Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao duže od devet godina. Povreda je nastala zbog neefikasnog postupanja apelacionog suda, ali naknada štete nije dosuđena jer nije tražena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Milojevića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. marta 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M iroljuba Milojevića i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen u predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5989/12 (ranije pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u predmetu Kž.1. 3586/11) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroljub Milojević iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 22. aprila 201 5. godine, preko punomoćnika Gorana Simića, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5989/12 od 7. novembra 2013. godine i Kž.3. 4/15 od 5. marta 2015. godien, zbog povrede prava iz čl. 32, 33, 34. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5989/12 (ranije pred Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 97/02, Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 128/07, odnosno Apelacionim sudom u Kragujevcu u predmetu Kž.1. 3586/11).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „krivični postupak prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, započeo zahtevom za sprovođenje istrage Kt. 850/02 od 15. jula 2002. godine“; da je postupak trajao skoro punih 13 godina; da „činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, niti su izvođeni dokazi na koje je viši sud ukazao u rešenjima kojima je do sada ukidao presude“; da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti, te je na taj način podnosiocu povređeno pravo iz člana 34. Ustava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud, pre svega , konstatuje da su spisi predmeta bivšeg Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07 nesređeni i da nedostaju pojedine strane.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta bivšeg Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07, kao i dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu utvrdio da je Opštinsko javno tužilaštvo u Kragujevcu, 15. jula 2002. godine, podnelo Opštinskom sudu u Kragujevcu zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih D.N. i Miroljuba Milojevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela korupcija u organima uprave u saizvršilaštvu iz člana 255a stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02 i 80/02) .

Krivični postupak se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu Ki. 638/02.

Opštinski sud u Kragujevcu je, 29. jula 2002. godine, doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 638/02 protiv okrivljenog Miroljuba Milojevića, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu je, 16. avgusta 2002. godine, podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 128/02 protiv okrivljenih D.N. i Miroljuba Milojevića zbog dva krivična dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 254. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Rešenje o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe je doneto istog dana. U toku istrage, saslušani su okrivljeni i više svedoka.

Aktom Okružnog suda u Kragujevcu Kio. 90/02 od 2. septembra 2002. godine, po završenoj istrazi, dostavljeni su spisi predmeta Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu je, 9. septembra 2002. godine, podiglo optužnicu Kt. 128/02 Okružnom sudu u Kragujevcu protiv okrivljenih, zbog dva krivična dela primanje mita iz člana 254. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi člana 22. Krivičnog zakona Jugoslavije.

Rešenjem Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 282/02 od 22. oktobra 2002. godine odbijen je kao neosnovan prigovor okrivljenog Miroljuba Milojevića podnet protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva Kt. 128/02 od 9. septembra 2002. godine.

Krivični postupak se vodio protiv okrivljenih u predmetu Okružnog suda u Kragujevcu K. 97/02. Glavni pretres nije održan 11 puta, pri čemu jednom neodržan usled neur ednog poziva okrivljenog Miroljuba Milojevića i svedoka, a jednom nije održan zbog nedolaska zamenika Okružnog javnog tužioca. Takođe, glavni pretres jednom nije održan iz razloga što je podnosilac ustavne žalbe angažovao branioca – advokata Gorana Simića nekoliko sati pre održavanja glavnog pretresa.

Glavni pretres je 27. novembra 2003. godine održan, a 9. februara 2004. nije održan.

Do donošenja presude Okružnog suda u Kragujevcu K. 97/02 od 30. avgusta 2004. godine, glavni pretres je održan četiri puta, pri čemu je 20. aprila 2004. godine počeo iznova, zbog proteka vremena i promene u sastavu sudećeg veća.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 97/02 od 30. avgusta 2004. godine okrivljeni su oglašeni krivim da su u saizvršilaštvu izvršili produženo krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi člana 22. Krivičnog zakona Jugoslavije i posledično su im izrečene kazne zatvora u trajanju od po jedne godine.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 357/05 od 20. aprila 2005. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih, a ožalbena presuda Okružnog suda u Kragujevcu K. 97/02 od 30. avgusta 2004. godine je potvrđena.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 333/05 od 1. decembra 2005. godine, uvažen je zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude , te je ukinuta presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. I 357/05 od 20. aprila 2005. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž I 65/06 od 4. decembra 2006. godine uvažena je žalba branilaca okrivljenih, te je ukinuta ožalbena presuda Okružnog suda u Kragujevcu K. 97/02 od 30. avgusta 2004. godine.

Krivični postupak je nastavljen pred Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 128/07. Glavni pretres je održan četiri puta, a četiri puta nije održan, pri čemu 27. maja 2008. godine nije održan usled nedolaska oštećenih Lj.B. i M.M, kao i okrivljenih i njihovih branilaca, koji su uredno pozvani. Branilac podnosioca je 26. maja 2008. godine obavestio sud o sprečenosti da prisustvuje pretresu.

Na glavnom pretresu 21. decembra 2007. godine Tužilaštvo je preciziralo optužnicu tako što je okrivljenima stavilo na teret produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

Glavni pretres je 25. novembra 2008. godine počeo iznova zbog proteka vremena, a na glavnom pretresu 3. decembra 2008. godine Okružno javno tužilaštvo je preciziralo optužnicu.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07 od 5. decembra 2008. godine okrivljeni su oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Protiv navedene presude Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu je 6. marta 2009. godine izjavilo žalbu Kt. 128/02 Vrhovnom sudu Srbije. Republički javni tužilac je podneskom Ktž. 1070/09 od 28. aprila 2009. godine podržao žalbu Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu. Apelacioni javni tužilac u Kragujevcu je u podnesku Ktž. 71/10 od 11. januara 2010. godine podržao mišljenje Republičkog javnog tužioca u Beogradu Ktž. 1070/09 od 28. aprila 2009. godine.

Usled promena u mreži sudova, krivični postupak je nastavljen pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, a predmet je dobio novi broj K ž.1. 39/10. Glavni pretres 22. septembra 2010. godine nije održan zbog nedolaska podnosioca, a 22. oktobra 2010. godine zbog nedolaska D.N.

Na pretresu 25. novembra 2010. godine doneta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 39/10 kojom je uvažena žalba Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu, te je preinačena presuda Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07 od 3. decembra 2008. godine tako što su okrivljeni oglašeni krivim da su kao saizvršioci učinili produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, te su im izrečene kazne zatvora u trajanju od po osam meseci.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.3. 7/11 od 5. jula 2011. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 39/10 od 25. novembra 2010. godine.

Krivični postupak je nastavljen pred Apelac ionim sudom u Kragujevcu u predmetu Kž.1. 3586/11. P retres nije održan dva puta, a jednom je održan. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 3586/11 od 10. februara 2012. godine preinačena je presuda Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07 od 3. decembra 2008. godine, tako što su okrivljeni oglašeni krivim da su kao saizvršioci počinili produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, te su im izrečene kazne zatvora u trajanju od po osam meseci.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.3. 19/12 od 12. decembra 2012. godine ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 3586/11 od 10. februara 2012. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5989/12 od 7. novembra 2013. godine preinačena je prvostepena presuda Okružnog suda u Kragujevcu K. 128/07 od 3. decembra 2008. godine tako što su okrivljeni oglašeni krivim da su kao saizvršioci učinili produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, te su osuđeni na kazna zatvora u trajanju od po šest meseci.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.3. 4/15 od 5. marta 2015. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 5989/12 od 7. novembra 2013. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud okrivljene osudio na kazne zatvora u trajanju od po šest meseci koje će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je, između ostalo: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u ra zumnom roku iz člana 32. Ustava , kao i period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak dva puta pravnosnažno okončan, i to 20. aprila 200 5. godine ( donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 357/05, koja je po vanrednom pravnom leku ukinuta 1. decembra 200 5. godine presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 333/05) i 5. marta 201 5. godine ( donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.3. 4/15).

Stoga je, Ustavni sud prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, uzeo period od 1. decembra 200 5. godine, kada je po usvojenom zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude prethodno pravnosnažno okončan krivični postupak počeo iznova, do 5. marta 201 5. godine, kada je donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu krivični postupak pravnosnažno okončan. (ovakav stav Ustavni sud je zauzeo, pored ostalog, u Odluci Už-7693/2012 od 7. maja 2015. godine).

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategori ja koja zavisi od navedenih činilaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka devet godina i tri meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Pri tome, Ustavni sud prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snosi Apelacioni sud u Kragujevcu imajući u vidu dinamiku vođenja krivičnog postupka, kao i činjenicu da je Okružni sud u Kragujevcu, nakon ukidanja presude K. 97/02, za dve godine meritorno odlučio o krivici podnosioca ustavne žalbe donošenjem presude K. 128/07. Drugo, a vezano za tok krivičnog postupka , Ustavni sud konstatuje da je postojao period neopravdane neaktivnost i postupajućeg suda od 5. decembra 2008. do 25. novembra 2010. godine , pri čemu je Sud uzeo u obzir i činjenicu reforme sudstva. Treće, Ustavni sud napominje da je Apelacioni sud u Kragujevcu tri puta preinačavao prvostepenu presudu, od čega je dva puta, od strane trećestepenog suda, presuda Apelacionog suda ukidana, a što je odlučujuće doprinelo dužini trajanja ovog krivičnog postupka. Stoga je Ustavni sud, bez obzi ra na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice predugog trajanja krivičnog postupka.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u predmetu Kž.1. 5989/12 (ranije pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u predmetu Kž.1. 3586/11) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ) i odlučio kao u prvom delu izreke.

Saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je mišljenja da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, budući da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz čl. 32, 33, 34. i 36. Ustava, Ustavni sud je, uvidom u osporene presude utvrdio da one sadrže detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Ustavni sud naglašava da saglasno praksi i stavovima kako ovoga suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu u krivičnom postupku, iz čl. 32. i 33. Ustava, ne znači garanciju da će tokom sudskog postupka biti prihvaćeni svi dokazni predlozi okrivljenog. Naime, nadležni sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je i koje dokaze potrebno izvesti radi potpunog i pravilnog utvrđenja relevantnog činjeničnog stanja, a u presudi je dužan da izvedene dokaze oceni i obrazloži svoj stav u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, što je ovde detaljno i učinjeno u osporenim presudama.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti