Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu, delom kao nedopuštenu, a delom kao neblagovremenu. Obaveštenje Nadzornog odbora nije pojedinačni akt, dok je žalba protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije podneta nakon isteka zakonskog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Mosurovića iz Bajine Bašte, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marka Mosurovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U-V 1842/06 od 5. marta 2008. godine i obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 1860/09 od 30. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marko Mosurović iz Bajine Bašte je 29. decembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U-V 1842/06 od 5. marta 2008. godine i obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 1860/09 od 30. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje.

U ustavnoj žalbi podnosilac navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije U-V 1842/06 od 5. marta 2008. godine odbačena njegova “tužba (predlog za ponavljanje parničnog postupka)”, jer nije uređena po nalogu Vrhovnog suda Srbije. Smatrajući da je osporeno rešenje nezakonito, a prethodno dati nalog suda da se tužba uredi proizvoljan i nepotreban, podnosilac ustavne žalbe je podneo “prigovor na odbacujuće rešenje” Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije koji je, kako navodi, doneo “negativnu odluku... u kojoj je dato obrazloženje da ... nije ovlašćen da ispituje pravilnost i zakonitost sudskih odluka, što nije logično, sa čime je potvrđeno kršenje prava tužioca na pravično suđenje”.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava

Članom 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode, kao i da se ustavna žalba može izjaviti samo u Zakonom propisanom roku.

3. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava obaveštenje Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 1860/09 od 30. novembra 2009. godine, upućeno podnosiocu ustavne žalbe povodom podnete pritužbe, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt nema karakter pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, a protiv koga je, u skladu sa odredbama člana 170. Ustava, odnosno člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, dozvoljena ustavna žalba. Ovo iz razloga što je, saglasno zakonu, Nadzorni odbor dužan da postupi po podnetim pritužbama na rad sudova i sudija i da o tome obavesti podnosioca pritužbe, ali to ne znači i pravo podnosioca da će po podnetoj pritužbi biti preduzete tražene mere, što posebno nije moguće ako se od Nadzornog odbora traži da preduzme mere za koje nije ovlašćen.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u ovom delu, pa je ustavnu žalbu u istom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. U skladu sa navedenim, Ustavni sud je ocenio da se i ispunjenost pretpostavki za vođenje postupka po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije U-V 1842/06 od 5. marta 2008. godine mora posebno ceniti. U tom smislu, Sud je utvrdio da je označeno rešenje podnosilac ustavne žalbe nesporno primio pre 30. novembra 2009. godine, kada mu je upućeno obaveštenje Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI – NO. 1860/09 povodom podnete pritužbe. Kako je ustavna žalba podneta 29. decembra 2009. godine, to je Ustavni sud utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je i u navedenom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti