Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Upravnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda kojom je odlučeno o naplati sudske takse. Sud je utvrdio da ne postoje ustavnopravni razlozi za odlučivanje jer navodi žalbe predstavljaju ocenu zakonitosti, a ne povredu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Jovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Jovića izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 3173/10 od 10. februara 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Zoran Jović iz Subotice je 9. juna 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 3173/10 od 10. februara 2010. godine, zbog povrede načela o službenoj upotrebi jezika i pisma, prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, utvrđenih odredbama člana 10, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se ukazuje na to da su poreski organi u upravnom postupku, prilikom odlučivanja o naplati dugovane sudske takse, pogrešno primenili odredbe upravnog postupka koje se odnose na naplatu ove vrste javnih prihoda, odgovarajuće materijalnopravne propise i pogrešno i nepotpuno utvrdili činjenično stanje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da, kao viši sud u odnosu na sudove i druge državne organe koji su doneli osporene pojedinačne akte, ocenjuje zakonitost tih akata, već je nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se ukazuje na povredu ili uskraćivanje zajemčenih prava.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. Evropske konvencije čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. Ustava kojom se jemči pravo na pravično suđenje, te se i u ovom slučaju postojanje eventualne povrede prava ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 3173/10 od 10. februara 2010. godine odbijena tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta u upravnom sporu protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Novi Sad broj 434-52/2007 od 25. januara 2008. godine, kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Subotica broj 316-434-1/2007-30-472 od 29. avgusta 2007. godine, a kojim je naloženo tužiocu da, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, plati dugovanu sudsku taksu, kao i iznos od 50% visine te takse na ime kaznene takse i troškove opomene. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude našao da je drugostepeno rešenje Ministarstva finansija zasnovano na zakonu, kao i da je tuženi organ u sprovedenom upravnom postupku pravilno ocenio žalbene navode, koji se ponovo ističu u tužbi, te se zbog toga ne mogu prihvatiti kao osnovani.

4. Polazeći od navoda iznetih u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da se oni u suštini svode na povredu prava na pravično suđenje u postupku pred organima koji su vodili upravni postupak i pred Upravnim sudom koji je postupao u upravnom sporu. Imajući u vidu da je zadatak Ustavnog suda da ispita da li su upravni postupak i upravni spor koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe u celini bili pravični na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da navodi podnosioca ustavne žalbe ne daju osnova za tvrdnju da je sprovedeni postupak bio nepravičan, odnosno da je Upravni sud nedovoljno jasno obrazložio svoju odluku, proizvoljno ili nepravično primenjujući materijalnopravne propise na štetu podnosioca. Naime, Upravni sud je odlučujući o tužbi podnosioca ustavne žalbe, na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku, utvrdio da je drugostepeni poreski organ ocenio žalbene navode podnosioca dajući za svoju odluku pravilne i na zakonu zasnovane razloge, a ti navodi su identični navodima iz podnete tužbe, te stoga nije postojala obaveza suda u upravnom sporu da ponovo obrazlaže navode iznete u tužbe.

Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge u pogledu istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer je podnosilac ustavne žalbe ne samo imao, već i iskoristio svoje zakonsko pravo da izjavi žalbi i da tužbom pokrene upravni spor protiv drugostepenog rešenja, pri čemu pravo na delotvorno pravno sredstvo nikako ne znači garanciju da će povodom izjavljenog pravnog sredstva biti doneta odluka u korist lica koje ga je izjavilo.

Ustavni sud ističe da odredbe člana 10. Ustava, na čiju povredu se podnosilac takođe poziva, ne jemče ljudska prava ili slobode građana, već utvrđuju jedno od osnovnih načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić