Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe zbog odluke o troškovima parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Sud je utvrdio da navodi o nepravilnoj primeni advokatske tarife ne pokreću pitanje od ustavnopravnog značaja, niti ukazuju na značajniju štetu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajka Stupara iz Temerina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je


R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rajka Stupara izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 5507/10 od 30. marta 2011. godine.


O b r a z l o ž e nj e

   

1. Rajko Stupar iz Temerina je, preko punomoćnika Koste Milića, advokata iz Novog Sada, izjavio Ustavnom sudu 20. juna 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 5507/10 od 30. marta 2011. godine, zbog povrede prava zajemčenih čl. 32, 36, 58. i 67. Ustava Republike Srbije.
   
U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o troškovima postupka propustio da primeni stav 4. Tarifnog broja 7. i stav 1. Tarifnog broja 14. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata; da je taj sud potpuno pogrešno primenio materijalno pravo, zanemarivši činjenicu da ne postoji apsolutno diskreciono ovlašćenje sudova prilikom odmeravanja i dosuđivanja troškova advokatskog zastupanja, već da se troškovi dosuđuju u skladu sa advokatskom tarifom, prema kriterijumima utvrđenim u imperativnim odredbama zakona i drugih propisa. Podnosilac od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporeni akt u delu kojim se odlučuje o troškovima postupka i utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete.
   
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju. Samim tim, formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
   
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5083/08 od 15. maja 2009. godine, stavom 10. izreke, obavezan tuženi, Fabrika Kotrljajućih Ležaja i Kardana "FKL" iz Temerina, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 496.500,00 dinara.
   
Osporenim delom presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 5507/10 od 30. marta 2011. godine, po žalbi tuženog je preinačena prvostepena presuda u delu kojim je odlučeno o troškovima, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 341.000,00 dinara (umesto iznosa od 496.500,00 dinara).

4. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, na imovinu i na pravnu pomoć iz člana 32. stav 1, čl. 58. i 67. Ustava, već je podnosilac u suštini nezadovoljan preinačenjem prvostepene presude jer mu je umanjen dosuđen iznos parničnih troškova. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporene presude, smatrajući da je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u prvostepenoj presudi bila pravilna.
   
Polazeći od navoda i razloga ustavne žalbe i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da nijedan navod niti razlog ustavne žalbe nije takve prirode da ukazuje na mogućnost povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava.
   
Naime, Ustavni sud je, uvažavajući određeni značaj troškova spora za podnosioca, konstatovao da su navodi i razlozi ustavne žalbe takve prirode da ne ukazuju da je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo značajniju štetu. Ustavni sud je dalje konstatovao da navodi i razlozi ustavne žalbe ne pokreću niti postavljaju neko opšte pitanje o eventualnoj povredi označenih Ustavnom zajemčenih prava, a koje bi bilo od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda.
   
Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu podnosilac nije dostavio dokaze za navode da mu je osporenom odlukom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac nije dostavio pravnosnažne odluke kojima bi dokazao da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugostepeni sud drugačije odlučio o troškovima parničnog postupka. Takođe, iz same činjenice da je podnosilac u određenoj meri nezadovoljan pravnosnažno okončanim parničnim postupkom, ne može se izvući zaključak da mu je time povređeno pravo na sudsku zaštitu.
   
Kako navodi i razlozi ustavne žalbe nisu takve prirode da ukazuju na mogućnost povrede ili uskraćivanja označenih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu