Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2003. godine. Sudu se nalaže da hitno okonča postupak. Zahtev za naknadu štete je odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Katarina Manojlović Andrić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Jokičića iz Nove Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Jokičića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 7555/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da, kada se za to steknu uslovi, preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Jokičić iz Nove Pazove je 11. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st . 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodi o pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 7555/03.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 29. avgusta 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, ali da do podnošenja ustavne žalbe „postupak praktično nije ni počeo“; da je samo suđenje nepristrasno, jer je održan sastanak zastupnika tužene stranke - Ministarstva odbrane i tadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije, na kome je postignut dogovor da tuženi nije obavezan na isplatu neisplaćenih zarada. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a postavio je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7555/03, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci, njih troje, među kojima i ovde podnosilac ustavne žalbe, su preko zajedničkog punomoćnika, 29. avgusta 2003. godine, podneli tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv Državne zajednice Srbije i Crne Gore-Ministarstvo odbrane, Sekretarijat Ministarstva, koj om su tražili da se obaveže tužena da tužiocima profesionalnim vojnicima Vojske državne zajednice da na ime neisplaćene zakonom garantovane plate za period od 1. januara 2000. godine do 30. avgusta 2003. godine isplati svakom po 424.107,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate , kao i troškove parničnog postupka.

Drugi opštinski sud u Beogradu se rešenjem P. 5524/03 od 5. septembra 2003. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10485/03 od 28. oktobra 2003. godine ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5524/03 od 5. septembra 2003. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

Nakon dostavljanja odgovora na tužbu, prvostepeni sud je zakazao pripremno ročište 26. januara 2004. godine, a naredno ročište zakazano za 16. mart 2005. godine, odnosno nakon jedne godine i tri meseca, nije održano zbog bolesti postupajuće sudije.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem donetim na ročištu P. 7555/03 od 8. juna 2005. godine u stavu prvom zastao sa postupkom u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije u sporovima ove vrste, a stavom drugim je predviđeno da će se postupak nastaviti kada prestanu razlozi koji su izazvali zastoj.

Tužioci su na ročištu održanom 26. juna 2006. godine, kao tuženog označili Republiku Srbiju-Ministarstvo odbrane kao pravnog sledbenika Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Drugi opštinski sud u Beogradu je dopisima od 29. juna 2006. godine, 4. i 6. decembra 2006. godine od Ministarstva odbrane - Vojne pošte u Podgorici i Vojne pošte u Batajnici tražio dostavljanje izveštaja o svim isplaćenim zaradama tužilaca.

Nakon dobijenih izveštaja prvostepeni sud je zakazao ročište za 28. februar 2007. godine, ali isto nije održano zbog sprečenosti postupajuće sudije, a sledeće ročište je održano 18. juna 2007. godine.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 18. juna 2007. godine dopisima od Vojno-računskog centra i Arhiva Srbije i Crne Gore tražio da dostave upravne akt e na osnovu kojih je vršen obračun plata tužilaca. Arhiv Srbije i Crne Gore je 29. juna 2007. godine dostavio traženu dokumentaciju, a Vojno -računski centar je dopisom od 9. jula 2007. godine obavestio sud da nije nadležan za izdavanje upravnih akata po osnovu kojih je vršen obračun i isplata plata tužiocima.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 7555/03 od 6. decembra 2007. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u konkretnom predmetu do donošenja rešenja o prekidu postupka trajao četiri godine i četiri meseca , da u dosadašnjem toku postupka nije doneta ni prvostepena odluka, a što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, pripremno ročište u ovoj pravnoj stvari je održano 26. januara 2004. godine, jer se prvostepeni sud u postupku prethodnog ispitivanja tužbe rešenjem P. 5524/03 od 5. septembra 2003. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i tek po okočanju postupka po žalbi kada je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 10485/03 od 5. septembra 2003. godine, postupak je nastavljen , odnosno zakazano je pripremno ročište. Drugi opštinski sud u Beogradu je nakon održanog pripremnog ročišta i jednog neodržanog ročišta od 16. marta 2005. godine, doneo rešenje P. 7555/03 od 8. juna 2005. godine zastao sa postupkom u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije u sporovima ove vrste, s tim da će se postupak nastaviti kada prestanu razlozi koji su izazvali zastoj. Nakon godinu dana održano je ročište 26. juna 2006. godine, ročište zakazano za 28. februar 2007. godine nije održano, a na sledećem ročištu održanom 6. decembra 2007. godine Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 7555/03 od 6. decembra 2007. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja. Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, ne mogu opravdati dosadašnje trajanje postupka, posebno imajući u vidu da u dosadašnjem toku postupka nije doneta ni prvostepena odluka. Pri tome je Ustavni sud cenio i da prava podnosioca ustavne žalbe o kojima se u ovom postupku odlučuje imaju za njega poseban značaj, jer se radi o pravima iz radnog odnosa, kao i da podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka, već se uredno odazivao na sva ročišta za glavnu raspravu.

Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak prekinut rešenjem prvostepenog suda P. 7555/03 od 6. decembra 2007. godine, do okončanja postupka za rešavanje spornog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije, a koje se odnosi na isplatu zarada vojnim i civilnim licima zaposlenim u Vojsci Srbije, te da prvostepeni sud od dana prekida postupka do prijema dopisa Ustavnog suda od 8. oktobra 2012. godine, odnosno u periodu od skoro pet godina godine, nije preduzeo nijednu procesnu radnju, niti je zatražio od Vrhovnog kasacionog suda izveštaj da li je taj sud zauzeo stav o spornom pravnom pitanju.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 7555/03 povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni parnični postupak još uvek nije okončan, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava stavio tek u dopuni ustavne žalbe koju je podneo Ustavnom sudu 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 46. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

8. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti