Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv obaveštenja tužilaštva i načina adresiranja pošiljke

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, utvrdivši da obaveštenje javnog tužioca nije pojedinačni akt podložan osporavanju. Takođe, način adresiranja pošiljke („osuđenik“) ne predstavlja povredu ustavnog prava na tajnost pisama, jer se to pravo odnosi na sadržinu komunikacije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2772/2009
03.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Mijatovića iz Varde, opština Kosjerić, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Mijatovića izjavljena protiv akta i radnje Republičkog javnog tužilaštva u predmetu Ktz. 386/09.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Mijatović iz Varde, opština Kosjerić, podneo je Ustavnom sudu 25. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 386/09 od 9. novembra 2009. godine i radnje činjenja istog organa, koja se sastoji u načinu adresiranja pošiljke kojom je osporeni akt dostavljen podnosiocu ustavne žalbe, zbog povrede prava „tajnosti poštanske pošiljke“.

Ustavni sud konstatuje da je pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja zajemčeno odredbama člana 41. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, pored ostalog, da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode, kao i da su osporeni pojedinačni akt ili radnja, s obzirom na svoju vrstu i sadržinu u vezi sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva podnosilac ustavne žalbe.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom osporava akt Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu Ktz. 386/09, koji je podnosiocu ustavne žalbe preporučenom poštanskom pošiljkom R 04707 upućen 9. novembra 2009. godine. Osporenim aktom podnosilac ustavne žalbe je obavešten da Republičko javno tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Užicu K. 92/07 i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. I 2017/08, niti protiv krivičnog postupka koji je prethodio pomenutim presudama, a po njegovoj molbi od 6. aprila 2009. godine. Ustavnom žalbom je osporena i radnja Republičkog javnog tužilaštva koja se sastoji u adresiranju navedene preporučene pošiljke kojom mu je osporeni akt upućen, i to u delu gde je kao primalac pošiljke označen „osuđenik Mijatović Milan“.

Ustavni sud je ocenio da osporeni akt po svojoj pravnoj prirodi predstavlja obaveštenje kojim Republičko javno tužilaštvo obaveštava podnosioca ustavne žalbe povodom njegove molbe za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a ne pojedinačni pravni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava, odnosno člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ovo iz razloga što je, saglasno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, javni tužilac isključivo nadležan da odlučuje o korišćenju ovog vanrednog pravnog sredstva. Stoga osuđeno lice ima samo mogućnost da inicira podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali ne i pravo da od javnog tužioca zahteva da to i učini.

U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava radnja Republičkog javnog tužilaštva koja se sastoji u tome da je, prilikom adresiranja koverte u kojoj je radi lične dostave osporeni akt upućen podnosiocu ustavne žalbe, podnosilac označen kao "osuđeni", Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 41. stav 1. Ustava građanima zajemčeno da je tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva, dok je odredbom stava 2. istog člana utvrđeno da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, a na način predviđen zakonom. Ustavni sud ukazuje da označeno ustavno pravo građanima jemči da je tajnost sadržine njihove komunikacije sa drugim licima nepovrediva i to bez obzira na način međusobne komunikacije, što znači da, osim u slučajevima utvrđenim Ustavom, niko treći nema pravo da sazna sadržinu pisma, telefonskog razgovora ili bilo kog drugog oblika komuniciranja. Kako u konkretnom slučaju ne proizlazi da je osporenom radnjom Republičkog javnog tužilaštva bilo kome bila dostupna sadržina obaveštenja koje je upućeno podnosiocu ustavne žalbe, to je Ustavni sud ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava na čiju povredu se ukazuje.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv obaveštenja tužilaštva i načina adresiranja pošiljke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti