Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku za naplatu novčanog potraživanja, koji traje preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2789/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miloljuba Tanovića iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloljuba Tanovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8053/10 (ranije predmet I. 4644/06 Opštinskog suda u Čačku) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloljub Tanović iz Čačka je 21. juna 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8053/10 (ranije predmet I. 4644/06 Opštinskog suda u Čačku).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da izvršni postupak u predmetu I. 4644/06 Opštinskog suda u Čačku pokrenut po njegovom predlogu, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude toga suda, u momentu podnošenja ustavne žalbe , nije okončan ni posle više od pet godina. Po mišljenju podnosioca, i prethodno vođeni parnični postupak, koji je trajao 11 godina, predstavlja sastavni deo suđenja, te se od Ustavnog suda traži da kod ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku obuhvati celokupni period trajanja postupka, jer sud do dana podnošenja ustavne žalbe "nije sproveo postupak prinudnog iseljenja u korist podnosioca". Podnosilac zahteva da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, naknadi mu nematerijalnu i materijalnu štetu, naloži nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku i da odluku objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 8053/10 Osnovnog suda u Čačku i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 14. decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP "Cer" iz Čačka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude toga suda P1. 442/05 od 24. januara 2006. godine, radi naplate novčanog potraživanja, na ime razlike između garantovane i zarade po Kolektivnom ugovoru, u iznosu 112.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. decembra 2000. godine pa do konačne isplate, kao i troškova postupka, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti dužnika, bliže označenih u predlogu. Opštinski sud je rešenjem I. 4644/06 od 18. decembra 2006. godine odredio predloženo izvršenje. Navedena izvršna isprava - presuda zbog propuštanja postala je izvršna 22. septembra 2006. godine.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika od 28. decembra 2006. godine, Okružni sud je rešenjem Gž. 140/07 od 24. januara 2007. godine odbio kao neosnovanu njegovu žalbu i potvrdio ožalbeno rešenje.

Opštinski sud je rešenjem I. 542/01 od 20. juna 2007. godine spojio izvršni postupak u predmetu I. 542/01 sa drugim izvršnim postupcima protiv istog izvršnog dužnika, te između ostalog, i postupak u predmetu I. 4644/06.

Rešenjem Opštinskog suda I. 542/01 od 19. juna 2007. godine utvrđena je tržišna vrednost nepokretnosti koje su predmet izvršenja, a zaključkom I. 1236/07 od 28. avgusta 2007. godine, te zaključkom I. 1236/07 od 24. oktobra 2007. godine određena su ročišta za prodaju nepokretnosti. Nakon neuspelih prodaja Opštinski sud, a zatim i Osnovni sud u Čačku, pred kojim je postupak nastavljen pod brojem I. 8053/10, po uspostavljanju nove mreže sudova, zakazali su, do momenta odlučivanja o ustavnoj žalbi, ukupno 17 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je devet održano. U postupku izvršenja postavilo se kao sporno pitanje vlasništva, odnosno prava korišćenja na nepokretnostima koje su predmet izvršenja, kao i identifikacija parcela kao predmeta prodaje, pa je sud od Službe za katastar nepoketnosti u Čačku više puta tražio izjašnjenja, a zatim odredio i sproveo dva veštačenja - građevinsko i veštačenje od strane veštaka geometra, te održao ročište na licu mesta uz prisustvo veštaka.

U toku postupka, poverioci, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, su 13. maja 2010. godine uredili predlog za izvršenje i kao izvršnog dužnika označili AKCIONARSKO DRUŠTVO TERMOTEHNIČKIH UREĐAJA CER ČAČAK, a nakon zaključenja Ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije Ov. br. 111/09 od 3. februara 2009. godine, zaključenog između Agencije za privatizaciju i kupca "SLOVAS" d.o.o. Čačak, kojim je zaposlenima bez naknade preneto 30% društvenog kapitala, a kupac "SLOVAS" d.o.o. Čačak kupio preostalih 70% društvenog kapitala. Ovaj ugovor nalazi se u spisima predmeta. U toku postupka veći broj poverilaca je povukao predloge za izvršenje, jer su sa izvršnim dužnikom zaključili vansudsko poravnanje, ali je podnosilac ustavne žalbe i dalje stranka u postupku. Ročišta nisu održana uglavnom zbog toga što neki od poverilaca nisu bili uredno pozvani, zbog nedostavljanja traženih izjašnjenja ili troškovnika za identifikaciju parcela, te, jednom, jer poverioci nisu platili predujam na ime troškova veštačenja. Nakon ročišta zakaznog za 24. januar 2013. godine, i pored urgencije nekih poverilaca, sud nije preduzimao radnje u postupku.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 23/2013 od 5. septembra 2013. godine pokrenut je prethodni stečajni postupak nad dužnikom "Cer" AD Čačak, ali je rešenjem istoga suda St. 24/2013. od 1. novembra 2013. godine obustavljen prethodni stečajni postupak (rešenje je postalo pravnosnažno 19. novembra 2013. godine).

Ustavni sud je 15. aprila 2014. godine izvršio uvid u podatke Agencije za privredne registre i utvrdio da je izvršni dužnik u statusu aktivnog privrednog društva, a zatim i uvid u zvaničnu internet stranicu Agencije za privatizaciju na kojoj je konstatovano da je Društveno preduzeće termotehničkih uređaja i montaža CER Čačak prodato 3. februara 2009. godine, metodom aukcije, prema već navedenom Ugovoru i da je predmet prodaje bilo 70% društvenog kapitala, a da nakon prodaje nema daljih podataka o promenama. Takođe, izvršen je uvid u podatke interent stranice Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti iz kojih je utvrđeno da se " SLOVAS" d.o.o. Čačak, kupac u postupku privatizacije, vodi kao vlasnik 71,00596 % akcija, odnosno 406.774,00 akcija.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji je važio u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.)

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni izvršni postupak započeo 14. decembra 2006. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu, i da, do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi, još uvek nije okončan.

Navode podnosioca "o jedanaestogodišnjem trajanju parničnog postupka, koji treba ceniti kao jedinstvenu celinu sa izvršnim postupkom", Ustavni sud nije uzeo u razmatranje, s obzirom na to da je izvršna isprava - presuda na osnovu propuštanja doneta 24. januara 2006. godine, te da je za predmet imala isplatu razlike zarade, a ne iseljenje, kako to navodi podnosilac.

Nesprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, u periodu od preko sedam godina, po oceni Ustavnog suda, samo po sebi ukazuje da postupak nije okonačan u granicama razumnog roka. Priroda zahteva i predmet konkretnog postupka izvršenja su od izuzetnog značaja za podnositoca ustavne žalbe, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koje se odnosila na neisplaćene razlike zarade.

Postupanje izvršnog suda, najpre Opštinskog suda u Čačku, pa zatim, Osnovnog suda u Čačku, pred kojim se vodi postupak još od 2001. godine protiv istog dužnika, a koji je predmetu I. 542/01 spojio i predmet podnosioca ustavne žalbe, prevashodno je doprinelo da se postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe ne okonča hitno, kako je to predviđeno navedenim zakonskim odredbama. Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju ''Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske'', od 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8053/10. Na osnovu navedenog Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke, a u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sud u da preduzm e sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije opredelio zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je rešio kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. S obzirom na to da je izvršni postupak, čije je trajanje osporeno ustavnom žalbom, još uvek u toku, te da postoji mogućnost da se poverioci, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, naplate, Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca ustavne žalbe za utvrđivanje povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, za sada preuranjen, zbog čega je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti