Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda parničnih sudova i rešenja Vrhovnog suda Srbije. Žalba protiv rešenja Vrhovnog suda nije sadržala ustavnopravne razloge, dok je žalba protiv nižestepenih presuda bila neblagovremena, jer je rok tekao od dostavljanja drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radoslava Jatakovića iz Uba, selo Gvozdenović, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radoslava Jatakovića izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9910/05 od 13. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16179/07 od 8. aprila 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 790/09 od 11. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoslav Jataković iz Uba, selo Gvozdenović, podneo je Ustavnom sudu 28. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede „prava na pravično i nepristrasno suđenje“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi Radoslava Jatakovića vođen postupak pred tadašnjim Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9910/05, u kome je doneta osporena presuda tog suda P. 9910/05 od 13. juna 2007. godine, koja je potvrđena osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 16179/07 od 8. aprila 2009. godine. Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca Gt-I-1404/09 od 5. avgusta 2009. godine da neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda, punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je izjavio ovaj vanredni pravni lek, koji je odbačen kao nedozvoljen osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 790/09 od 11. novembra 2009. godine.

4. U prilog tvrdnje da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 790/09 od 11. novembra 2009. godine povređeno pravo „na pravično i nepristrasno suđenje“, podnosilac ustavne žalbe navodi da „nije utvrđeno veštačenjem da li je povreda nastala na način kako je on naveo“, da „sudovi nisu utvrdili kako je povređen i da su odbili da lekari veštaci to utvrde“.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se ovi navodi zapravo odnose na postupak koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9910/05, te se izneti navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje da je osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog suda Srbije učinjena povreda prava na „pravično i nepristrasno suđenje“.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 790/09 od 11. novembra 2009. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Prema stavu Ustavnog suda, ako je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu, ali samo kada je izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je izjavljen na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepe odluke.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti koji je izjavio punomoćnik podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u delu koji se odnosi na presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9910/05 od 13. juna 2007. godine i presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 16179/07 od 8. aprila 2009. godine, računa od dana dostavljanja navedene drugostepene presude punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, a ne od dana kada je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 16179/07 od 8. aprila 2009. godine primio pre 11. novembra 2009. godine, kada je održana sednica Vrhovnog suda Srbije na kojoj je doneto osporeno rešenje, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 28. decembra 2009. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporenu prvostepenu i drugostepenu presudu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti