Sudska praksa

Ustavna žalba odbijena; obavezno zastupanje advokata u reviziji je ustavno

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je revizija odbačena jer je nije izjavio advokat. Sud je utvrdio da obaveza angažovanja advokata za reviziju ne povređuje pravo na pravni lek, s obzirom na složenost postupka.

Tekst originalne odluke



Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Rakić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

O D L U K U



Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubice Rakić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2563/07 od 26. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e



1. Ljubica Rakić iz Beograda je 20. decembra 2007. godine izjavila Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2563/07 od 26. septembra 2007. godine. Navela je da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačena njena revizija izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11409/06 od 24. aprila 2007. godine kao nedozvoljena, jer reviziju nije izjavio advokat. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je na taj način povređeno njeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, koje, po njenom mišljenju, ne može biti ograničeno obavezom da se angažuje advokat za izjavljivanje revizije. Stoga predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 11409/06 od 24. aprila 2007. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je doneo osporeno rešenje Rev. 2563/07 od 26. septembra 2007. godine, kojim je odbacio reviziju podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljenu, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, jer je reviziju izjavilo lice koje nije advokat.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (član 394. stav 1.); da o reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 396.); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398. stav 2); da se revizija podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu (član 400.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem presednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta, a da je revizija, pored ostalog, nedozvoljena ako je izjavi lice koje nije advokat (član 401. stav 1. i stav 2. tačka 2)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud (član 404.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na žalbu ili drugo pravno sredstvo.
Naime, Zakon o parničnom postupku je propisivanjem razloga zbog kojih se može, odnosno ne može izjaviti revizija, ograničio raspravljanje po ovom vanrednom pravnom leku samo na pravna pitanja, pa je advokat kao pravno kvalifikovano lice jedini ovlašćen da izjavi reviziju, što je na imperativan način i predviđeno odredbom člana 84. stav 2. Zakona. Ustavni sud je u svojoj Odluci IU-193/2004 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo.
Pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, pre svega, podrazumeva mogućnost preispitivanja svake odluke državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojom je odlučivano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nekog lica, od strane višeg organa. Kada se radi o kršenju nekog ljudskog ili manjinskog prava zajemčenog Ustavom, svakom se, saglasno odredbi člana 22. stav 1. Ustava, garantuje pravo na sudsku zaštitu, odnosno pravni lek pred sudom. Ova garancija podrazumeva da pravni lek bude delotvoran, odnosno adekvatan i dostupan, kao i da omogući uklanjanje posledica koje su povredom prava nastale.
U parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, podnosilac ustavne žalbe je protiv prvostepene presude Petog opštinskog suda u Beogradu P.2238/03 od 5. maja 2005. godine izjavila žalbu o kojoj je odlučivao Okružni sud u Beogradu, tako što je presudom Gž.11409/06 od 24. aprila 2007. godine žalbu odbio i potvrdio prvostepenu presudu. Po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe je u drugostepenom parničnom postupku obezbeđeno pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

6. Na osnovu izloženog, a u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. u vezi odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu