Povreda prava na suđenje u razumnom roku i mirno uživanje imovine
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine. Postupci (upravni, vanparnični, izvršni) za naknadu za oduzeto zemljište trajali su preko 18 godina, a pravnosnažna odluka nije izvršena.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Nikolića iz Gornjeg Matejevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Nikolića i utvrđuje da su u upravnom postupku koji je vođen pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša u predmetu broj 465-196/91-04, kao i vanparničnom i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima 1R. 500/05 i I. 285/07 povređen a prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Nikola Nikolić iz Gornjeg Matejevca je 9. juna 20 10. godine, preko punomoćnika Ratomira Savića, advokata iz Bojnika, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupcima navedenim u tački 1. izreke, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava, kao i protiv rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, zbog povrede prava na imovinu.
U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu poverioca prema Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda još 1991. godine započeo upravni postupak, a zatim i vanparnični postupak u kome je doneto rešenje kojim mu je utvrđeno pravo na novčanu naknadu za zemljište koje mu se ne može vratiti, a oduzeto je kao zemljišni maksimum; da je podnosilac ustavne žalbe, uzimajući u obzir da dužnik nije dobrovoljno izmirio novčanu obavezu, podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika PIK „NIŠ“ iz Niša, koji je usvojen rešenjem I. 285/07 od 1. februara 2007. godine, te da nakon toga nije preduzeta nijedna radnja u tom izvršnom postupku. Imajući u vidu navedeno, podnosilac smatra da mu je u navedenim postupcima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer upravni i sudski postupci traju duže od 19 godina, a s tim u vezi i pravo na jednaku zaštitu prava i pravo na imovinu. Takođe , podnosilac osporava i „pravosnažno i izvršno“ rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i „naredi prvostepenom sudu“ da odredi prinudno rešenje protiv izvršnog dužnika Grada Niša i „da uputi podnosioca ustavne žalbe na ostvarivanje naknade štete za deo nevraćenog a oduzetog izgrađenog građevinskog zemljišta i prema tržišnoj ceni kao i naknadu razlike u ceni između tržišne i dosuđene cene“.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 i I. 285/07, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Pravni sledbenici pok. Mladena Nikolića iz Niša i pok. Nikole Nikolića i pok. Radomira Nikolića, obojice iz Gornjeg Matejevca, su krajem jula i početkom avgusta 1991. godine podneli zahteve Komisiji za vraćanje zemljišta Grada Niša da im se vrati u svojinu zemlja oduzeta domaćinstvu pok. Mladena Nikolića, Nikole Nikolića i Radomira Nikolića po rešenju Komisije PZF NO Sreza Niškog broj: 6020/1-64 od 19. marta 1961. godine, kao višak obradivog zemljišta.
Postupajući po navedenim zahtevima, Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša je donela rešenje broj 04-465-196/91 od 10. decembra 1991. godine kojim je utvrdila osnovanost zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta i utvrdila pravo svojine u korist pravnih sledbenika ranijih vlasnika na drugom odgovarajućem zemljištu i prava na novčanu naknadu. Postupajući po žalbi, Ministarstvo finansija Republike Srbije je donelo rešenje broj 461-02-885/92-13 od 10. septembra 1992. godine kojim je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.
U ponovnom postupku, Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša je donela rešenje 04-465-196/91 od 31. decembra 1992. godine, protiv koga je izjavljena žalba. Rešavajući o žalbi, Ministarstvo finansija Republike Srbije je 25. februara 1993. godine donelo rešenje broj 461-02-04205/92-13 kojim je ponovo poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.
U ponovnom, trećem po redu prvostepenom postupku, Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša je 2. oktobra 1995. godine donela novo rešenje, koje je u postupku po žalbi Ministarstvo finansija Republike Srbije svojim rešenjem od 10. jula 1998. godine po treći put poništilo, s tim što je navedeno prvostepeno rešenje 3. novembra 1995. godine u jednom delu postalo pravnosnažno.
Konačno, Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta Grada Niša je na sednici održanoj 18. novembra 1998. godine donela rešenje broj 465-196/91-04 kojim je u stavu prvom izreke vraćeno (taksativno navedeno) zemljište u svojinu pravnim sledbenicima ranijih vlasnika, među kojima i ovde podnosiocu ustavne žalbe i obavezan je PIK „NIŠ“ iz Niša da navedeno zemljište ustupi u svojinu i preda u državinu navedenim licima u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja, te je konstatovano da je Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša dužna da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja isto dostavi nadležnom sudu radi određivanja naknade. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 30. avgusta 2002. godine.
Dana 26. maja 2003. godine održana je usmena rasprava pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša, da bi četiri dana kasnije - 30. maja 2003. godine, navedena Komisija dostavila Opštinskom sudu u Nišu pravnosnažno rešenje broj 465-196/91-04 od 18. novembra 1998. godine, radi određivanja naknade za deo katastarske parcele broj 367 KO Niš – Pantelej, čime je započeo vanparnični postupak u predmetu 1R. 224/03.
U vanparničnom postupku, do donošenja prvog prvostepenog delimičnog rešenja 1R. 224/03 od 24. maja 2005. godine, Opštinski sud u Nišu je izveo dokaz građevinsk im veštačenjem radi utvrđivanja tržišne vrednosti predmetne parcele, te održao šest ročišta, dok su četiri bila odložena. Navedenim rešenjem je određena naknada za predmetna zemljišta i obavezan krajnji korisnik - PIK „NIŠ“ iz Niša na isplatu tačno određenih iznosa svakom od protivnika predlagača.
Postupajući po izjavljenim žalbama, Okružni sud u Nišu je doneo rešenje Gž. 2105/05 od 8. novembra 2005. godine kojim je usvojio žalbe, a prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.
U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem 1R. 500/05. Opštinski sud u Nišu je nakon jednog održanog ročišta 26. januara 2006. godine doneo rešenje 1R. 500/05 kojim je odredio naknadu za zemljište koje se ne može vratiti, a oduzeto je kao zemljišni maksimum, pa je obavezan krajnji korisnik PIK „NIŠ“ iz Niša da protivnicima predlagača, pored ostalog i ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati tačno određene iznose naknade prema njihovim udelima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 10. februara 2005. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke ovog rešenja obavezan je PIK „NIŠ“ iz Niša da protivnicima predlagača plati troškove vanparničnog postupka.
Postupajući po žalbi krajnjeg korisnika od 14. marta 2006. godine, Okružni sud u Nišu je 21. jula 2006. godine doneo rešenje Gž. 1775/06 kojim je odbio žalbu i potvrdio ustavnom žalbom takođe osporeno rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, čime je pravnosnažno okončan vanparnični postupak.
Izvršni poverioci (među kojima je bio i podnosilac ustavne žalbe) su 30. januara 2007. godine podneli Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja istog suda 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, protiv izvršnog dužnika PIK „NIŠ“ iz Niša i tražili da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom određenih nepokretnosti dužnika. Opštinski sud u Nišu je 1. februara 2007. godine doneo rešenje I. 285/07 kojim je usvojio navedeni predlog za izvršenje. Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, prvostepeni izvršni postupak u ovoj pravnoj stvari nastavljen je pred Osnovnim sudom u Nišu kao stvarno i mesno nadležnim sudom. Prvostepeni sud je 26. februara 2010. godine doneo rešenje I2 - 2255/10, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak stečaja rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 3. juna 2009. godine.
4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) (u daljem tekstu: Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta), Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP) i Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP).
Odredbama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta je propisano: da se s trankama, u smislu ovog zakona, smatraju raniji sopstvenik s jedne strane, i opština i poljoprivredna, odnosno druga organizacija kod koje se oduzeto zemljište nalazi, odnosno koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine (u daljem tekstu: organizacija), s druge strane (član 5.) ; da ako nije postignut sporazum o obliku i visini naknade, odmah po pravosnažnosti rešenja iz člana 7. ovog zakona organ će sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će u vanparničnom postupku odlučiti o naknadi, kao i da je postupak pred sudom hitan (član 9. st. 1. i 2.); da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade, a u slučaju kad se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi organizacija koja je to zemljište otuđila iz društvene svojine, kao i da u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz st. 1. i 2. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiće opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12.).
Odredbama ZIP je bilo propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, te da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. st. 1, 2. i 3.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 28.).
Odredbom člana 214. stav 1. tačka 5) ZPP je bilo propisano da se postupak prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.
5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost navedenog državnog organa, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.
Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora uzeti upravni postupak koji je vođen pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša, kao i vanparnični i izvršni postupak (u kome je svojstvo izvršnog dužnika imao PIK „NIŠ“ iz Niša) koji su nakon okončanja navedenog upravnog postupka vođeni pred Opštinskim sudom u Nišu, jer sporni odnos nije okončan pred upravnim organom, nego je svoj epilog dobio pred Opštinskim sudom u Nišu. S tim u vezi, videti Odluku Ustavnog suda Už-2554/2009 od 22. decembra 2010. godine.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak otpočeo 26. jula 1991. godine, podnošenjem zahteva Komisiji za vraćanje zemljišta Grada Niša za vraćanje oduzetog zemljišta, te da je izvršni postupak, koji je usledio nakon upravnog i vanparničnog, prekinut 26. februara 2010. godine zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom PIK „NIŠ“ iz Niša.
Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su upravni, vanparnični i izvršni postupci ukupno trajali 18 godina i sedam meseci.
Navedeno trajanje upravnog i sudskih postupka samo po sebi ukazuje da nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja navedenih postupaka, mora se poći od činjenice da on zavisi od niza činilaca i da se postojanje tih činilaca mora proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova koji vode postupke i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioc a, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine trajanja postupaka i određuju da li su ti postupci okončani u okviru razumnog roka ili ne.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije zaključio da je u navedenim postupcima bilo potrebno utvrditi da li ima zakonskih uslova da se vrati oduzeto zemljište pravnim sledbenicima ranijih vlasnika, zatim da se utvrdi pravo na novčanu naknadu za zemljište koje nije bilo moguće vratiti, te nakon toga i visina naknade za to zemljište. Dakle, bilo je nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala nešto dugotrajniji dokazni postupak, ali ne u tolikoj meri da postupci traju više od 18 godina.
Osnovni razlog dugom rešavanju navedenog spornog odnosa je činjenica da je upravni postupak trajao punih 12 godina. Naime, u upravnom postupku, drugostepeni organ - Ministarstvo finansija Republike Srbije je tri puta ukidalo rešenje Komisije za vraćanje zemljišta Grada Niša i predmet vraćalo na ponovni postupak. Ustavni sud napominje da je 12 godina neprimereno dug rok za okončanje upravnog postupka, bez obzira na njegovu složenost.
Ustavni sud, takođe, napominje da je predmet vanparničnog postupka koji je usledio nakon okončanja upravnog, bio utvrđivanje visine naknade za zemljište koje se nije moglo vratiti podnosiocu ustavne žalbe. Dakle, nije se radilo o složenim pravnim i činjeničnim pitanjima koja bi opravdala trajanje tog postupka od tri godine i dva meseca, posebno imajući u vidu da je taj postupak hitan prema odredbi člana 9. stav 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta.
Konačno, izvršni postupak, koji je usledio jer krajnji korisnik – PIK „NIŠ“ iz Niša nije dobrovoljno izvršio svoju obavezu utvrđenu pravnosnažnim rešenjem donetim u vanparničnom postupku, trajao je tri godine. Međutim, ovaj građanski sudski postupak nije okončan sprovođenjem izvršenja, niti njegovom obustavom, već je Opštinski sud u Nišu doneo rešenje kojim je prekinuo postupak, zbog posledica otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom. Samo trajanje izvršnog postupka, koji je po svojoj prirodi hitan, ukazuje da ni u njemu nije postupano na način koji bi garantovao njegovo okončanje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud primećuje da je prvenstveno neažurno postupanje prvostepenog suda dovelo do prekomerno dugog trajanja ovog izvršnog postupka, jer nakon donošenja rešenja o izvršenju (kojim je odredio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika) nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja, u smislu odredbe člana 101. ZIP.
Ustavnopravna ocena sprovedenih postupaka zasnovana na praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.
6. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne odluke suda, i to u periodu sada već dužem od pet godi na, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.
Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima „Kačapor i drugi protiv Srbije “, „Burdov protiv Rusije“ ).
Takođe, Ustavni sud je zaključio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi potkrepili tvrdnju da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, jer podnosilac nije pružio argum ente i odgovarajuće dokaze da su postupajući sudovi u istim činjeničnim i pra vnim situacijama donosili drugačije odluke.
U pogledu predloga podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud „naredi prvostepenom sudu “ da odredi prinudno rešenje protiv Grada Niša, Ustavni sud ističe da, u smisl u Zakona o izvršnom postupku, posle donošenja rešenja o izvršenju više ne postoji mogućnost promene izvršnog dužnika, već je potrebno da izvršni poverilac podnese novi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika na koga je prešla obaveza iz izvršne isprave.
7. S obzirom na to da se podnetom ustavnom žalbom osporava i rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, koje je doneto i postalo pravnosnažno pre stupanja Ustava na snagu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u tom delu kao nedopuštenu, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je rešio kao u tački 1. izreke - drugi deo.
8. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević