Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Povreda je posledica propusta sudova, naročito u dostavljanju presude. Zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2775/2013
24.09.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. O . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. O . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1379/07 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. O. iz Beograda podneo je, 9. aprila 2013. godine, preko punomoćnika A. S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1379/07.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je zbog propusta na strani sudova predmetni parnični postupak trajao sedam godina i deset meseci, zbog čega smatra da mu je povređeno označeno ustavno pravo. Po mišljenju podnosioca, dugo trajanje postupka prouzrokovano je izvođenjem nepotrebnih dokaza, izazivanjem sukoba nadležnosti, činjenicom da je u periodu od oktobra 2007. do septembra 2008. godine održano samo jedno ročište, te dostavljanjem prvostepene presude njegovom punomoćniku na pogrešnu adresu, što je dovelo do toga da mu pomenuta presuda bude uručena dve godine nakon zaključenja glavne rasprave. Takođe smatra da se dvogodišnje trajanje žalbenog postupka objektivno ne može smatrati razumnim. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 17200/10 (ranije predmet Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1379/07), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac D. O, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 5. maja 2005. godine tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Lj. Đ , radi utvrđenja prava svojine na 112 akcija preduzeća „T. g .“ a.d. ukupne nominalne vrednosti 11.200,00 dinara.

Rešenjem P. 1020/05 od 27. juna 2005. godine Treći opštinski sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja, spise predmeta je dostavio Trgovinskom sudu u Beogradu.

Rešavajući sukob nadležnosti, Vrhovni sud Srbije je rešenjem od 1. marta 2006. godine (u uvodu rešenja očiglednom omaškom navedeno je da se radi o 2005. godini) odredio da je za vođenje predmetnog postupka stvarno nadležan Treći opštinski sud u Beogradu.

Do oktobra 2007. godine održana su četiri ročišta na kojima je izveden dokaz saslušanjem stranaka i jednog svedoka, s tim što je u ovom periodu bila doneta presuda zbog izostanka, koja je po predlogu tužene za vraćanje u pređašnje stanje stavljena van snage, a u podnesku od 24. aprila 2007. godine navedena je nova adresa sedišta advokatske kancelarije tužiočevog punomoćnika.

Nakon ročišta koje je održano 8. oktobra 2007. godine, sudski veštak grafološke struke pozvan je da preuzme spise predmeta radi izrade nalaza i mišljenja, a 5. decembra iste godine sačinjena je službena beleška u kojoj je konstatovano da je veštak obavestio sud da mu stranke nisu dostavile neophodnu dokumentaciju, te da mu je iz tog razloga tražene dokumente predao sud.

Ročište koje je bilo zakazano za 10. decembar 2007. godine nije održano jer su se spisi predmeta nalazili kod veštaka. Veštak je nalaz dostavio sudu krajem decembra iste godine, a tužilac je primedbe na nalaz izneo u podnesku od 11. februara 2008. godine. Ročište koje je bilo zakazano za 11. mart 2008. godine rešenjem je otkazano, a sledeće je zakazano i održano 9. septembra te godine.

U daljem toku postupka, od još ukupno pet zakazanih ročišta, tri nisu održana. Jedno ročište nije održano na predlog punomoćnika tužene, jedno na molbu tužiočevog punomoćnika, a jedno zbog što je tužiočev punomoćnik određene dokaze predao neposredno sudu pre zakazanog ročišta.

Prvostepena presuda P. 1379/07, kojom je odbijen tužbeni zahtev, doneta je 10. marta 2009. godine. Uručenje navedene presude tužiočevom punomoćniku pokušano je 12. juna iste godine na adresu navedenu u tužbi, ali se dostavnica vratila sa konstatacijom da se na toj adresi nalazi preduzeće "M.G", nakon čega je data naredba da se presuda dostavi tužiocu. Prema konstataciji na povratnici, uručenje presude tužiocu pokušano je 31. avgusta 2009. godine, ali tužilac nije zatečen u stanu. U septembru iste godine ponovo je data naredba da se presuda dostavi tužiocu. U spisima predmeta se nalazi dostavnica sa potpisom "O. D." na mestu predviđenom za potpis dostavljača i datumom prijema presude - 7. oktobar 2009. godine. Nalog za plaćanje sudske takse uručen je tužiočevom punomoćniku 17. septembra 2010. godine na adresu koja je navedena u podnesku od 24. aprila 2007. godine.

Tužiočev punomoćnik je 29. decembra 2010. godine tražio da mu se uruči prvostepena presuda, što je učinjeno 11. januara 2011. godine.

Rešenjem od 20. aprila 2011. godine ukinuta je klauzula pravnosnažnosti prvostepene presude i spisi predmeta su po žalbi tužioca u julu iste godine dostavljeni Višem sudu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu je u septembru 2012. godine spise predmeta vratio prvostepenom sudu sa obrazloženjem da je za odlučivanje o žalbi stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7424/12 od 20. februara 2013. godine kojom je potvrđena prvostepena odluka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja, jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak trajao nepunih osam godina, što bi moglo da ukazuje da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodi, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Prema nalaženju Ustavnog suda, predmetni parnični postupak se ne može okarakterisati kao složen imajući u vidu činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti, a povodom kojih nije sprovođen obiman dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne ža lbe, Ustavni sud je ocenio da se, i pored legitimnog interesa na strani podnosioca za odlučivanje suda u što kraćem roku, ne može smatrati da je reč o postupku koji je za njega bio od izuzetne važnosti, odnosno o postupku zbog čijeg bi dužeg trajanja za podnosioca nastupila nenadoknadiva šteta, jer je predmet spora bio utvrđenje prava svojine na akcijama preduzeća ukupne nominalne vrednosti od 11.200,00 dinara.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da na strani podnosioca postoji manji doprinos dužini trajanja predmetnog postupka. Naime, jedno ročište nije održano na predlog njegovog punomoćnika, a jedno zbog toga što je njegov punomoćnik određene dokaze predao neposredno sudu pre zakazanog ročišta. Osim toga, nijedna od stranaka veštaku nije predala dokumentaciju neophodnu za veštačenje, zbog čega je došlo do kašnjenja u izradi nalaza. Navedeni propusti na strani podnosioca produžili su trajanje postupka za oko četiri meseca.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da u periodu na koji ukazuje podnosilac - od oktobra 2007. do septembra 2008. godine, od ukupno četiri zakazana ročišta dva nisu održana. Jedno ročište nije održano zbog toga što su se spisi predmeta nalazili kod veštaka, koji je pet dana pre datuma održavanja ročišta neophodnu dokumentaciju pribavio od suda jer je stranke nisu dostavile, dok je drugo rešenjem otkazano, nakon čega je prvo sledeće ročište zakazano za pet meseci. Dalje, Ustavni sud konstatuje da je zbog propusta prvostepenog suda da podnosiočevom punomoćniku presudu dostavi na novu adresu navedenu u podnesku od 24. aprila 2007. godine, uredno dostavljanje izvršeno tek u januaru 2011. godine, te da je zbog propusta u dostavljanju vođen i postupak za ukidanje klauzule pravnosnažnosti, što je trajanje predmetne parnice produžilo za oko dve godine. Osim toga, Viši sud u Beogradu je tek nakon godinu dana spise predmeta vratio prvostepenom sudu jer je utvrdio da nije nadležan za odlučivanje o žalbi. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da je zbog opisanog postupanja sudova predmetni postupak trajao duže oko tri godine, što je u konačnom dovelo do toga da bude pravnosnažno okončan nakon nepunih osam godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1379/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu vrednost predmeta spora, odnosno značaj spora za podnosioca, te činjenicu da je ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan na štetu podnosioca, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti