Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre BD 123558/2010 od 22. marta 2013. godine ponovljen je po službenoj dužnosti postupak okončan rešenjem Registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar privrednih subjekata BD 123558/2010 od 2. novembra 2010. godine, pa je navedeno rešenje poništeno, samim tim izvršni dužnik je ponovo postao aktivno privredno društvo.

Izvršni poverioci su podneskom od 27. marta 2013. godine tražili nastavak izvršnog postupka, jer je stečaj obustavljen.

Osnovni sud u Loznici je rešenjem I. 434/13 od 24. jula 2013. godine nastavio izvršni postupak, jer je otpao osnov za obustavu postupka.

6. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nj ega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava (član 58. stav 1.); da se jemči pravo na rad (član 60.).

Odredbom člana 21. Ustava jemči se načelo zabrane diskriminacije, a članom 26. Ustava jemči se zabrana ropstva, položaju sličnom ropstvu i prinudnog rada.

Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11 i 71/12 – Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 24. januara 2010. godine je propisano: da je stečajni poverilac lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku (član 48.); da poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli to pravo (član 49. stav 1.); da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju početkom dana isticanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda (73. stav 1.); da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku, a otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom (član 80. st. 1.i 2.); da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika (član 88.); da se sudski postupak iz člana 88. ovog zakona u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak (član 89. stav 1). U članu 90. ovog zakona predviđen je nastavak parničnog postupka u kojem je stečajni dužnik tuženi , da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, te da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.).

Ranijem važećim odredbama čl. 150. do 154. Zakona o stečaju bio je propisan je poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, i to: obaveštenje i pokretanje stečajnog postupka (član 150.), rok za uplatu predujma (član 151.), rasprava o otvaranju stečajnog postupka (član 152.), rešenje o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka (član 153.) i postupanje sa imovinom stečajnog dužnika (član 154.).

Odlukom Ustavnog suda IUz-850/2010 o d 12. jula, koja je objavljena u „Služben om glasnik u Republike Srbije“, broj 71/2102 od 25 . jula 2012. godine, između ostalog, utvrđeno je da nisu u saglasnosti sa Ustavom odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju.

Odredbom Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) , koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5 . stav 1.). Hitnost postupka, u svom članu 6. stav 1, predviđa i Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, a koji u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje 6. februara 2006. godine, i da još uvek nije okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja i stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se namirenjem izvršnog poverioca ili donošenjem rešenja o obustavi postupka, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje nadležnom sudu, pa nadalje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj izvršni postupak traje sedam godina i deset meseci, što samo po sebi ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, navedeno trajanje izvršnog postupka se odnosi samo na podnosioce ustavne žalbe koji su inicirali izvršni postupak podnošenjem predloga za izvršenja, dok za izvršne poverioce koji su pristupili izvršnom postupku 2007. godine, izvršni postupak traje preko šest godina, a za izvršne poverioce koji su pristupili izvršnom postupku 2008. godine, izvršni postupak traje preko pet godina, i na kraju za izvršne poverioce koji su pristupili izvršnom postupku 2009. godine, izvršni postupak traje preko četiri godine. Po oceni Ustavnog suda, i trajanje izvršnog postupka preko šest, pet i četiri godine samo po sebi ukazuje na narazumno trajanje. Iako je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, a predmetni izvršni postupak je bio izuzetno složen zbog broja izvršnih poverilaca i kompleksnosti izvršnog dužnika, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za po dnosioce, trajanje predmetnog izvršnog postupka koje je različito za pojedine podnosioce, po oceni Ustavnog suda, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca, a prvenstveno imajući u vidu da je izvršni postupak po svojoj prirodi hitan.

Međutim, Ustavni sud ocenjuje da se vremenski period od 2 godine i osam meseci, od 26. oktobra 2010. godine, kada je Osnovni sud u Loznici rešenjem I. 2085/10 (greškom) prekinuo izvršni postupak zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, do 24. jula 2013. godine, kada je isti sud rešenjem I. 434/13 nastavio izvršni postupak, ne može prepisati u odgovornost izvršnom sudu. Ustavni sud je imao u vidu da je sud u predmetnom izvršnom postupku konstatovao dve različite procesne posledice zbog otvaranja stečaja na predmetni izvršni postupak, i to prvo prekid izvršnog postupka, u smislu članu 88. Zakona o stečaju, a zatim obustavu postupka izvršenja, u smislu člana 93. stav 2. Zakona o stečaju. P ravna posledic a otvaranja stečaja na postupak izvršenja određen a je članom 93. Zakona o stečaju, a u stavu dva navedenog člana Zakona je izričito propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka, postupci prinudnog izvršenja koji su u toku obustavljaju. Navedeno pravilo Zakona o stečaju je specijalno pravilo i primenjuje se automatski i bezuslovno na sam postupak izvršenja, te je izvršni sud u skladu sa tim je treba o odmah da obustavi postupak izvršenja, a ne da prethodno prekine postupak izvršenja u smislu odredbe člana 88. Zakona o stečaju. Odredba člana 88. Zakona o stečaju predviđa opšte pravilo o pravnim posledicima otvaranja postupka stečaja na sve sudske post upke (prekid postupka), ali koja se ne može primeniti na postupak izvršenja, jer se u takvom postupku primenjuje specijalno pravilo iz člana 93. stav 2. Zakona o stečaju (obustava postupka). Međutim, kako se sa otvaranjem stečaja nad izvršnim dužnikom, izvršni postupak okončava po sili zakona, te sama rešenja izvršnog suda bez obzira da li se donose u formi o prekidu ili u formi obustave postupka kojim se konstatuje stečaj imaju samo deklarativni karakter, to forma odluke ne određuje ishod izvršnog postupka, već sam Zakon o stečaju.

Prekid izvršnog postupka zbog stečaja treba razlikovati od procesne situacije kada se izvršni postupak prekida zbog donošenje odluke o restruktuiranju izvršnog dužnika, kada se trajanje prekida izvršnog postupka uzima u obzir prilikom odlučivanja o povredi prava na suđenje u razumnom roku i tretira kao propust državnog organa (Agencije za privatizaciju) u sprovođenju izvršenja, što je pravnologički opravdano, jer se nakon okončanja postupka restrukt uiranja nastavlja izvršni postupak. Upravo kod prekida izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja, ne postoji mogućnost nastavka izvršnog postupka. Naime, Zakon o stečaju koji je specijalni propis i koji kao takav isključuje shodnu primenu Zakona u parničnom postupku u izvršnom postupku u slučaju otvaranja stečaja nad izvršni dužnikom, pored toga što u članu 88. zadrži opšte pravilo o prekidu sudskog postupka zbog otvaranja stečaja, on sadrži i opšte pravilo u članu 89. stav 1. o nastavku takvog prekinutog sudskog postupka, s tim što se navedena opšta odredba o nastavku sudskog postupka ne odnosi na izvršni postupak, jer je navedenom odredbom člana Zakona regulisan nastavak prekinutog sudskog postupka samo kada je stečajni dužnik u takvom sudskom postupku tužilac, odnosno predlagač, ali ne kada je i izvršni dužnik. Takođe, specijalnom odredbom člana 90. Zakona o stečaju je izričito regulisan nastavak parničnog postupka u kojem je stečajni dužnik tuženi. Iz svega navedenog, nepropisivanje pravne mogućnosti nastavka izvršnog postupka nakon (eventualno) prekinutog izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom ukazuje na konačno okončanje izvršnog postupka zbog otvaranja stečaj a nad izvršnim dužnikom.

Zatim, kada se rešenjem suda u izvršnom postupku konstatuje stečaj nad izvršnim dužnikom, bez obzira da li je to u formi prekida ili obustave, izvršni poverioci ne mogu više da ostvaruju svoja potraživanja u izvršnom postupku, već u drugoj vrsti postupka – stečajnom postupku. Dakle, p odnosioci ustavne žalbe su kao izvršni poverioci svoj a potraživanja prema izvršnom dužniku, kada je otvoren stečaj nad njim, m ogli da ostvaruju isključivo u stečajnom postupku, pod uslovom da su prethodno uplatili predujam za pokretanje navedenog postupka i da su podneli prijavu potraživanja stečajnom sudu. Oni su to pravo mogli da ostvaruju u svojstvu stečajnih poverilaca iz člana 48. Zakona o stečaju, ako u trenutku pokretanja stečaja nisu imali obezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku, ili u svojstvo razlučnih poverilaca iz člana 49. Zakona o stečaju, ako su trenutku pokretanja stečaja imali obezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. U svakom slučaju, navedenim zakonom je izričito navedeno da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku, dok razlučni poverioci svoje pravo prema stečajnom dužniku ostvaruju isključivo u stečajnom postupku.

Na kraju, ubrzo nakon donošenja prvostepenog rešenja o prekidu izvršnog postupka od 26. oktobra 2010. godine, došlo je do brisanja izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekata, i to 2. novembra 2010. godine, tako da je nastupila i faktička nemogućnost sprovođenja izvršenja prema izvršnom dužniku.

Dakle, nakon donošenja rešenja o prekidu postupka zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, izvršni sud po samom zakonu nije mogao da sprovodi namirenje potraživanja podnosilaca ustavne žalbe. Tek sa donošenjem rešenja Privrednog suda kojim je izmenjeno pravnosnažno rešenje o otvaranju i zaključenju stečaja nad izvršnim dužnikom , a na osnovu člana 61. Zakona o Ustavnom sudu i kojim je obustavljen stečaj, kao i ponovnim aktivaranjem izvršnog dužnika kao privrednog društva, stekli su se zakonske mogućosti za dalje sprovođenje izvršnog postupka protiv izvršnog dužnika. Međutim, do nastavka sprovođenja izvršenja nije došlo ne zbog korišćenja nekog pravnog leka predviđenog u nekom procesnom zakonu ili iz nekog razloga vezanog isključivo za konkretni izvršni postupak, već zbog korišćenja pravne mogućnosti iz člana 61. Zakona o Ustavnog suda, s obzirom na to da je doneta Odluka Ustavnog suda koja je opšte g karaktera, a kojom je utvrđena neustavnost odredaba čl. 150. do 154. Zakona o stečaja, na osnovu kojih je doneto rešenje o otvaranju i zaključenju stečaja nad izvršnim dužnikom, a koje je prestavljalo osnov za okončanje predmetnog izvršnog postupka. Ovde se u suštini radi o jednoj procesnoj situaciji sui generis, jer do nastavka izvršnog postupka nije došlo zbog aktivnosti izvršnog suda ili drugog državnog organa od čijeg ishoda je zavisio nastavak izvršnog postupka, a u kojoj procesnoj situaciji bi se moglo govoriti o neažurnosti suda ili drugog državnog organa u sprovođenju izvršenja, već je došlo kao rezultat ustavnosudskog postupka povodom ocene ustavnosti navedenih odredaba Zakona o stečaju, te se vremenski period od prekida izvršnog postupka , zbog otvaranja stečaja, koji u takvoj procesnoj situaciji predstavlja vid okončanja postupka, po do nastavka izvršnog postupka , ne može prepisati u odgovornost sudu niti drugom državnom organu koji učestvuje u sprovođenju izvršenja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu I. 124/06, a sada se vodi u predmetu Osnovnog suda u Loznici u predmetu I. 434/13 , podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačke 1 . izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

8. U vezi izričitog istaknutog zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je izvršni postupak u toku, u kome podn osioci mogu da namire svoja potraživanja u celini, te je Sud predmetni zahtev obacio kao preuranjen, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Kako je Osnovni sud u Loznici rešenjem I. 434/13 od 24. jula 2013. godine nastavio predmetni izvršni postupak protiv prvobitnog izvršnog dužnika , to podnosioci ustavne žalbe nemaju više pravni interes da osporavaju rešenje Višeg suda u Šapcu Gž. 596/11 od 19. maja 2011. godine kojim je obustavljen predmetni izvršni postupak, te je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević , s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti