Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da parnični postupak radi iseljenja, koji je trajao četiri godine i osam meseci, u kojem su donete dve prvostepene i dve drugostepene odluke, nije nerazumno dug.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2762/2010
07.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokići i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Velimira Cvetkovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Velimira Cvetkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3267/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velimir Cvetković iz Leskovca je 10. juna 2010. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3267/06.

U ustavnoj žalbi, između ostalog, navedeno je da je predmetni parnični postupak trajao četiri godine i osam meseci iako nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, pri čemu je u toku postupka odlučivano o zahtevu podnosioca za iseljenje određenih lica iz stana na kome on ima stanar sko pravo. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom zajemčenog prava, kao i prava podnosioca na naknadu nematerijalne štete u navedenom novčanom iznosu i na naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 3267/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 12. septembra 2005. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv tužene Z.C, kojom je tražio da sud obaveže tuženu da se iseli iz opisanog stana u navedenom roku. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 4633/05.

Opštinski sud u Leskovcu je nakon tri ročišta za glavnu raspravu (održanih 28. marta, 16. maja i 23. juna 2006. godine), doneo presudu P. 4633/05 od 23. juna 2006. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca. U postupku po žalbi tužene, označena prvostepena presuda je, rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2503/06 od 13. decembra 2006. godine, ukinuta, a predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, u kome je predmet dobio novi broj P. 3267/06, posle održanih osam ročišta za glavnu raspravu (21. februara, 13. aprila, 23. maja, 3. i 10. jula, 3. septembra i 5. oktobra 2007. godine), Opštinski sud u Leskovcu je 5. oktobra 2007. godine zaključio raspravu i istog dana doneo presudu P. 3267/06, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca. Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu 27. decembra 2007. godine.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1248/10 od 19. maja 2010. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 3267/06 od 5. oktobra 2007. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud je, ocenjujući period u odnosu na koji je nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, najpre konstatovao da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem tog postupka, podnošenjem tužbe, a završava donošenjem pravnosnažne presude, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja predmetnog parnog postupka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja tog postupka.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu 12. septembra 2005. godine, do njegovog okončanja donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu od 19. maja 2010. godine, trajao četiri godine i osam meseci, u kom periodu su donete dve prvostepene presude i dve odluke po pravnom leku.

Prema oceni Ustavnog suda, zasnovanoj na sopstvenoj praksi, kao i praksi Evropskog suda za ljudska prava, navedeno trajanje predmetnog parničnog postupka se ne može smatrati nerazumno dugim rokom za odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 5235/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3648/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 8018/2012: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 4966/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 1297/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 11225/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke
• Už 2214/2010: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 14 godina