Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravičnu naknadu za rad

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu bivših zaposlenih u stečajnom postupku, utvrdivši povredu prava na pravičnu naknadu za rad. Država je odgovorna za nenaplaćena potraživanja prema preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, te je podnosiocima dosuđena naknada materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2779/2016
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. O, V . J, D . V, N . B, A . F, N . M, E . N, E . K, H . T, P . B, B . Č, M . M . i M . K, svih iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. J, A. F, N . M, H . T, P . B, E . N, M . K, B. Č . i M . M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđen og u postupku stečaja koji se vodi Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02), umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba I. O, D . V, N . B . i E . K.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. O . i druga lica navedena u uvodu i tač. 1. i 3. izreke podneli su, 16. septembra 2013. godine, preko punomoćnika V . C, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na rad, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu St. 2868/02. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už- 4232/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavne žalbe, dopisom od 5. aprila 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na rad podnosilaca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-2779/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 799/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe prijavili su svoja potraživanje (na ime neisplaćenih zarada, poreza i doprinosa) u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 7. jula 2003. godine nad stečajnim dužnikom DP F. „R .“ iz Novog Pazara. Podnosioci E. K, D . V, N . B . i I . O . namirili su svoja potraživanja u stečajnom postupku, dok su podnosioci E . N, A . F, N . M, V . J, M . M, B . Č, H . T, P . A . B . i M . K . samo delimično namireni. Postupak stečaja okončan je 30. aprila 2015. godine

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 799/14 od 11. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima V. J, E. N, A . F, N . M, H . T, P . B, E . N . i M . K . u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Kraljevu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak u predmetu St. 3/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagačima navedenim u stavu prvom izreke delimično je usvojen zahtev za naknadu nematerijalne štete, dok je u stavu četvrtom izreke njihov zahtev da im se dosudi iznos preko iznosa dosuđenog prethodnim stavom izreke, odbijen kao neosnovan; u stavu petom izreke odbijeni su zahtevi I. O, D . V, N . B . i E . K . za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku; u stavu čestom izreke odbačeni su zahtevi B . Č . i M . M, kao nedozvoljeni. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je zahtev predlagača navedenih u stavu petom izreke odbijen, zbog toga što su u celini namirili svoje potraživanje u stečajnom postupku; da su zahtevi B . Č . i M . M . odbačeni, kao nedozvoljeni, iz razloga što one nisu tražile utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, već prinudnu naplatu rešenja donetih u stečajnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. gp. 135/15 od 21. maja 2015. godine, odbio kao neosnovanu žalbu predlagača izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 799/14 od 11. marta 2015. godine. Isti sud je rešenjem Rž. gp. 135/15 od 18. decembra 2015. godine ispravio svoje rešenje Rž. gp. 135/15 od 21. maja 2015. godine.

4. Odredbom člana 60. stav 4. Ustava predviđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći.

5. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavne žalbe V. J, E. N, A . F, N . M, H . T, P . B, E . N . i M . K, te B. Č . i M . M, da im se utvrdi povreda prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, kao i pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri u celini potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavne žalbe, a protiv dužnika DP F. „R .“ iz Novog Pazara, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Iz toga proizlazi da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavn ih žalb i bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvar e u predmetnom stečajnom postupku.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 (raniji broj St. 2868/02), umanjen ih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi I. O, D . V, N . B . i E . K, Ustavni sud je konstatovao da je nadležni redovni sud odbio zahtev ovih podnosilaca za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa obrazloženjem da su u celini namirili svoja potraživanja u predmetnom stečajnom postupku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenio da nema mesta utvrđenju povrede prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava u odnosu na osporeni stečajni postupak. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu ovih podnosilaca, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravičnu naknadu za rad

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti