Odbačaj ustavne žalbe zbog nenadležnosti za preispitivanje zakonitosti krivične presude

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu osuđenog za falsifikovanje isprave, jer se navodima žalbe osporava utvrđeno činjenično stanje i primena zakona, a ne povreda ustavnih prava. Ustavni sud nije nadležan da postupa kao instancioni sud i preispituje zakonitost sudskih odluka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2790/2010
21.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Kujića iz Knjaževca, na osnovu odredbe člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Saše Kujića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1520/10 od 23. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Kujić iz Knjaževca, preko punomoćnika Živote Stojanovića, advokata iz Knjaževca, podneo je Ustavnom sudu 9. juna 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1520/10 od 23. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na delotvoran pravni lek, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi sa članom 18. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac u krivičnom postupku u kome je doneta osporena presuda oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno da se radilo o falsifikovanju recepta napisanog na običnom papiru, a da se recept prema zakonu i podzakonskim propisima izdaje na strogo propisanom obrascu, tako da recept na običnoj hartiji nikako ne može biti podobna isprava u pravnom saobraćaju, a što je nužno da bi ovo krivično delo uopšte postojalo; da je prvostepeni sud činjenicu da li je u pitanju recept ili ne utvrđivao veštačenjem, iako se radi o pravnom pitanju, jer je izdavanje recepta regulisano; da je mišljenje veštaka da je u pitanju recept sud nekritički prihvatio i na tome zasnovao svoju odluku i da bi jedina zakonita odluka drugostepenog suda bila odluka kojom bi podnosilac bio oslobođen, dok je pobijana odluka nezakonita i njome su prekršena pomenuta ljudska prava podnosioca. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud poništi osporeni akt i odredi da se otklone štetne posledice u određenom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio: da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Knjaževcu K. 184/07 od 28. decembra 2007. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca; da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 1520/10 od 23. marta 2010. godine uvažena žalba okrivljenog i njegovog branioca izjavljena protiv navedene prvostepene presude koja je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom izrečena uslovna osuda, odnosno utvrđena mu je kazna zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti ukoliko optuženi ne učini novo krivično delo u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude, dok su u ostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje i utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG - Međunarodni ugovori“, br. 9/03 i 5/05) utvrđeno je da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku, nezadovoljan odlukom krivičnog suda kojom je utvrđena njegova krivična odgovornost i posledično mu izrečena krivična sankcija. Podnosilac ustavne žalbe, osporavajući presudu drugostepenog suda, osporava i postupak izvođenja dokaza pred prvostepenim sudom, odnosno veštačenje, kao i ocenu tog dokaza, ne dovodeći u vezu iznete tvrdnje sa povredom ili uskraćivanjem prava na pravično suđenje i na delotvoran pravni lek, pri čemu nije priložio ni dokaze kojima bi potkrepio ove navode. Ustavni sud i u ovom konkretnom slučaju ukazuje da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju njegove krivične odgovornosti odlučuje isključivo krivični sud, kao što je samo taj sud nadležan za izvođenje i ocenu svih potrebnih dokaza. Ustavni sud nije nadležan da, umesto i nakon nadležnih sudova, ocenjuje izvedene dokaze i odlučuje o neizvedenim dokazima u krivičnom postupku, da odlučuje o optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe, da utvrđuje činjenično stanje, kao ni da ocenjuje zakonitost nižestepenih sudskih odluka koje su osporene ustavnom žalbom. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost pravnosnažnih presuda krivičnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Podnosilac ustavne žalbe isključivo zahteva da Ustavni sud postupa kao instancioni, trećestepeni sud, što nije Ustavom utvrđena nadležnost ovog suda.

Imajući u vidu da Ustavni sud u konkretnom slučaju nije nadležan za odlučivanje, Sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačaj ustavne žalbe zbog nenadležnosti za preispitivanje zakonitosti krivične presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti