Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskog službenika kome je odbijen zahtev za isplatu dodataka na platu. Sud je utvrdio da su se, do donošenja novih rešenja o raspoređivanju, na plate primenjivali stari propisi, uprkos stupanju na snagu novog Zakona o policiji.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-279/2008
03.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srete Ševića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Srete Ševića i utvrđuje da je stavom 2. izreke presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 6/08 od 23. januara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Okružnog suda u Valjevu Gž1. 6/08 od 23. januara 2008. godine u stavu 2. izreke i određuje da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku po žalbi tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sekretarijat u Valjevu izjavljenoj protiv delimične presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 od 9. novembra 2006. godine, u delu u kome je usvojena žalba tužene i preinačena navedena prvostepena presuda.

3. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Sreta Šević iz Valjeva je, preko punomoćnika Jasmine Mihailović, advokata iz Valjeva, podneo 29. februara 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 6/08 od 23. januara 2008. godine, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je bio zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava u Valjevu, te da je u periodu od maja 2003. godine do maja 2006. godine radio prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika, ali da mu za to vreme za navedeni rad nije isplaćivana nikakva naknada. Podnosilac dalje navodi da je presudom Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 od 9. novembra 2006. godine usvojen njegov tužbeni zahtev radi isplate dodataka na platu po navedenim osnovama, ali da je, rešavajući o žalbi tužene, Okružni sud u Valjevu stavom 2. izreke presude Gž1. 6/08 od 23. januara 2008. godine preinačio prvostepenu presudu i odbio njegov tužbeni zahtev za period od decembra 2005. godine do maja 2006. godine. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Valjevu je u obrazloženju osporene presude naveo da je 29. novembra 2005. godine stupio na snagu Zakon o policiji, kojim je u odredbi člana 147. stav 1. predviđeno da se, između ostalog, zbog posebnih uslova rada, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada i prekovremenog rada, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike. Međutim, podnosilac ustavne žalbe ističe da je izvođenjem dokaza veštačenjem u sprovedenom postupku utvrđeno da on nije dobio rešenje o visini plate po novom Zakonu o policiji, kao i da je konstatovano da iz ponuđene dokumentacije nije moglo biti utvrđeno da je njegova plata uvećana od 30 do 50% shodno novom Zakonu o policiji. Takođe, podnosilac ustavne žalbe navodi da je u nalazu i mišljenju veštaka utvrđeno da svi zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju uvećanje od 30% nezavisno od toga da li rade prekovremeno, noću ili na dan praznika, a prema Zakonu to pravo imaju samo policijski službenici, odnosno ovlašćena službena lica. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, „ovim se direktno vređa načelo da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad“. Podnosilac ustavne žalbe je stoga predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ukine presudu Okružnog suda u Valjevu Gž1. 6/08 od 23. januara 2008. godine u stavu 2. izreke i naloži potrebne mere za otklanjanje štetnih posledica.

2. Ustavni sud je 25. jula 2008. godine, u skladu sa odredbama člana 34. stav 1. Zakona o Us­tav­nom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) i člana 72. stav 3. Po­slov­ni­ka o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), zahtevao od Opštinskog suda u Valjevu da dostavi na uvid spise predmeta P1. 784/06. Fotokopija spisa predmeta dostavljena je Ustavnom sudu 21. avgusta 2008. godine.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u fotokopiju spisa predmeta Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Sreta Šević - ovde podnosilac ustavne žalbe, Dragan Belušević, Goran Matić, Marko Marković i Obren Planić podneli su 4. maja 2006. godine Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sekretarijat u Valjevu, radi isplate dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih i verskih praznika za period od maja 2003. godine do maja 2006. godine.

Opštinski sud u Valjevu je 9. novembra 2006. godine doneo delimičnu presudu P1. 784/06, kojom je u stavu 1. izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca Dragana Beluševića i obavezao tuženu da tužiocu isplati odgovarajuće novčane iznose na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od maja 2003. godine do januara 2006. godine; u st. 2. do 5. izreke usvojio tužbeni zahtev tužilaca Gorana Matića, Srete Ševića - ovde podnosioca ustavne žalbe, Marka Markovića i Obrena Planića i obavezao tuženu da tužiocima isplati odgovarajuće novčane iznose na ime neisplaćenih dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od maja 2003. godine do maja 2006. godine; u stavu 6. izreke obavezao tuženu da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 125.500,00 dinara. U obrazloženju presude je navedeno da je sud doneo delimičnu presudu iz razloga što do dana zaključenja glavne rasprave tuženi nije dostavio redne liste za tužioce Sreta Ševića, Marka Markovića i Obrena Planića, za period u kojem su navedeni tužioci bili na posebnom zadatku.

Odlučujući o žalbi tužene, Okružni sud u Valjevu je 23. januara 2008. godine doneo osporenu presudu Gž1. 6/08, kojom je u stavu 1. izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 od 9. novembra 2006. godine u st. 1. do 5. izreke, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od maja 2003. godine pa zaključno sa novembrom 2005. godine; u stavu 2. izreke preinačio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 od 9. novembra 2006. godine u st. 1. do 5. izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev - tužioca Dragana Beluševića za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za decembar 2005. godine i januar 2006. godine za dosuđene iznose sa sporednim potraživanjima, i - tužilaca Gorana Matića, Srete Ševića - ovde podnosioca ustavne žalbe, Marka Markovića i Obrena Planića za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do maja 2006. godine za dosuđene iznose sa sporednim potraživanjima, a preinačio je delimičnu presudu i u stavu 6. izreke u pogledu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je tuženu obavezao da tužiocima isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 82.647,56 dinara. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da postoji obaveza tužene prema tužiocima u pogledu isplate dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću, u iznosima kako je to utvrđeno prvostepenom presudom za period od maja 2003. godine do novembra 2005. godine; da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali je pogrešno primenio materijalno pravo kada je našao da postoji obaveza tužene da isplati tužiocima dodatak na platu za prekovremeni rad, rad u vreme praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do maja 2006. godine; da je 29. novembra 2005. godine stupio na snagu Zakon o policiji, kojim je u članu 146. stav 1. propisano da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost posla; da je odredbom člana 147. stav 1. istog Zakona propisano da se, između ostalog, zbog posebnih uslova rada, rada na dan praznika koji je neradan dan, noćnog rada i prekovremenog rada, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, a da je stavom 3. istog člana propisano da se na prava i obaveze proistekle iz posebnih uslova rada ne primenjuju odredbe opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi; da je po nalaženju Okružnog suda, Zakon o policiji lex specialis za službenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji u napred navedenim odredbama čl. 146. i 147. predviđa način utvrđivanja i obračuna plata, tako da se u tom slučaju na plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne mogu primenjivati odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama kojima su regulisani dodaci na platu po osnovu prekovremenog rada, u vreme praznika i rada noću. Kako odredbe Zakona o policiji, i to član 147. stav 3. predviđa da se pri obračunu plata za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova ne primenjuju odredbe radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi, to tužioci nemaju pravo na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dan praznika koji je neradan dan i noćnog rada, s obzirom na to da im je takav rad vrednovan kroz uvećanje osnovnog koeficijenta u smislu odredbe člana 147. stav 1. Zakona o policiji.

5. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravičnu naknadu za rad, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava, zakona i podzakonskih akata:

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći.

Zakonom o unutrašnjim poslovima („Službeni glasnik RS“, br. 44/91, 79/91, 54/96, 17/99, 33/99, 25/2000, 8/01 i 106/03), koji je, pored ostalog, uređivao i pitanja iz oblasti radnih odnosa zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i plate i naknade radnika tog ministarstva, bilo je propisano: da se na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjuju propisi o državnoj upravi, radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 32.); da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30 odsto uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i radnike drugih ministarstava (član 47. stav 1.); da se zvanje, napredovanje, plate i naknade ovlašćenih službenih lica i radnika na određenim dužnostima i druga pitanja iz radnih odnosa, uređuju propisom ministra u skladu da zakonom (član 48.). Zakon o unutrašnjim poslovima prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 101/05).

Zakonom o policiji uređena su, pored ostalog, i pitanja načina utvrđivanja plata i koeficijenata za obračun plata policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Odredbama člana 146. navedenog Zakona je propisano: da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost poslova (stav 1.); da visinu koeficijenata iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade (stav 3.)

Odredbama člana 147. istog Zakona propisano je: da se zbog posebnih uslova rada, opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, dežurstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz člana 146. stav 1. ovog zakona (stav 1.); da se na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primenjuju odredbe opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi (stav 3.).

Prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji propisano je: da do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom ili donošenja drugog rešenja u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da rade na istim radnim mestima i zadržavaju činove, odnosno zvanja i plate prema dosadašnjim propisima i drugim aktima (član 194.); da će se akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i rešenja iz člana 194. ovog zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 195.).

Pravilnikom o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova ST.01.STR. broj 1507/05-06 od 28. novembra 2005. godine, koji je bio na snazi u periodu od decembra 2005. godine do maja 2006. godine, za koji je osporenom presudom odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca za isplatu uvećane zarade, bilo je propisano da se koeficijent za obračun plata radnika zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova sastoji od osnovnog koeficijenta radnog mesta, koji je bio utvrđen u članu 2. Pravilnika, kao i da se taj koeficijent uvećava za 30 odsto, što je bilo propisano članom 3. Pravilnika.

Odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01) koje su se primenjivale na postavljena i zaposlena lica u ministarstvima do 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07), bilo je propisano da dodatak na platu, između ostalog, pripada za dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad), rad na dan državnog i verskog praznika i rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta (stav 1. tač. 2), 3) i 5)), kao i da se dodatak na platu obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom.

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Valjevu povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Naime, iz navedenih odredaba Zakona o policiji sledi da se zaposlenima u Ministarstvu mogu utvrditi koeficijenti za obračun plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, između ostalog, za prekovremeni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan i noćni rad (član 147. stav 1.), kao i da je primena odredaba opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi isključena u slučaju da je zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ostvario pravo na takvo uvećanje koeficijenta za obračun plate (član 147. stav 3.). Navedeni Zakon je stupio na snagu 29. novembra 2005. godine. Međutim, prelaznim i završnim odredbama tog zakona, izričito je propisano da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadržavaju, između ostalog, i platu prema dosadašnjim propisima i drugim aktima do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa ovim zakonom i rešenja o raspoređivanju na radno mesto u skladu sa tim aktom (član 194.). Prema tome, po oceni Ustavnog suda, na plate zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uključujući i dodatak na platu, i nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, primenjivale su se odredbe do tada važećih propisa, a sve do donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u skladu sa novodonetim zakonom i rešenja o raspoređivanju na konkretno radno mesto na osnovu tog akta, pri čemu je Zakon, u odredbi člana 195. odredio rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za donošenje novog opšteg akta i pojedinačnih rešenja državnim službenicima u Ministarstvu, a kojima se prilikom raspoređivanja na radna mesta utvrđuju i koeficijenti za obračun plata, saglasno Zakonu.

Prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Valjevu je pogrešno primenio odredbe Zakona o policiji, kada je u stavu 2. izreke osporene presude usvojio žalbu tužene i preinačio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 od 9. novembra 2006. godine u st. 1. do 5. izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca Dragana Beluševića za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za decembar 2005. godine i januar 2006. godine za dosuđene iznose sa sporednim potraživanjima, kao i tužilaca Gorana Matića, Srete Ševića - ovde podnosioca ustavne žalbe, Marka Markovića i Obrena Planića za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do maja 2006. godine za dosuđene iznose sa sporednim potraživanjima. Naime, polazeći od rešenja sadržanih u prelaznim i završnim odredbama Zakona o policiji, kao i činjeničnog stanja utvrđenog u osporenoj presudi, iz koga sledi da podnosiocu ustavne žalbe i drugim tužiocima u predmetnom postupku nisu odmah po stupanju na snagu Zakona doneta rešenje o raspoređivanju na radno mesto saglasno tom zakonu, te činjenice da faktički, a ni pravno nije postojala mogućnost da istog dana kada je stupio na snagu navedeni zakon bude donet i stupi na snagu i opšti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, imajući u vidu propisanu proceduru za donošenje ovog opšteg akta, a posebno nije bilo moguće da istog dana na osnovu tog akta budu doneta i pojedinačna rešenja o raspoređivanju svakog pojedinačnog službenika na radno mesto, Ustavni sud je ocenio da je drugostepeni sud pogrešno našao da podnosilac ustavne žalbe i drugi tužioci nemaju pravo na isplatu dodataka na platu za traženi period, jer im je od dana stupanja na snagu Zakona o policiji takav rad vrednovan kroz uvećanje osnovnog koeficijenta. Ovo iz razloga što vrednovanje navedenog rada kroz uvećanje osnovnog koeficijenta, prema prelaznim i završnim odredbama istog Zakona, nije vezano za dan stupanja na snagu tog zakona, već za donošenje novog pojedinačnog rešenja o raspoređivanju na radno mesto, koje sadrži i novo određivanje koeficijenta za obračun plate, a koje je moglo biti doneto tek po donošenju i stupanju na snagu novog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu. Ustavni sud ocenjuje da je izneti stav drugostepenog suda sporan sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, a time i učinjene povrede prava zajemčenog članom 60. stav 4. Ustava i iz razloga što je sam drugostepeni sud utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe i drugim tužiocima, do stupanja na snagu Zakona o policiji, dodatak na platu za prekovremeni rad, rad na dane praznika i rad noću nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta za obračun plata, te je odlučio da oni imaju pravo na isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za taj period, saglasno odredbama člana 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ustavni sud posebno ukazuje da se navodi osporene presude u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, ne zasnivaju na utvrđenju kada je podnosiocu ustavne žalbe doneto novo rešenje o raspoređivanju, saglasno aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta donetom u izvršavanju Zakona o policiji, a što bi jedino moglo biti od uticaja na osnovanost njegovog tužbenog zahteva za označeni period, sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravičnu naknadu za rad.

7. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Okružni sud u Valjevu pogrešno ocenio da podnosilac ustavne žalbe nema pravo na isplatu zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih praznika koji su neradni dani, i to samim stupanjem na snagu Zakona o policiji, ne primenivši odredbe tada važećeg Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Po oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Valjevu je stavom 2. izreke osporene presude, kojim je usvojena žalba tužene i preinačena delimična presuda Opštinskog suda u Valjevu P1. 784/06 od 9. novembra 2006. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, rad na dan praznika i rad noću za period od decembra 2005. godine do maja 2006. godine za dosuđene iznose, sa sporednim potraživanjima, povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno članom 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio.

8. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporene drugostepene presude u stavu 2. izreke, kojim je usvojena žalba tužene izjavljena protiv prvostepene presude, kako bi u ponovnom apelacionom postupku bila doneta nova odluka o žalbi u tom delu, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

9. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na pravičnu naknadu za rad podnosioca ustavne žalbe, a da se u istoj pravnoj situaciji kao podnosilac ustavne žalbe nalaze i drugi tužioci u predmetnom parničnom postupku, a koji nisu podneli ustavnu žalbu, Sud je, na osnovu odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da ova odluka ima pravno dejstvo i prema tim licima, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona, odlučio kao u tački 3. izreke.

10. Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-109/2008 od 1. aprila 2008. godine zauzeo isti pravni stav u pogledu povrede prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

11. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 292/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravičnu naknadu za rad
• Už 97/2008: Povreda prava na pravičnu naknadu za rad zbog pogrešne primene zakona
• Už 109/2008: Odluka Ustavnog suda o pravu na pravičnu naknadu za rad pripadnika policije
• Už 585/2009: Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude o naknadi za rad
• Už 2608/2009: Usvojena ustavna žalba policijskog službenika zbog povrede prava na pravično suđenje
• Už 1188/2008: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad pripadnika MUP-a
• Už 4035/2010: Usvajanje ustavne žalbe policijskih službenika zbog neisplaćenih dodataka na platu