Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka aktivne legitimacije
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu koju je podneo oštećeni kao tužilac u krivičnom postupku. Sud je utvrdio da podnosilac nije aktivno legitimisan da ističe povredu prava na pravično suđenje, jer se ovo pravo Ustavom garantuje pre svega okrivljenom licu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Ljubljane, Republika Slovenija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2548/09 od 12. oktobra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dušan Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, podneo je Ustavnom sudu 28. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2548/09 od 12. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 2548/09 odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kv. 226/09 od 10. septembra 2009. godine kojim je odlučeno da nema mesta optužbi protiv okrivljenih, po optužnici koju je podnosilac ustavne žalbe podneo u svojstvu oštećenog kao tužioca, a kojom im je stavljeno na teret izvršenje krivičnih dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom povreda ravnopravnosti iz člana 128. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa je postupak prema istima obustavljen. Podnosilac ustavne žalbe je dalje naveo da su mu označena ustavna prava povređena time što iako je u osporenom rešenju rečeno da je sud cenio navode u žalbi, iz sadržine rešenja to ne proizlazi.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu, kao i da se ustavna žalba mora zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ili slobode.
3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku u kome je doneto osporeno rešenje. Takođe, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se svi navodi odnose na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno poziva i na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, jer ustavna žalba ne sadrži nijedan navod koji bi se mogao dovesti u vezu sa sadržinom navedenog zajemčenog prava.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekene krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemečeno pravo da lice koje je okrivljeno bude i osuđeno. Stoga se oštećeni kao tužilac ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je utvrđeno da nema mesta optužbi protiv okrivljenih da su učinili krivična dela za koja su optuženi, povređeno pravo na pravično suđenje. Ovo iz razloga što je jedino sud koji vodi krivični postupak ovlašćen da odlučuje o tome da li ima ili nema dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije aktivno legitimisan da u konkretnom slučaju ističe povredu prava na pravično suđenje. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavopravni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom prava na jednaku zaštitu prava, već se tvrdnja o povredi ovog prava ističe samo formalno, kao posledica povrede prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić