Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv nižestepenih presuda odbačen je kao neblagovremen. Deo protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge kojima bi ukazao na povredu Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Andreja Babića iz Kučeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Andreja Babića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 59/10 od 1. aprila 2010. godine, presude Opštinskog suda u Kučevu P. 56/09 od 18. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1212/2008 od 9. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Andrej Babić iz Kučeva je, preko punomoćnika, advokata Srbislava Stojanovića 23. decembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje garantovanih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su nižestepeni sudovi "prenebegli činjenicu da je tužilac postupao krajnje nesavesno", da su sudovi svojim presudama stali na stranu jačeg, kao i da je postipak pred njima trajao 8 godina.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. st. 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je iz priložene dokumentacije utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1212/2008 od 9. juna 2009. godine odbijena žalba prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrđena osporena presuda Opštinskog suda u Kučevu P. 56/09 od 18. juna 2008. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 59/10 od 1. aprila 2010. godine odbačena je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv navedenih presuda.

4. Stav Ustavnog suda je da ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti, kao i protiv odluka koja su pretihodile izjavljivanju ovih vanrednih pravnih sredstava, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog zahteva za zaštitu, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu).

Osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda je doneto 1. aprila 2010. godine, a ustavna žalba je izjavljena 11. juna 2010. godine. Stoga proizlazi da je ustavna žalba, u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Kučevu P. 56/09 od 18. juna 2008. godine i Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1212/2008 od 9. juna 2009. godine, podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Zato je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje se svode na osporavanje presude Opštinskog suda u Kučevu P. 56/09 od 18. juna 2008. godine i presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1212/2008 od 9. juna 2009. godine, u odnosu na koje je ustavna žalba neblagovremena. Podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo nikakve navode i razloge koji bi ukazali da je u konkretnom slučaju osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz. 59/10 od 1. aprila 2010. godine moglo doći do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po predmetnoj ustavnoj žalbi u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, te je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti