Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu podnositeljkama čija potraživanja nisu u celosti namirena u stečajnom postupku. Odbačene su žalbe lica koja nisu imala status poverioca ili su u potpunosti namirena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P , H. M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č, M . J . D, M . S . i M . M, sve iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P, H . M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č . i M . J . D . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10, podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se M. Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P, H . M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č . i M. J . D . pravo na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe M. S . i M . M.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P, H . M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č, M . J . D, M . S . i M . M, sve iz Novog Pazara, izjavile su Ustavnom sudu, u periodu od 3. juna 2013. godine, pa do 25. aprila 2014. godine, preko punomoćnika R. Č, advokata iz Novog Pazara, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava, u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10. Ustavne žalbe su objedinjene i zavedene pod brojem Už-4232/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 933/14 od 17. decembra 2015. godine odlučeno je o zahtevima podnositeljki ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i o pravu na naknadu zbog učinjene povrede tog Ustavom zajemčenog prava.

Nakon pravosnažnosti tog rešenja, Privredni apelacioni sud je Ustavnom sudu dostavio ustavne žalbe navedenih podnositeljki, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i prava na rad. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-2785/2016 i spojen sa postojećim predmetom Už-4232/2013), saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 933/14 od 17. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen zahtev predlagača M . Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P, H . M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č . i M. J. D . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji je tekao pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke određena je novčana naknada podnositeljkama navedenim u stavu prvom izreke, dok su u stavu trećem izreke odbijeni zahtevi podnositeljki za isplatu naknade preko iznosa određenih u stavu drugog. U stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev M . S . za utvrđenje navedene povrede, dok je u stavu petom izreke isti zahtev zahtev M. M . odbačen. U obrazloženju navedenog rešenja, pored ostalog , je navedeno: da iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 29. aprila 2015. godine, proizlazi da je sačinjen spisak o utvrđenim i isplaćenim potraživanjima podnosilaca zahteva, osim za M . M ; da su podnositeljke bil e zaposlen e kod F . „R .“ Novi Pazar na dan otvaranja stečaja 7. jula 2003. godine; da su podnositeljkama utvrđena i isplaćena potraživanjima, i to – M . Ć . P . je utvrđeno potraživanje u iznosu od 180.000 dinara, a isplaćen iznos od 150.000 dinara, što čini procenat namirenja od 80%, Lj . Č . P . priznato je potraživanje u iznosu od 90.000 dinara, a isplaćen iznos od 80.000 dinara što čini procenat namirenja od 90%, M . B . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 90.000 dinara, a isplaćen iznos od 45.000 dinara, što čini procenat namirenja od 50%, S. P . D . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 180.000 dinara, a isplaćen iznos od 94.000 dinara, što čini procenat namirenja od 50%, H. M . H . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 180.000 dinara , a isplaćen iznos od 88.000 dinara, što čini procenat namirenja od 50%, M. D . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 130.000 dinara, a isplaćen iznos od 44.000 dinara, što čini procenat namirenja od 35%, Š. K . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 180.000 dinara , a isplaćen iznos od 73.000 dinara što čini procenat namirenja od 30%, J . J . K . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 90.000 dinara , a isplaćen iznos od 69.000 dinara, što čini procenat namirenja od 70%, J . Č . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 90.000 dinara , a isplaćeno iznos od 65.000 dinara, što čini procenat namirenja od 60%, M . J . D . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 90.000 dinara a isplaćen iznos od 54.000 dinara, što čini procenat namirenja od 60% i M . S . utvrđeno je potraživanje u iznosu od 35.000 dinara a isplaćen joj je iznos od 50.000 dinara, što čini procenat namirenja od 150%; da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom F . „R .“, Novi Pazar zaključen 30. aprila 2015. godine; da je stečajni dužnik brisan iz registra koji se vodi pred Agencijom za privredne registre; da je ocenjujući navode podnositeljki zahteva sa stanovišta Ustavom garantovanih prava na suđenje u razumnom roku i napred navedenih činjenica, Privredni apelacioni sud, rukov odeći se praksom Ustavnog suda, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava nalazi da dužina trajanja stečajnog postupka ukazuje da isti nije okončan u okviru razumnog roka; da imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da svrha ovog pravnog sredstva nije ni presuđenje, ni ostvarivanje naknade štete, već pružanje zaštite pravu garantovano m Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , a koje se ogleda u tome da se pravda učini dostupnom i efikasnom, odnosno da se ostvari u razumnom roku, a zatim i značaja prava koja su predlagači ostvarivali u predmetnom stečajnom postupku, Privredni apelacioni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnositeljki zahteva može ostvariti dosuđenim iznosom svakoj od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, podnositeljkama M . B, S . P . D, H . M . H, M . D . i Š . K, iznosom od po 200 e vra svakoj, u dinarskoj protivvrednosti – podnositeljkama J. J, J . Č . i M . J . D, a M . Ć .-P. i Lj . Č . P . utvrđeno je pravo na pravičnu naknadu svakoj u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, odnosno u manjem iznosu u odnosu na ostale podnosioce zahteva, jer je ovim podnositeljkama procenat namirenja potraživanja veći u odnosu na procenat namirenja preostalih podnositeljki zahteva; da navedeni iznosi, po nalaženju tog suda predstavljaju adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke pretrpel e zbog neefikasnog postupanja stečajnog suda; da se prilikom odlučivanja o visini naknade, Privredni apelacioni sud rukovodio praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, imajući u vidu i činjenicu da su u određenom procentu poverioci i namireni u postupku stečaja, kao i to da odmerena naknada mora biti primerena trenutnoj ekonomsko -finansijskoj situaciji u državi; da je iz iznetih razloga za iznose koji prelaze iznose koji su dosuđeni stavom drugim izreke rešenja, a koji predstavljaju adekvatnu pravičnu naknadu, zahtevi podnositeljki odbijeni kao neosnovani, kako je odlučeno stavom trećim izreke; da kako je podnositeljka zahteva M. S. namirena sa 150% u odnosu na utvrđeno potraživanje u stečajnom postupku, ona je izgubila svojstvo poverioca stečajnog dužnika, pa stoga nema aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i za podnošenje zahteva za dosuđenje primerene naknade u vidu nematerijalne štete; da iz izveštaja stečajnog upravnika proizlazi da je potraživanje M. S . namirene pre podnošenja ustavne žalbe, odnosno zahteva za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je zbog toga zahtev ove podnositeljke odbijen, kao u stavu četvrtom izreke rešenja; da iz izveštaja stečajnog upravnika od 29. aprila i 29. oktobra 2015. godine proizlazi da se M. M . ne nalazi u spisku priznatih i isplaćenih potraživanja ; da je Privredni apelacioni sud imajući u vidu izveštaj stečajnog upravnika, ali i dokaze dostavljene uz zahtev za suđenje u razumnom roku, zatražio od M . M . da dostavi sudu original prepisa rešenja Trgovinskog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine o utvrđenim potraživanjima, sa klauzulom pravosnažnosti, jer je uz zahtev podnositeljka dostavila rešenje u fotokopiji; da međutim, do dana donošenja te odluke podnositeljka nije postupila po nalogu suda, iako je takav dopis primila 19. novembra 2015. godine; da iz navedenog proizlazi da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet od strane lica koje nije stranka u postupku stečaja u smislu citiranog člana 8a Zakona o uređenju sudova; da je imajući u vidu odredbe člana 32. stav 1. Ustava, te kako se radi o podnositeljki koja nema svojstvo stranke u smislu Zakona o uređenju sudova, odlučeno kao u stavu petom izreke rešenja.

Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 13. februara 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, dok je odredbom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ustavni sud je ceneći istaknutu povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, pošao od stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje namirenja potraživanje koj e je dosuđeno sudski m odluka ma, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije i Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Sledom izloženog, u situaciji kada podnositeljke ustavne žalbe M. Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P, H . M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č . i M . J . D . nisu u celini naplatile potraživanja priznata u stečajnom postupku, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava, te imajući u vidu da je stečajni dužnik bio pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom, potvrđuje da je u stečajnom postupku povređeno i njihovo pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio podnositeljkama ustavne žalbe M. Ć . P, Lj . Č . P, M . B, S . D . P, H . M . H, M . D, J . J, Š . K, J . Č, M . J . D . pravo na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud nije razmatrao postojanje povred e iz člana 60. stav 4. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na imovinu i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđenjem prava na naknadu materijalne štete.

6. Što se tiče ustavne žalbe M. S, čije je potraživanje utvrđeno u predmetnom stečajnom postupku, namireno u celosti, Ustavni sud nalazi da je ova podnositeljka ustavne žalbe izgubila svojstvo statusa žrtve, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu ove podnositeljke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 3. izreke.

7. Vezano za ustavnu žalbu M. M, Ustavni sud ukazuje da kako iz svega navedenog proizlazi da podnositeljka nije dokazala da je imala procesno svojstvo stečajnog poverioca u predmetnom stečajnom postupku, to je Sud utvrdio da ona nije aktivno legitimisana za podnošenje ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, u tački 3. izreke, odbacio njenu ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.