Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pokrenutom 2003. godine. Razlog je dugotrajna neaktivnost prvostepenog suda nakon što je postupak prekinut 2007. godine, čekajući odluku Vrhovnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Mitrović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gordane Mitrović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 7174/07 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da, kada se za to steknu uslovi, preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Mitrović iz Beograda je 11. juna 2010. godine, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda, po dnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st . 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 7174/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosi teljka ustavne žalbe 15. oktobra 2003. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu, ali da do podnošenja ustavne žalbe „postupak praktično nije ni počeo“; da je samo suđenje nepristrasno, jer je održan sastanak zastupnika tužene stranke - Ministarstva odbrane i tadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije, na kome je postignut dogovor da tuženi nije obavezan na isplatu neisplaćenih zarada. Podnosi teljka ustavne žalbe je predloži la da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a postavi la je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7174/07, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilje, njih petoro, među kojima i ovde podnositeljka ustavne žalbe, su preko zajedničkog punomoćnika, 15. oktobra 2003. godine, podnele tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbije i Crne Gore-Ministarstvo odbrane, Sekretarijat Ministarstva koj om su tražili da se obaveže tužena da na ime neisplaćene zakonom garantovane plate za period od 1. januara 2000. godine do 30. septembra 2003. godine isplati prvotužilji i drugotužilji iznos od po 150.000 dinara, a trećetužilji, četvrtotužilji i petotužilji iznos od po 80.000 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, kao i troškove parničnog postupka.

Nakon dostavljanja odgovora na tužbu 31. oktobra 2003. godine, Drugi opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine kojim se u stavu prvom izreke oglasio apsolutno nenadležnim za suđenje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. Stavom drugim izreke ovog rešenja odbijen je kao neosnovan zahtev tuži lja za oslobađanje od plaćanja sudske takse u ovoj parnici.

Odlučujući o žalbi tužilja Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1024/04 od 28. aprila 2004. godine, u stavu prvom izreke , odbio kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdio rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine u stavu drugom izreke , a stavom drugim izreke uvažena je žalba tužilja i ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine u stavu prvom izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 3924/04 od 29. januara 2007. godine vratio punomoćniku tuži lja na ispravku i dopunu tužbu podnetu sudu 15. oktobra 2003. godine i naložio da u roku od osam dana uredi tužbu i tužbeni zahtev tako što će odrediti preb ivalište-boravište tužilja i precizno odrediti koliko mesečno traži po mesecima i godinama sa danom dospelosti svakog pojedinačnog iznosa i zakonskom zatezn om kamat om, od kada je traži, kao i rešenje o određivanju visine boda za tuži lje, te da tako uređenu tužbu dostavi sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranu, pod pretnjom odbačaja tužbe.

Postupajući po rešenju prvostepenog suda, punomoćnik tužilaca je dostavio uređenu tužbu 16. marta 2007. godine, a kao tuženu je označio Republiku Srbiju - Ministarstvo odbrane.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3924/04 od 21. marta 2007. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari, kao neuredna.

Odlučujući o žalbi tužilja, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2123/07 od 10. oktobra 2007. godine ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3924/04 od 21. marta 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 7174/07 od 29. novembra 2007. godine prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja. Iz obrazloženja proizlazi da je Prvi opštinski sud u Beogradu podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije za rešavanje spornog pravnog pitanja po članu 176. Zakona o parničnom postupku, a u vezi osnova tužbenog zahteva, te ovaj sud nalazi da je odluka Vrhovnog suda Srbije prethodno pitanje za odluku u ovoj pravnoj stvari, primenom odredbe člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak u konkretnom predmetu do donošenja rešenja o prekidu postupka trajao četiri godine, da u dosadašnjem toku postupka nije doneta ni prvostepena odluka, a što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, u ovoj parnici nije održano nijedno ročište, već je prvostepeni sud nakon prijema odgovora na tužbu rešenjem P. 6689/03 od 14. januara 2004. godine, nakon tri meseca od podnošenja tužbe istu odbacio, oglasio se apsolutno nenadležnim i ukinuo sve sprovedene radnje. Istim rešenjem je odbio kao neosnovan i zahtev tužilja za oslobađanje od plaćanja sudske takse. Nakon odlučivanja o žalbi tužilja i ukidanja rešenja prvostepenog suda u delu kojim se oglasio apsolutno nenadležnim i odbacio tužbu, prvostepeni sud je nakon dve godne i tri meseca rešenjem naložio punomoćniku tužilja da uredi tužbu pod pretnjom odbačaja. Prvostepeni sud je rešenjem P. 3924/04 od 21. marta 2007. godine odbacio tužbu kao neurednu. Drugostepeni sud je ukinuo navedeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Prvostepeni sud je rešenjem P. 7174/07 od 29. novembra 2007. godine prekinuo postupak u ovoj parvnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja.

Ustavni sud je našao da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati dosadašnje trajanje postupka, posebno imajući u vidu da u dosadašnjem toku postupka nije doneta ni prvostepena odluka. Pri tome je Ustavni sud cenio i to da prava podnositeljke ustavne žalbe o kojima se u ovom postupku odlučuje imaju za nju poseban značaj, jer se radi o pravima iz radnog odnosa, kao i da podnosi teljka nije doprinela dužini trajanja postupka, već se uredno odazivao na sva ročišta za glavnu raspravu.

Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak prekinut rešenjem prvostepenog suda P. 7174/07 od 29. novembra 2007. godine, do okončanja postupka za rešavanje spornog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije, a koje se odnosi na isplatu zarada vojnim i civilnim licima zaposlenim u Vojsci Srbije, te da prvostepeni sud od dana prekida postupka do prijema dopisa Ustavnog suda od 5. oktobra 2012. godine, odnosno u periodu od skoro pet godina godine, nije preduzeo nijednu procesnu radnju, niti je zatražio od Vrhovnog kasacionog suda izveštaj da li je taj sud zauzeo stav o spornom pravnom pitanju.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 7174/07 povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni parnični postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da je podnosi teljka ustavne žalbe zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava istakla tek u dopuni ustavne žalbe koju je podne la Ustavnom sudu 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" broj 99/11) , u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

8. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti