Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja razloga o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu, s obzirom na složenost predmeta i relativno brzo donošenje prvostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rodoljuba Papića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rodoljuba Papića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 1068/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rodoljub Papić iz Zrenjanina izjavio je 20. juna 2011. godine, preko punomoćnika Getl Ede advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu P. 1068/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac 19. januara 2009. godine izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1068/08 od 14. oktobra 2008. godine i da o toj žalbi još uvek nije odlučeno.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud odlukom utvrdi da je njemu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da ta odluka predstavlja pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da su 8. maja 2008. godine, tužilac N.P. i tužilja N.P. Opštinskom sudu u Zrenjaninu podneli tužbu protiv Republike Srbije i podnosioca ustavne žalbe; da je po toj tužbi formiran predmet Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1068/08; da je presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1068/08 od 14. oktobra 2008. godine usvojen tužbeni zahtev postavljen prema prvotuženoj Republici Srbiji i drugotuženom podnosiocu ustavne žalbe; da je drugotuženi 19. januara 2009. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i da o toj žalbi još uvek nije odlučeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

5. Ustavni sud ukazuje da pozivanje na povredu prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da postupaju u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom da se radi o relativno složenom slučaju, jer na tužilačkoj strani, kao i na strani tuženih, ima po dva lica, kao i na okolnost da je tužba podneta 8. maja 2008. godine, a da je prvostepena presuda doneta već 14. oktobra 2008. godine, Ustavni sud smatra da je, u konkretnom slučaju, očigledno da se razlozi ustavne žalbe navedeni u prilog tvrdnji o povredi prava na suđenje u razumnom roku ne mogu smatrati utemeljenim, iako o žalbi još uvek nije odlučeno.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Imajući u vidu sve izloženo Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja razloga o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti