Povreda prava na imovinu zbog nenamirenog potraživanja u stečaju državnog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu. Propust države da obezbedi namirenje utvrđenog potraživanja podnositeljke u stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, koju čini pravnosnažno utvrđeno potraživanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2779/2017
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. I . iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. I . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 407/11 podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 407/11, umanjenog za iznose koji su joj eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. I . iz Lebana je, 5 . aprila 201 7. godine, preko punomoćnika S. S , advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 407/11, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 1182/2016 od 22. septembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3247/15 od 19. maja 2016 . godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u stečajnom postupku u v ezi kojeg su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno u tvrdili povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida p ravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Podnositeljka u ustavnoj žalbi traži utvrđenje povrede označenih prava, kao i prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete, te troškove ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 407/11 od 10. februara 2012. godine pokrenut je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „J.“ iz Lebana. Predlagaču je utvrđeno p otraživanje u iznosu od 113.596,05 dinara u trećem isplatnom redu.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3247/15 od 19. maja 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača , ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvr đeno da je predlagaču u stečajnom pos tupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 407/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 1 0.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog izn osa od 190.000,00 dinara i u stavu V izreke je odbačen zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž Gp. 1182/2016 od 22. septembra 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu predla gača i potvrdio navedeno ožalbeno rešenje.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da podnositeljki ustavne žalbe obezbedi namirenje potraživanja po os novu neisplaćene zarade koje joj je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predsta vlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudsku prava, Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 407/11, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavn i sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima izražav a nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo, nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove ( ovakve stavove je Ustavni sud zauzeo u Rešenju Už-4130/2015 od 6. oktobra 2016. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosi teljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i dosu dili joj primerenu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ni ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Sud ustavnu žalbu, u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da joj je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Što se tiče zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenog potraživanja u stečaju državnog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti