Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv produženja pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnosioca protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pružili dovoljne i relevantne razloge za pritvor zbog uznemirenja javnosti, zasnovane na načinu izvršenja i težini posledica krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Ranđelovića iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dejana Ranđelovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Kv. 30/15 od 27. februara 2015. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 173/15 od 17. marta 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Ranđelović iz Pirota je, 21. aprila 201 5. godine, preko punomoćnika Milana Petrovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci , zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1, člana 31. st. 2. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudsk e o dluke koj ima je prema podnosioc u ustavne žalbe, nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, pravnosnažno produžen pritvor zbog postojanja pritvorskog razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosiocu pravo na pravično suđenje povređeno time što drugostepeni sud nije izvršio ocenu verodostojnosti dokaza iznetih u žalbi; da je sud propustio da razmotri da li bi se prisustvo okrivljenog moglo obezbediti blažim merama od pritvora, čime je povređeno pravo na slobodu i bezbednost i pravo na ograničeno trajanje pritvora iz čl. 27. i 31. Ustava; da je pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 3. Ustava povređeno time što sudovi nastoje da po svaku cenu zadrže okrivljenog u pritvoru, „prepisivanjem“ ranijih obrazloženja, a razloge za uznemirenje javnosti zasniva na stereotipnom pozivanju na anonimno pismo sumnjive verodostojnosti i „postojanja osnovane sumnje kao najnižeg stepena izvesnosti da je okrivljeni izvršio krivično delo“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz dostavljene dokumentacije, odgovora Višeg suda u Pirotu Su. VIII 126/16 od 9. maja 2016. godine, te uvidom u veb -sajt www.portal.sud.rs, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca je, u vreme podnošenja ustavne žalbe, bio u toku krivični postupak po optužnici nadležnog javnog tužilaštva zbog opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika.

Prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem Višeg suda u Pirotu Kppr. 15/14 od 13. aprila 2014. godine iz razloga propisanih odredb ama člana 211. stav 1. tač. 2) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 11. aprila 2014. godine, kada je lišen slobode. Pritvor je prema podnosiocu produžavan u toku istrage po istim zakonskim osnovima, da bi nakon podizanja i potvrđivanja optužnice bio otklonjen pritvorski osnov propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

Podnosilac se, do podnošenja ustavne žalbe (21. aprila 2015. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu i deset dana, računajući od 11. aprila 2014. godine, kada je lišen slobode.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Pirotu Kv. 30/15 od 27. februara 2015. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe, nakon potvrđivanja optužnice za krivično delo za koje je zakonom zaprećena kazna zatvora u trajanju preko deset godina, produžen je pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni Dejan Ranđelović, po prethodnom dogovoru sa S.P, od početka 2013. do 12. aprila 2014. godine neovlašćeno držao radi prodaje opojnu drogu heroin ukupne količine 1.350,07 grama, koju je prodavao korisnicima opojne droge na teritoriji Pirota. U obrazloženju navedenog rešenja je ocenjeno da način izvršenja krivičnog dela jeste doveo do uznemirenja javnosti, jer postoji opravdana sumnja da je prodaja opojne droge vršena u dužem vremenskom periodu, po prethodnom dogovoru okrivljenih, koji su se organizovali na taj način što je okrivljeni Dejan Ranđelović nabavljao opojnu drogu i predavao je okrivljenom S .P. na čuvanje, a Saša je po njegovom uputstvu pakovao opojnu drogu u manje paketiće, iznosio mu istu i predavao na ulici, nakon čega je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, opojnu drogu prodavao korisnicima na teritoriji Pirota. Navedeni način izvršenja krivičnog dela ukazuje na kontinuirano preduzimanje radnji koje je dovelo do uznemirenja javnosti, s obzirom na to da je Pirot mala sredina, okrivljeni su poznati svojim sugrađanima, a nakon što su okrivljeni lišeni slobode ceo slučaj je izašao u javnost i u gradu se stvorila takva atmosfera da se pričalo o tom događaju, a da je i šira javnost bila uznemirena govori i anonimno pismo koje je upućeno Višem javnom tužilaštvu od strane „roditelja“ iz kojeg se zaključuje da predmetni događaj nije ostavio javnost ravnodušnom. U obrazloženju navedenog rešenja je takođe istaknuto da se teške posledice krivičnog dela ogledaju u tome što postoji opravdana sumnja da su opojnu drogu prodavali u dužem vremenskom periodu, većem broju lica, te da se radi o vrsti opojne droge, heroinu, koja može teško ugroziti zdravlje većeg broja lica, o čemu svedoči i veći broj smrtnih slučajeva na teritoriji Pirota koji su se u poslednje vreme dogodili zbog upotrebe opojne droge heroin, a uznemirenje javnosti može ugroziti pravično i nesmetano vođenje krivičnog postupka na taj način što može biti stvoren izvestan pritisak na sud prilikom odlučivanja o postojanju kriv ične odgovornosti okrivljenih.

U osporenom rešenju Apelacionog suda u Nišu Kž2. 173/15 od 17. marta 2015. god ine navedeno da je postoji opravdana sumnja da je optuženi Dejan Ranđelović po prethodnom dogovoru sa S.P, od početka 2013. do 12. aprila 2014. godine neovlašćeno držao radi prodaje opojnu drogu heroin ukupne količine 1 .350,07 grama, koju je prodavao korisnicima opojne droge na teritoriji Pirota, kao i da je u navedenom periodu nabavljao veće količine navedene droge u prahu i grumenu, te davao saokrivljenom S.P. da je prepakuje u manje paketiće i vršio neposrednu prodaju na teritoriji grada Pirota, što su okolnosti koje su dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. U obrazloženju navedenog rešenja je dalje ocenjeno i da navedene okolnosti, pri činjenici da postoji opravdana sumnja da je prodaja opojne droge vršena u dužem vremenskom periodu, od početka 2013. do 12. aprila 2014. godine, da količina koja je prodata, kao i količina koja je pronađena (1 .350,07 gr bruto težine), te vrsta droge, za koju postoji opravdana sumnja da je prodavana većem broju lica u jednoj maloj sredini kakva je grad Pirot, a u kojoj je došlo do određenog broja smrtnih slučajeva usled upotrebe opojne droge, čine pravilnim zaključak prvostepenog suda da uznemirenje javnosti nije izgubilo na inte nzitetu, te da isto postoji u trenutku donošenja pobijanog rešenja i da bi puštanjem na slobodu okrivljenog bilo ugroženo vođenje predmetnog krivičnog postupka.

Iz odgovora Višeg suda u Pirotu K. 23/16 od 25. maja 2017. godine proizlazi da je u osporenom krivičnom postupku doneta prvostepena presuda, a da je žalbeni postupak još uvek u toku.

Uvidom u veb-sajt www.portal.sud.rs, Ustavni sud je utvrdio: da je nakon sprovedene istrage Više javno tužilaštvo podiglo 2. septembra 2014. godine optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog okrivljenog lica zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika; da je optužnica stala na pravnu snagu 9. oktobra 2014. godine; da je pripremno ročište bilo zakazano pet puta, te održano 6. februara 2015. godine; da je, do podnošenja ustavne žalbe (21. aprila 2015. godine), glavni pretres bio zakazan i održan dva puta; da je, do donošenja prvostepene p resude 4. februara 2016. godine, glavni pretres bio zakazan još devet puta, od čega tri puta nije održan.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da s vako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 30. stav 1. Ustava utvrđeno je da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da p osle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2 .); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3 .).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava garantuje se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 34. stav 3. Ustava utvrđeno je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da podnosilac povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na istim razlozima kojima obrazlaže povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava, a da se suština navoda o povredi prava člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnjama da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, jer ne postoje obrazloženi razlozi koji bi opravdali meru pritvora.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost ( videti odluke Ustavnog suda Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine i Už- 1429/2008 od 16. jula 2009. godine).

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvrši o krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje deset godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenj em produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Nišu, te prvostepenog rešenja proizlazi da su sudovi ocenili da postoji opravdana sumnja da je optuženi Dejan Ranđelović po prethodnom dogovoru sa S.P, u dužem vremenskom periodu od početka 2013. do 12. aprila 2014. godine, neovlašćeno držao radi prodaje opojnu drogu heroin ukupne količine 1.350,07 grama, koju je prodavao korisnicima opojne droge na teritoriji Pirota, kao i da je u navedenom periodu nabavljao veće količine navedene droge u prahu i grumenu, te davao saokrivljenom S.P. da je prepakuje u manje paketiće i vršio neposrednu prodaju na teritoriji grada Pirota, jesu okolnosti koje su dovele do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. U obrazloženju navedenog rešenja je dalje ocenjeno i da navedene okolnosti, pri činjenici da postoji opravdana sumnja da je prodaja opojne droge vršena u dužem vremenskom periodu, od početka 2013. do 12. aprila 2014. godine, te kada se ima u vidu količina koja je prodata i količina koja je pronađena (1.350,07 gr bruto težine), kao i vrsta droge, za koju postoji opravdana sumnja da je prodavana većem broju lica u jednoj maloj sredini kakva je grad Pirot, a u kojoj je došlo do određenog broja smrtnih slučajeva usled upotrebe opojne droge, pravilan je zaključak prvostepenog suda da uznemirenje javnosti nije izgubilo na intezitetu i da isto postoji u trenutku donošenja pobijanog rešenja , pa bi puštanjem na slobodu okrivljenog bilo ugroženo vođenje predmetnog krivičnog postupka, na taj način što može biti stvoren izvestan pritisak na sud prilikom odlučivanja o postojanju krivične odgovornosti okrivljenih.

Ustavni sud je ocenio da je osporen o rešenj e zasnovan o na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosioc u ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težin e posledice krivičnog dela ( neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet veće količine opojne droge – heroin, kontinuirano u dužem vremenskom periodu, po prethodnom dogovoru sa još jednim saokrivljenim, u maloj sredini u kojoj je u blisko prethodnom periodu od konzumiranja narkotika preminulo više lica) dovele do uznemirenja javnosti koje mogu ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka i koje nije smanjilo svoj intezitet ni u vreme donošenja osporen ih rešenja . Ustavni sud je našao da su u osporen om rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosi lac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosilaca da osporeno rešenje ne sadrži jasne i individualizovane razloge za produženje pritvora prema podnosiocu, da ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru, odnosno da su osporena rešenja neobrazložena.

Ustavni sud nadalje naglašava da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom naročite hitnosti propisane odredbom člana 210. stav 2. ZKP .

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio: da se podnosi lac do dana podnošenja ustavne žalbe (21. aprila 2015. godine) nalazio u pritvoru godinu i deset dana (računajući od 11. aprila 2014. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta i potvrđena optužnica, održano pripremno ročište i dva glavna pretresa; da je krivični postupak u kome je doneto osporen o rešenje vođen protiv dva lica zbog dva krivična dela; da je istraga protiv podnosioca ustavne žalbe trajala pet meseci. Ustavni sud je ocenio da navedeno ukazuje da je su nadležni sudovi postupa li sa primerenom hitnošću u vođenju krivičnog postupka. Iako nakon potvrđivanja optužnice četiri meseca nisu bili ispunjeni uslovi za održavanje pripremnog ročišta, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi, posmatrajući celokupan period od godinu i deset dana od lišavanja slobode podnosioca ustavne žalbe , sa posebnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosi oca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sud ovi smatra li da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Što se tiče istaknute povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 3. Ustava, koju podnosilac obrazlaže tvrdnjom da su sudovi prepisivanjem ranijih obrazloženja nastojali da po svaku cenu okrivljenog zadrže u pritvoru, Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 34. stav 4. Ustava svakome garantuje da će se smatrati nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, a kako je uvidom u osporena rešenja utvrđeno da su se krivični sudovi , odlučujući o postojanju razloga za produženje pritvora adekvatno distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koja mu se stavlja na teret u predmetnom krivičnom postupku pre nego što se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom, te su se u osporenim rešenjima isključivo kretali u okvirima postojanja osnovane sumnje , Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani ni navodi ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosilaca ustavne žalbe iz člana člana 31. st. 2. i 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 10104/2017: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja pritvora
• Už 8054/2020: Ustavni sud utvrđuje povredu prava na imovinu u stečajnom postupku
• Už 8164/2016: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o pritvoru
• Už 2342/2015: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora zbog uznemirenja javnosti