Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Postupak je trajao skoro 13 godina, što je dovelo do dosuđivanja naknade nematerijalne štete podnosiocu u iznosu od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2790/2009
13.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Memedovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Memedovića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je vođenpred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 2839/10 (ranije pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Memedović iz Beograda je 29. decembra 2009. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu , koju je dopunio podnescima od 8. juna i 17. septembra 2010. godine, 7. februara, 13. maja i 18. novembra 2011. godine, protiv radnji Trećeg opštinskog suda u Beogradu u predmetu R. 101/06-08, zbog povrede načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenog odredbom člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. i 2. Ustava, prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. i 2. Ustava i prava iz člana 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je Uprava za imovinsko-pravne poslove opštine Zvezdara 25. januara 1999. godine dostavila Trećem opštinskom sudu u Beogradu spise predmeta UP. 465-7/92 koji se odnose na eksproprijaciju i prestanak prava korišćenja katastarske parcele 4133, KO Beograd 2, ZKUL 2232 , radi donošenja rešenja o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Naveo je da Treći opštinski sud u Beogradu od momenta dostavljanja spisa do podnošenja ustavne žalbe, a ni po proteku deset godina, nije u vanparničnom postupku u predmetu R. 101/06-08 (ranije R. 91/99, R. 91/99-03) doneo rešenje o naknadi za eksproprisanu nepokretnost. Dopunama ustavne žalbe podnosilac je obavestio Ustavni sud da je Treći opštinski sud u Beogradu 11. decembra 2009. godine doneo rešenje R. 101/06-08, ali da je isto u postupku po žalbi rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 16869/10 ukinuto. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da Treći opštinski sud u Beogradu nije u razumnom roku okončano vanparnični postupak u predmetu R. 101/06-08 i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 2839/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem opštine Zvezdara - Uprave za imovinsko-pravne poslove u sastavu Sekretarijata za privredu i finansije UP. 465-7 od 3. jula 1992. godine , koje rešenje je postalo pravnosnažno 8. septembra 1992. godine , eksproprisana je i preneta u društvenu svojinu uz pravičnu naknadu u korist opštine Zvezdara kuća broj 13 u ulici Rifata Burdževića sa kućištem, tri zgrade i dvorištem postojeće na katastarskoj parceli 4113, ZKUL 2232, KO Beograd 2, zemljišnoknjižno vlasništvo Petra Memedovića iz Beograda, a za potrebe Stambene zadruge „Univerzitet“ iz Beograda, ulica Studentski trg broj 1, radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta u okviru lokacije Blok 19 između ulica Rifata Burdževića i Somborske (danas Živojina Žujovića), a prema detaljnom urganističkom planu Bloka 19 na opštini Zvezdara. Navedenim rešenjem je konstatovano da danom pravnosnažnosti rešenja prestaje pravo korišćenja katastarske parcele 4113, KO Beograd 2, u površini od 356,80m2 kao zemljište pod objektima i zemljište koje je potrebno za njihovu redovnu upotrebu, a korisnik eksproprijacije je dužan da ranijim sopstvenicima , odnosno korisnicima eksproprisane stambene zgrade pre rušenja eksproprisanog objekta na njihov zahtev da u svojinu drugu stambenu zgradu ili stan odgovarajuće vrednosti, a nosiocima stanarskog prava da obezbedi korišćenje drugog stana, a vlasnik eksproprisane nepokretnosti i nosioci stanarskog prava dužni su da nepokretnost pre rušenja predaju u posed stambenoj zadruzi Univerzitet.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu O. 1071/92 od 20. oktobra 1992. godine, koje je postalo pravnosnažno 29. novembra 1992. godine , na zaostavštini iza pok. Petra Memedovića koja se sastoji od prava vlasništva na kući broj 13, tri zgrade u ulici Rifata Burdževića na katastarskoj parceli 4113 zemljištu društvene svojine , površine 3 ara 56,80m2 , oglašeni za naslednike su Vera Memedović sa 1/2 idealna dela i Milorad Memedović sa 1/2 idealna dela.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu O. 50/01 od 14. maja 2001. godine, koje je postalo pravnosnažno 14. maja 2001. godine , na zaostavštini pok. Vere Memedović koja se sastoji od prava po ugovoru o regulisanju načina nadoknade po osnovu eksproprijacije koji je ostavilja zajedno sa Miloradom Memedovićem sa jedne strane zaključila sa Stambenom zadrugom „Univerzitet“ iz Beograda, Studentski trg 1, dana 21. aprila 1993. godine, a koji ugovor je kod stambene zadruge Univerzitet zaveden pod brojem 04-948/1, za jedinog naslednika na osnovu zakona oglašen je Milorad Memedović.

Ugovorom o regulisanju načina nadoknade po osnovu eksproprijacije zaključenim 21. aprila 1993. godine između Stambene zadruge „Univerzitet“ i Vere Memedović i Milorada Memedovića , i to članom 1 , određeno je da su zadruga i ugovarači saglasni da im se po osnovu raseljavanja za oduzetu nepokretnost dodele u vlasništvo dva stana koja će se graditi na lokaciji ukupne korisne projektovane površine P 96,80m2 i garaža , i to: stan u objektu O3, lamela L2, drugi sprat, tip stana 101 A, broj stana 15, struktura stana jednosoban, površine 36,30m2, stan u objektu O3, lamela L2, treći sprat, tip stana 201 A, broj stana 20 struktura stana dvosoban, površine 60,50m2 i garaža korisne projektovane površine P 14,30m2 i to u objektu O4, lamela L2, nivo 1, broj 20, površine 14,30m2.

Odlukom o prenosu (deobi) sredstava na novoosnovane zadruge osnivanjem tri nove stambene zadruge na Univerzitetsku stambenu zadrugu Blok 19 preneta je lokacija Bloka 19 na osnovu pravnosnažnog rešenja opštine Zvezdara broj 06-99 od 1. oktobra 1990. godine kojim se daje na korišćenje Stambenoj zadruzi Univezitet iz Beograda građevinsko neuređeno zemljište radi izgradnje stambenih objekata 3, 4, 5, 6 i 7 u realizaciji izgradnje Bloka 19 uz ulicu Dimitrija Tucovića u skladu sa detaljnim urbanističkim planom koje obuhvata između ostalih i katastarsku parcelu 4113.

Odeljenje za stambene i građevinsko komunalne poslove - Uprava za imovinsko pravne poslove opštine Zvezdara je svojim dopisom Up. 462-3/99 od 26. januara 1999. godine, dostavilo spise Trećem opštinskom sudu u Beogradu 22. aprila 1999. godine za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, izuzeto zemljište i biljne kulture, postojeće na katastarskoj parceli 4113 , KO Beograd 2 , u ulici Rifata Burđevića 13, ranije vlasništvo sada pok. Petra Memedovića, njegovim zakonskim naslednicima Miloradu Memedoviću i Veri Memedović, po pravnosnažnom rešenju UP. 465-7 od 3. jula 1992. godine, a isplata naknade pada na teret Stambene zadruge "Univerzitet" iz Beograda. Kako u konkretnom slučaju nije postojala saglasnost zakonskih naslednika i korisnika eksproprijacije u pogledu načina sprovođenja postupka naknade , to je opština Zvezdara u skladu sa odredbom člana 61. Zakona o eksproprijaciji , pokrenula vanparnični postupak pred Trećim opštinskim sudom.

Zakonski zastupnik krajnjeg korisnika, Stambene zadruge „Univerzitet“ se u toku postupka protivio predlogu za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, jer je kod Privrednog suda u Beogradu izvršeno brisanje tri od ukupno četiri poslovne jedinice Stambene zadruge „Univerzitet“, koje nakon brisanje treba da nastave poslovanje kao samostalni pravni subjekti, a u tom trenutku nisu bile registrovane, niti je okončan deobni bilans među njima. Zakonski zastupnik opštine Zvezdara je predlog predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, ostavio sudu na ocenu.

Od podnošenja predloga Uprave za imovinske poslove opštine Zvezdara 22. aprila 1999. godine pa do donošenja rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 91/99-03 od 2. decembra 2004. godine, prvostepeni sud je zakazao ukupno dvadeset ročišta, od kojih je petnaest održao (26. januara, 22. marta, 20. septembra i 22. novembra 2000. godine, 26. aprila, 21. juna, 26. septembra i 15. novembra 2001. godine, 12. juna 2002. godine, 24. septembra, 29. oktobra i 10. decembra 2003. godine, 13. maja, 24. juna i 2. decembra 2004. godine) , dok pet ročišta ni je održa o ( 17. novembra 1999. godine, 11. maja 2000. godine, 14. februara 2001. godine, 17. aprila 2002. godine i 25. juna 2003. godine). U periodu od 26. septembra do 15. novembra 2001. godine, ročišta pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu su odlagana, jer su vanparnične stranke predložile mirno rešenje spora.

U ovom delu postupka sud je na ročištu od 12. juna 2002. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem preko Gradskog zavoda za veštačenje na okolnost utvrđivanja tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti i biljnih kultura na katastarskoj parceli 4113, KO Beograd 2 u ulici Rifata Burdževića 13 u Beogradu. Posle godinu dana od određivanje veštačenja, krajnji korisnik S tambena zadruga „Univerzitet“, nije ni nakon više naredbi suda ulatio predujam na ime troškova veštačenja, kako bi nalaz i mišljenje bio dostavljen učesnicima postupka. Sud je na ročište od 10. decembra 2003. godine pozvao sudskog veštaka koji je dao svoj nalaz pred upravnim organom, kako bi izvršio korekciju istog nalaza, ali kako od strane krajnjeg korisnika nisu plaćeni troškovi veštačenja, to ni korekciju nalaza nije bilo moguće uraditi. Prvostepeni sud je 10. decembra 2003. godine ponovo dostavio spise predmeta Gradskom zavodu za veštačenje radi korekcije cena prema nalazu koji je urađen novembra 2002. godine, koji nije dostavljen sudu, radi davanja nalaza i mišljenja na okolnost utvrđivanja naknade za biljne kulture koje se nalaze na predmetnoj nepokretnosti. Gradski zavod za veštačenje je dopisom od 2. marta 2004. godine vratio spise predmeta Trećem opštinskom sudu, bez dostavljanja nalaza i mišljenja, jer krajnji korisnik nije uplatio troškove veštačenja.

Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 91/99-03 od 2. decembra 2004. godine u stavu prvom izreke odbijen je predlog kojim je traženo da se odredi naknada za eksproprisanu nepokretnost izuzeto zemljište i biljne kulture postojeće na katastarskoj parceli 4113, KO Beograd 2, ZKUL 2232 u ulici Rifata Burdževića 13 u korist predlagača, a po pravnosnažnom rešenju UP. 465-7 od 3. jula 1992. godine. Stavom drugim izreke rešenja je odbijen predlog predlagača za usvajanje privremene mere kojom bi se Stambenoj zadruzi "Univerzitet" zabranilo raspolaganje i otuđenje objekata u izgradnji na kat astarskoj parceli 4113 , ZKUL 2232 , KOB 2 u ulici Rifata Burdževića.

Protiv navedenog rešenja punomoćnik predlagača je 9. maja 2003. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Beogradu. Rešenjem toga suda Gž. 8657/05 od 28. februara 2006. godine uvažena je žalba predlagača i ukinuto rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 91/99-03 od 2. decembra 2004. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud je zakazao ukupno šesnaest ročišta, od kojih je održao jedanaest (21. juna 2006. godine, 5. aprila i 9. maja 2007. godine, 21. februara, 12. juna, 25. septembra, 13. novembra i 25. decembra 2008. godine, 26. maja, 16. septembra i 11. decembra 2009. godine), a pet nije održao (13. juna 2007. godine, 2. aprila 2008. godine, 26. februara, 24. novembra i 9. decembra 2009. godine). Radi utvrđivanja ko je pravni sledbenik krajnjeg korisnika koji je označen u pravnosnažnom rešenju o eksproprijaciji iz 1992. godine, postupajući sud je od Agencije za privredne registre zatražio obaveštenje o statusnim promenama Stambene zadruge „Univerzitet“, iako iz Odluke o prenosu (deobi) sredstava na novonastale zadruge od 29. jula 1999. godine, proizlazi da je Univerzitetska stambena zadruga Blok 19, pravni sledbenik Stambene zadruge „Univerzitet“, obveznik naknade, odnosno krajnji korisnik za eksproprisanu nepokretnost. Prvostpeni sud je u toku postupka utvrdio da su predlagač i njegova majka, čiji je on jedini naslednik sa Stambenom zadrugom „Univerzitet“ čiji je pravni sledbenik Univerzitetska zadruga Blok 19 zaključili ugovor broj 04-948/1 od 21. aprila 1993. godine, kojim su ugovorili oblik i obim naknade, da navedeni ugovor nije raskinut, već da je jednim delom izvršen, jer je eksproprisana nepokretnost predata u posed krajnjem korisniku. U toku postupka predlagač je menjao zahtev u pogledu toga da li traži naknadu dodelom druge nepokretnosti ili pak novčanu naknadu, da bi konačno precizirao predlog, podneskom od 7. jula 2009. godine, tražeći isključivo nankadu dodelom nepokretnosti koje su ugovorene ugovorom iz 1993. godine.

Treći opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje R. 101/06-08 od 11. decembra 2009. godine kojim je u stavu prvom izreke obustavio vanparnični postupak u ovoj pravnoj stvari, s tim što će se postupak po pravnosnažnosti ovog rešenja sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom, a stavom drugim izreke odbacio je predlog za određivanje privremene mere.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja punomoćnik predlagača je 19. januara 2010. godine izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu. Rešenjem tog suda Gž. 16869/10 od 24. novembra 2010. godine uvažena je žalba predlagača i ukinuto rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 101/06-08 od 11. decembra 2009. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje R1. 2839/10 od 14. marta 2011. godine kojim je u stavu prvom izreke delimično usvojio prdlog za donošenje privremene mere predlagača i odredio privremenu meru radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja i zabranio Univerzitetskoj stambenoj zadruzi Blok 19 otuđenje i opterećenje jednosobnog stana broj 15, površine 38,30m2, na drugom spratu i dvosobnog stana broj 24, površine 63,55m2, na trećem spratu, oba objekta OZ, lamela L2 u Bloku 19, u ulici Preševskoj broj 13 u Beogradu, na katastarskoj parceli 4113, ZKUL 2232 KO Beograd 2, uz upis zabrane u javne knjige do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka u ovoj praavnoj stvari. Stavom drugim izreke rešenja je konstatovano da žalba protiv ovog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje, a stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan predlog za određivanje privremene mere u delu kojim je predlagač tražio da se odredi privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja, zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti, uz upis zabrane u javne knjige, i to: na jednoj garaži u izgradnji koja pripada objektu OZ, lamela L1 i L2, površine 14,30m2, u Bloku 19, u ulici Preševskoj broj 13 u Beogradu.

Odlučujući o žalbi protivnika predlagača Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10984/11 od 7. decembra 2011. godine, odbacio kao nedozvoljenu žalbu izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 2839/10 od 14. marta 2011. godine.

U daljem toku vanparničnog postupka na ročištu održanom 26. marta 2012. godine zaključeno je sudsko poravnanje kojim je obavezan krajnji korisnik Univerzitetska stambena zadruga Blok 19 da predlagaču Miloradu Memedoviću iz Beograda, ulica Vojvode Micka broj 24, na ime naknade za eksproprisanu porodičnu kuću u Beogradu koja se nalazi u ulici Preševskoj (ranije Rifata Burdževića) broj 13, na katastarskoj parceli 4113, KO Beograd 2, ZKUL 2232, za eksproprisano zemljište i biljne kulture na zemljištu preda u svojinu jednosoban stan broj 15, na drugom spratu, površine 38,30m2 i dvosoban stan broj 24 na trećem spratu, površine 64,50m2, oba u Beogradu u ulici Preševskoj broj 13, na katastarskoj parceli 4113, KO Beograd 2, ZKUL 2232 u objektu OZ, lamela L2, blok 19 i garažno mesto broj 13, površine 12,50m2 u izgradnji na gornjem nivou garaže koje pripadaju lameli L1 i L2 objekta u ulici Preševskoj broj 13, u roku od 15 dana od dana zaključenja sudskog poravnanja. Stavom drugim sudskog poravnanja je konstatovano da su prisutni predlagač i krajnji korisnik izjavili da je sudsko poravnanje već izvršeno u delu uvođenja u posed predlagača u nepokretnosti, odnosn o stanove iz stava prvog izreke, stavom trećim je konstatovano da se na osnovu ovog sudskog poravnanja predlagač može uknjižiti kao nosilac prava svojine u javnim knjigama na predmetnim stanovima i garažnom mestu bez daljeg prisustva i naknadne saglasnosti krajnjeg korisnika Univerzitetske stambene zadruge Blok 19, dok je stavom četvrtim sudskog poravnanja obavezan krajnji korisnik da predlagaču isplati troškove postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 6/95 i 18/05) propisano je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik SRS“, broj 20/09), koji je stupio na snagu 27. marta 2009. godine, predviđeno je: da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano, da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (član 42. stav 1. i 2.); da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinska uprava dužna da odmah bez odlaganja zakaže i održi raspravu za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; da je korisnik eksproprijacije dužan da organu iz stava 1. ovog člana podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji; da organ iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja primerak ponude ranijem sopstveniku eksproprisane nepokretnosti, a od upravnih i drugih organa i organizacija pribavlja obaveštenja o činjenicama koje mogu biti od značaja za sporazumno određivanje naknade (član 56.); da sporazumom o naknadi za eksproprisanu nepokretnost moraju biti određeni naročito oblik i visina naknade i rok u kome je korisnik eksproprijacije dužan da ispuni te svoje obaveze, kao i obaveze ranijeg sopstvenika, ukoliko su sporazumom ugovorene; da se u sporazum o naknadi unosi zapisnik koji mora da sadrži sve podatke neophodne za ispunjenje obaveza stranaka; da sporazum o naknadi ima snagu izvršne isprave, ukoliko opštinska uprava ne odbije zaključenje sporazuma; da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog ovim zakonom (član 57.); da će se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravosnažna sudska odluka, okončati po odredbama ovog zakona (član 72. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog vanparničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da je opština Zvezdara 22. aprila 1999. godine dostavila spise predmeta nadležnom sudu radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. Ustavni sud nalazi da je za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava podnosioca ustavne žalbe relevantan period od 22. aprila 1999. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni Trećem opštinskom sudu u Beogradu, kao nadležnom sudu.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine parničnog sudskog postupka , s obzirom da se radi o složenom predmetu.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je do donošenja prvostepenog rešenja u osporenom vanparničnom postupku proteklo pet godina i sedam meseci, da u ponovnom postupku rešenje nije doneto pet godina, da je dva puta napravljen razmak između ročišta od godinu dana, da nijedno ročište nije odloženo iz razloga koji se mogu pripisati podnosiocu ustavne žalbe. Ustavni sud je takođe utvrdio da je postupajući sud, tek po nalogu Okružnog suda u Beogradu iz rešenja Gž. 8657/05 od 28. februara 2006. godine, pouzdano utvrdio ko je krajnji korisnik eksporprijacije, iako je vanparnični postupak do tada trajao već nepunih sedam godina.

Ustavni sud nalazi da se ne može opravdati propuštanje suda da sankcioniše odbijanje krajnjeg korisnika da uplati predujam na ime troškova veštačenja, pogotovo imajući u vidu da se izvođenje ovog dokaza određivalo po službenoj dužnosti, a da troškove postupka snosi korisnik eksproprijacije. Međutim, Ustavni sud je stanovišta da u konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije ni imao potrebu za izvođenjem dokaza veštačenjem, s obzirom da su i protivnik predlagača Stambena zadruga „Univerzitet“ i njen pravni sledbenik Univerzitetska stambena zadruga Blok 19, isticali i postojanje ugovora o naknadi zaključeno g između pravnog prethodnika predlagača, predlagača i krajnjeg korisnika 1993. godine, na osnovu kojih je predlagač dao saglasnost da bude obeštećen davanjem druge nepokretnosti u svojinu za onu koja je eksproprisana. Tim pre, što je i sam predlagač predložio da sud rešenje o naknadi za eksproprisanu nepokretnost donese na osnovu, odnosno saglasno potpisanim i overenim ugovorima 04-948/1 od 21. aprila 1993. godine ili da se obaveže protivnik predlagača da mu isplati opredeljeni iznos.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja vanparničnog postupka, jer se uredno odazivao na sve pozive suda i aktivno učestvova o u postupku, pri čemu ni je zloupotrebljava o svoja procesna ovlašćenja.

Predmet vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioca ustavne žalbe, budući da se radi o nepokretnosti ma koje su pravnom prethodniku podnosi oca oduzete u korist države, a za potrebe Stambene zadruge „Univerzitet“, uz obavezu krajnjeg korisnika da da u svojinu stan odgovarajuće vrednosti, koji je predat predlagaču tek zaključenjem sudskog poravnanja 26. marta 2012. godine nakon nepunih trinaest godina. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocuustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog vanparničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilaca ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. i 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bilo doneto rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 2839/10 od 14. marta 2011. godine, koje je potvrđeno u postupku po žalbi rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 10984/11 od 7. decembra 2011. godine, a kojim je delimično usvojen predlog za donošenje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja. Takođe je, nakon podnošenja ustavne žalbe zaključeno sudsko poravnanje od 26. marta 2012. godine kojim je obavezan krajnji korisnik Univerzitetska stambena zadruga Blok 19 da predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe preda u svojinu dva stana bliže navedena u poravnanju, koje je u jednom delu i izvršeno, iz čega proizlazi da je vanparnični postupak okončan u korist podnosioca ustavne žalbe, to je s ozbirom na navedeno Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na navode ustavne žalbe i sadržinu Ustavom zajemčen og načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava i prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da nema osnova za tvrdnje podnosioca da mu je u vanparničnom postupku povređeno naveden o ustavn o prav o, jer se sadržina označenog prava ni na koji način ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa predmetom odlučivanja u vanparničnom postupku.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti