Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za produženje pritvora, zasnovane na opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da pritvor ne prelazi najkraće neophodno vreme.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. Š. iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. Š. protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 2 501/12 od 9. marta 2012. godine i rešenja Osnovnog suda u Kikindi Kv. 60/12 od 28. februara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. Š. iz K, preko punomoćnika P. L, advokata iz K, podnela je Ustavnom sudu 5. aprila 2012. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 31. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi navela:

- da se pred Osnovnim sudom u Kikindi protiv nje vodi krivični postupak zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika;

- da se u pritvoru nalazi od 19. jula 2011. godine , koji je određen rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Kikindi Ki. 365/11 od 21. jula 2011. godine ;

- da, kao pritvorenik, „nije puštena da se brani sa slobode i ako

su prestali razlozi zbog kojih je pritvor određen “;

- da je „Veće Apelacionog suda u Novom Sadu svojim rešenjima odbi lo osam žalbi branioca okrivljene i ako se nije ni upuštao u ocenu razloga iznetih u podnetim žalbama, već je i bez valjanih obrazloženja i stereotipno doneo sva rešenja o odbijanju žalbi žaliteljk e“;

- da „nema nikakvih razloga da bude toliko u pritvoru i to pogotovu što je teško bolesna i što je operisana “;

- da je „sud prvog stepena okrivljenoj pritvor produžio shodno odredbama člana 142 . stav 1 . tačka 3) ZKP , nalazeći da je neophodno i dalje zadržavanje okrivljene u pritvoru iz razloga predviđenih istim članom i ako je u obrazloženju ožalbenog rešenja suda prvog stepena navedeno da se pritvor produžava po tački 3 . stava 2 . člana 142 . stav 1 . ZKP, te je nejasno po kom se

zakonskom osnovu pritvor žaliteljki stvarno produžava “;

- da je „pritvor produžen na 60 dana što je nazakonito, a i nehumano i to posebno što su i sud drugog stepena, a pogotovo sud prvog stepena znali da je žaliteljka teško bolesna “;

- da je „netačno da je pritvor neophodan pošto bi se postupak mogao voditi i da je okrivljena na slobodi i to možda i efikasnije i brže “;

- da je na navedeni način sud povredio prava žaliteljke da u pritvoru bude najmanje neophodno vreme.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava i poništi osporena rešenja, kao i da poništi sva prethodna rešenja kojima joj je pritvor bio određen i produžavan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz navoda ustavne žalbe, kao i iz osporenih rešenja utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

- pred Osnovnim sudom u Kikindi se protiv podnositeljke ustavne žalbe vodi krivični postupak u predmetu K. 447/11 zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika;

- podnositeljka ustavne žalbe se u pritvoru nalazi od 19. jula 2011. godine po rešenju istražnog sudije Osnovnog suda u Kikindi Ki. 365/11 od 21. jula 2011. godine , koji joj je pritvor odredio iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP;

- Opštinsko javno tužilaštvo u Kikindi je 29. avgusta 2011. godine protiv podnositeljke ustavne žalbe podiglo optužnicu Kt. 547/11, u kojoj je stavilo i predlog da se okrivljenoj produži pritvor iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP;

- podnositeljki je pritvor produžen rešenjima o produženju pritvora Kv. 272/11 od 18. avgusta 2011. godine, Kv. 286/11 od 30. avgusta 2011. godine, K v. 321/11 od 29. septembra 2011. godine, Kv. 377/11 od 28. oktobra 2011. godine, K v. 406/11 od 28. novembra 2011. godine , Kv. 428/11 od 29. decembra 2011. godine i Kv. 30/12 od 27. januara 2012. godine ;

- poslednji put optuženoj je pritvor produžen osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kv. 60/12 od 28. februara 2012. godine, na osnovu člana 146. stav 2. ZKP, iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP;

- u navedenom osporenom rešenju o produženju pritvora je navedeno da je „po mišljenju veća nesumnjivo da i dalje kod okrivljene postoje okolnosti koje ukazuju da će, ukoliko bude puštena na slobodu, ponoviti izvršenje istovrsnog krivičnog dela, jer činjenice koje ukazuju na ovu opasnost proizlaze iz spisa predmeta, iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je u više navrata, 29 puta, u relativno kratkom vremenskom periodu, po istom obrascu ponašanja, od velikog broja oštećenih uzimala velike novčane iznose (oko 68.000 evra), u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi, i u prevarnoj nameri, koje nije vratila oštećenima, pri čemu je ispoljila posebnu upornost i istrajnost...zbog čega veće nalazi da je opravdano i nužno njeno dalje zadržavanje u pritvoru“... zbog čega „sve ove okolnosti nesumnjivo govore o ličnosti okrivljene, a te okolnosti veće smatra osobitim okolnostima, i to pogotovo brojnost dela i motiv izvršenja, koje ukazuju na to da će okrivljena puštanjem na slobodu ponoviti vršenje krivičnih dela...“ čemu se „pridružuje i uverenje veća da je produženje pritvora u konkretnom slučaju neophodno i u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, jer eventualno izvršenje novog krivičnog dela, od strane okrivljene, puštene na slobodu, predstavlja ne samo povredu opšte bezbednosti i javnog reda, već i povredu interesa krivičnog postupka (npr. odlaganje glavnog pretresa zbog novog krivičnog dela optužene, žrtva novog krivičnog dela može biti neko od učesnika tekućeg postupka i sl.)“;

- Apelacioni sud u Novom Sadu je, odlučujući o žalbi optužene izjavljenoj protiv poslednjeg rešenja o produženju pritvora, 9. marta 2012. godine doneo rešenje Kž. 2 501/12, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu;

- u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da „u konkretnom slučaju i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljene u pritvoru predviđen odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, s obzirom na činjenicu da je okrivljena osnovano sumnjiva da je u relativno kratkom vremenskom periodu u više navrata, čak 29 puta, po istom obrascu ponašanja, od više desetina oštećenih uzimala velike novčane iznose, ukupno oko 68.000 evra, sve u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi i u prevaroj nameri, pri čemu je iskazala izuzetnu upornost i istrajnost, pa je, imajući u vidu brojnost radnji izvršenja i motiv postupanja okrivljene, stav suda da navedene okolnosti imaju karakter osobitih okolnosti koje ukazuju da bi okrivljena, ukoliko bi bila puštena na slobodu, ponovila isto ili istovrsno krivično delo“.

4. Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.).

Odredbom člana 133. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09, 76/10 i 72/11) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je da mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.

Odredba člana 142. stav 1. ZKP propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3.)).

Odredbama člana 146. st. 1. do 4. ZKP je propisano da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.

5. S obzirom na činjenicu da je Ustavni sud u više donetih odluka detaljno analizirao elemente prava zaštićenog odredbom člana 31. stav 2. Ustava, kao i kriterijume pomoću kojih se utvrđuje da li povreda ovog prava postoji ili ne, to se u ovoj odluci Sud neće detaljnije upuštati u ovu analizu, već upućuje na stavove iznete u tim odlukama (videti, pored ostalih, odluke Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine).

6. Imajući u vidu da se, prema navedenim stavovima Ustavnog suda i sadržini člana 31. stav 1. Ustava, ovom odredbom Ustava jemči pravo okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora u fazi istrage, a da je osporenim rešenjima podnositeljki ustavne žalbe pritvor produžen a ne određen, te da je to učinjeno u fazi nakon podizanja optužnice, to Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povreda prava podnosi teljke zajemčenog odredbom člana 31. stav 1. Ustava.

7. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljene pažljivo ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Nadležni sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljene u pritvoru i da se ista svrha (nesmetano vođenje krivičnog postupka) ne može ostvariti blažom merom.

Razloge koje je Osnovni sud u Kikindi dao kada je ocenio da postoje okolnosti zbog kojih okrivljen a treba i dalje da ostane u pritvoru, odnosno razloge koje je i Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio, Ustavni sud je prihvatio kao dovoljne, na zakonu zasnovane i ustavnopravno prihvatljive.

Prema oceni Ustavnog suda, iz obrazloženja osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da postoji osnovana sumnja da je okrivljena izvrši la krivičn o del o koj o joj je stavljeno na t eret, što predstavlja osnovni uslov za određivanje i produženje pritvora. Postupajući sudovi su, po mišljenju Ustavnog suda, dali jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih smatraju da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljena, ukoliko bude puštena na slobodu, ponoviti istovrsno krivično delo, pa dalje zadržavanje okrivljene u pritvoru po odredbi člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP predstavlja meru za obezbeđenje nesmetanog vođenja krivičnog postupka, koja se ne može zameniti drugom, blažom merom;

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnositeljke ustavne žalbe pred Osnovnim sudom u Kikindi složen, kako zbog brojnosti radnji izvršenja krivičnog dela (29) koje joj se, kao produženo krivično delo, stavljaju na teret, tako i zbog potrebe da se saslušaju brojni oštećeni i izvedu brojni dokazi, zbog čega je Ustavni sud ocenio da osporeni krivični postupak ne traje nesrazmerno dugo, pa ni pritvor u kome se podnositeljka nalazi od 19. jula 2011. godine ne prelazi najkraće neophodno vreme trajanja, jer je do dana podnošenja ustavne žalbe trajao oko osam i po meseci.

Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u zakonito sprovedenom postupku, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivična dela može produžiti pritvor, i u njima su dati detaljni i individualizovani razlozi za za dalje zadržavanje optužene (podnosi teljke ustavne žalbe) u pritvoru. Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu da je rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Kikindi Ki. 365/11 od 21. jula 2011. godine , podnositeljki ustavne žalbe pritvor određen iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP, a da je poslednjim osporenim rešenjem o produženju pritvora otklonjen pritvorski osnov iz tačke 2) navedenog člana ZKP, što, po mišljenju Ustavnog suda, predstavlja dokaz više da je Apelacioni sud u Novom Sadu vodio računa o postojanju osnova za produž enje pritvora podnositeljki ustavne žalbe kao okrivljeno j.

Ocenjujući navod podnositeljke ustavne žalbe da u osporenom prvostepenom rešenju postoji protivrečnost između pritvorskog osnova navedenog u izreci i pritvorskog osnova navedenog u obrazloženju, Ustavni sud je konstatovao da je tačno da je u stavu 13. obrazloženja navedeno „produženje pritvora po tački 3. stav 2. člana 142. stav 1. ZKP“. Međutim, izrekom osporenog rešenja je pritvor određen iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP, što je i u obrazloženju ovog rešenja na više mesta navedeno i obrazloženo, pa Ustavni sud zaključuje da se radi o omašci koja, imajući u vidu ostale navode obrazloženja, ne predstavlja smetnju da se osporeno rešenje ispita.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 2 501/12 od 9. marta 2012. godine i Osnovnog suda u Kikindi Kv. 60/12 od 28. februara 2012. godine nisu povređena prava u vezi trajanja pritvora zajemčena odredbama člana člana 31. st. 2. i 3. Ustava , pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka U S).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.