Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak je prekinut na skoro pet godina čekajući odluku o spornom pravnom pitanju, a sud nije preduzimao nikakve radnje da ubrza postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelene Dakić i Blagice Vuletić, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Usta va Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. februara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jelene Dakić i Blagice Vuletić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7174/07 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da, kada se za to steknu uslovi, preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelena Dakić iz Beograda je 11. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovi ća, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7174/07 . Po izjavljenoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-2780 /2010.

Blagica Vuletić iz Beograda je 11. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7174/07 . Po izjavljenoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-2781/2010.

Imajući u vidu da je ustavnim žalbama osporen isti parnični postupak, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-2781/2010 pripojen ranije formiranom predmetu Už-2780/2010.

U ustavnim žalbama je, pored ostalog, navedeno: da su podnositeljke 15. oktobra 2003. godine podnele Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene - Državna zajednica Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete; da „ ovaj jednostavan i nimalo složen“ parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati, te da im je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljke ustavne žalbe su predložile da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su im u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7174/07 povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava.

Podnositeljke ustavne žalbe su podnescima od 12. marta 2012. godine postavile zahtev za naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - O dluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razum nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7174/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe i druge tužilje su 15. oktobra 2003. godine podnele Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, zbog sticanja bez osnova. Predmet je zaveden pod brojem P. 6689/03.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 14. januara 2004. godine doneo rešenje P. 6689/03, kojim se u stavu prvom izreke oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve spr ovedene radnje i odbacio tužbu, a u stavu drugom izreke odbio zahtev tužilja za oslobađanje od plaćanja sudske takse u ovoj parnici , kao neosnovan.

Okružni sud u Beogradu je 28. aprila 2004. godine, odlučujući o žalbi tužilja, doneo rešenje Gž. I 1024/04 , kojim je u stavu pr vom izreke odbio žalbu tužilja kao neosnovanu i potvrdio rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine u stavu drugom izreke, a u stavu drugom izreke uvažio žalbu tužilja, ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine u stavu prvom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 392/04.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 29. januara 2007. godine doneo rešenje P. 3924/04, kojim je vratio tužbu punomoćniku tužilja , radi ispravke i dopune.

Tužilje su podneskom od 16. marta 2007. godine uredile tužbu .

Drugi opštinski sud u Beogradu je 21. marta 2007. godine doneo rešenje P. 3924/04, kojim je odbacio tužbu tužilja kao neurednu.

Okružni sud u Beogradu je 10. oktobra 2007. godine, odlučujući o žalbi tužilja, doneo rešenje Gž. I 2123/07, kojim je ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3924/04 od 21. marta 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 7174/07.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 29. novembra 2007. godine doneo rešenje P. 7174 /07, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Prvi opštinski sud u Beogradu podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije za rešavanje spornog pravnog pitanja po članu 176. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa osnovom tužbenog zahteva; da je sud, nalazeći da je odluka Vrhovnog suda Srbije prethodno pitanje za odluku u ovoj pravnoj stvari, primenom odredbe člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku doneo navedeno rešenje.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljke ustavne žalbe pozivaju, bitna je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je svakom zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je par nični postupak pokrenut 15. oktobra 200 3. godine, podnošenjem tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu i da nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo preko devet godina, a da još nije okončan ni prvostepeni postupak.

Navedeno trajanje postupka ukazuje na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u kon kretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioce, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje konkretnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, u ovoj parnici nije održano nijedno ročište, već je prvostepeni sud nakon prijema odgovora na tužbu rešenjem P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine, nakon tri meseca od podnošenja tužbe istu odbacio, oglasio se apsolutno nenadležnim i ukinuo sve sprovedene radnje. Istim rešenjem je odbio i zahtev tužilja za oslobađanje od plaćanja sudske takse. Nakon odlučivanja o žalbi tužilja i ukidanja rešenja prvostepenog suda u delu kojim se oglasio apsolutno nenadležnim i odbacio tužbu, prvostepeni sud je nakon dve godine i tri meseca rešenjem naložio punomoćniku tužilja da uredi tužbu pod pretnjom odbacivanja. Prvostepeni sud je rešenjem P. 3924/04 od 21. marta 2007. godine odbacio tužbu kao neurednu. Drugostepeni sud je ukinuo navedeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Prvostepeni sud je rešenjem P. 7174/07 od 29. novembra 2007. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja.

Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati dosadašnje trajanje postupka, posebno imajući u vidu da u dosadašnjem toku postupka nije doneta ni prvostepena odluka. Pri tome je Ustavni sud cenio i da prava podnositeljki ustavne žalbe o ko jima se u ovom postupku odlučuje imaju za njih poseban značaj, jer se radi o pravima iz radn og odnosa, kao i da podnositeljke nisu doprinele dužini trajanja postupka.

Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak prekinut rešenjem prvostepenog suda P. 7174/07 od 29. novembra 2007. godine, do okončanja postupka za rešavanje spornog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije, a koje se odnosi na isplatu zarada vojnim i civilnim licima zaposlenim u Vojsci Srbije, te da prvostepeni sud od dana prekida postupka do prijema dopisa Ustavnog suda od 5. oktobra 2012. godine, odnosno u periodu od skoro pet godina, nije preduzeo nijednu procesnu radnju, niti je zatražio od Vrhovnog kasacionog suda izveštaj da li je taj sud zauzeo stav o spornom pravnom pitanju.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom sluč aju, podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnositeljki ustavne žalbe o p ovredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, s obzirom na to da postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da su podnositeljke ustavne žalbe postavile zahtev za naknadu nematerijalne štete usle d povrede ustavnog prava tek podneskom od 12. marta 2012. godine, Ustavni sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i do punama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), odbacio zahtev kao neblagovremen, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46 . tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević