Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Povreda je posledica neefikasnosti prvostepenog suda. Naloženo je hitno okončanje postupka, a objavljivanje odluke je određeno kao dovoljna satisfakcija.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2799/2009
07.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Siniše Ristića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Siniše Ristića i utvrđuje se da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 8717/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

O b r a z l o ž e nj e

1. Siniša Ristić iz Kragujevca je 29. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Tatjane Todorović, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, u predmetu P. 743/00, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da su protiv njegovog pravnog prethodnika pok. Živorada Ristića iz Kragujevca tužioci, Petar Hinić i drugi zakonski naslednici pok. Geca Hinića iz Kragujevca, 3. aprila 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu radi utvrđivanja prava svojine, po osnovu održaja, u predmetu P. 743/00; da je sud za deset godina održao samo tri ročišta; da sud nije izveo nijedan dokaz, niti je doneo prvostepenu presudu. Smatra da mu je ovakvim postupanjem suda povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi povredu navedenih Ustavom garantovanih prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8717/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci Petar Hinić i drugi zakonski naslednici pok. Geca Hinića iz Kragujevca su 3. aprila 2000. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu podneli tužbu radi utvrđenja prava svojine po osnovu održaja, protiv tuženog Živorada Ristića iz Kragujevca, pok. oca podnosioca ustavne žalbe, Siniše Ristića iz Kragujevca.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 743/00.

Do donošenja rešenja P. 743/00 od 11. decembra 2002. godine Opštinski sud u Kragujevcu je održao tri ročišta za glavnu raspravu (13. septembra 2000. godine, 29. avgusta 2001. godine i 11. decembra 2002. godine), a odložio je šest ročišta (23. juna i 25. decembra 2000. godine, 19. februara , 11. aprila, 31. maja i 23. oktobra 2001. godine). Ročišta su odlagana na zahtev stranaka, zbog neuredne dostave poziva strankama ili nedostavljanja izveštaja traženih od nadležnih organa.

Navedenim rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 743/00 od 11. decembra 2002. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja parnice u predmetu P. 405/01. Punomoćnici stranaka su se odrekli prava na žalbu.

Punomoćnik tuženog je podneskom od 5. aprila 2004. godine inicirao nastavak prekinutog postupka, istovremeno obaveštavajući sud da je parnica u predmetu P. 405/01 okončana 28. oktobra 2002. godine, presudom Opštinskog suda u Kragujevcu. Postupajući sudija je dopisom od 1. jula 2004. godine naložio tužiocima da dostave ugovor o kupoprodaji iz 1951. godine na koji su se pozvali u tužbi, a koji nisu dostavili. Tužioci su postupili po navedenom nalogu suda i 8. aprila 2004. godine dostavili sudu traženi ugovor.

Sledeće ročište, koje je zakazano za 19. mart 2007. godine, je odloženo, jer nije bio prisutan tuženi Živorad Ristić, za koga je vraćena dostavnica sa naznakom da je umro. Predmet je od 19. marta 2007. godine dodeljen u rad drugom sudiji, koji nije održao nijedno ročište za glavnu raspravu. Odloženo je sedam ročišta (23. maja , 27. juna, 7. avgusta, 11. oktobra i 13. decembra 2007. godine, 27. februara i 23. marta 2008. godine). Četiri ročišta su odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a ostala zbog neuredne dostave poziva strankama i nedostavljanja tuženom dokumentacije koju su tokom postupka prilagali tužioci.

Kako je tuženi, Živorad Ristić iz Kragujevca, preminuo tokom trajanja postupka, tužioci su podneskom od 27. juna 2007. godine tražili da u parnicu, na mesto pok. Živorada Ristića, stupi njegov naslednik, sin Siniša Ristić iz Kragujevca, označujući ga za tuženog.

U podnesku od 3. marta 2008. godine Siniša Ristić se izjasnio da ne prihvata stupanje u parnicu iza smrti svog oca, iz razloga što je tužba neuredna, odnosno njome nisu obuhvaćeni nužni, jedinstveni suparničari, te je predložio sudu da tužbu kao neurednu odbaci.

Tuženi, Siniša Ristić je, zbog neodržavanja ročišta i nepostupanja sudije u predmetu P. 743/00, podneo 10. aprila 2008. godine predsedniku Opštinskog suda u Kragujevcu zahtev za izuzeće postupajućeg sudije.

Rešenjem predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu VII-Su-47/08 od 18. aprila 2008. godine usvojen je zahtev tuženog Siniše Ristića iz Kragujevca, za izuzeće postupajućeg sudije od daljeg postupanja u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu P. 743/00, pa je predmet dodeljen u rad drugom postupajućem sudiji.

Rešenjem od 30. septembra 2008. godine Opštinski sud u Kragujevcu je prekinuo postupak u predmetu P. 743/00, zbog smrti jednog od tužilaca, Ilije Hinića. Određeno je da će se postupak nastaviti po pravnosnažnom okončanju ostavinskog postupka na predlog tužilaca ili naslednika pok. Ilije Hinića.

Tužioci su, preko punomoćnika, podneskom od 11. decembra 2008. godine inicirali nastavak postupka, a podneskom od 6. jula 2009. godine su precizirali tužbeni zahtev, tako što su za prvotuženog označili Sinišu Ristića iz Kragujevca, za drugotuženu Dušanku Đošović iz Kragujevca, za trećetuženog JP „Srbijavode“ iz Beograda i za četrvrtotuženog Grad Kragujevac.

Opštinski sud u Kragujevcu je odložio ročišta za glavnu raspravu zakazana za 14. juli i 8. oktobar 2009. godine, nakon čega je došlo do promene sudskog veća. Predmet je dobio novi broj P. 8717/10.

Osnovni sud u Kragujevcu je odložio ročište zakazano za 24. maj 2010. godine, a zatim na ročištu od 30. avgusta 2010. godine rešenjem P. 8717/1 prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, do okončanja postupka pred Republičkim geodetskim zavodom – Beograd br. 070-197/2008.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog postupka, a kojima je bilo propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta jemstava sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, u predmetu P. 8717/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovlačenja postupka.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, počev od 3. aprila 2000. godine kada je podneta tužba Opštinskom sudu u Kragujevcu.

Ustavna žalba je podneta 29. decembra 2009. godine. Postupak u ovoj pravnoj stvari je prekinut posle deset godina, rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P. 8717/10 od 30. avgusta 2010. godine, a da prvostepeni sud nije doneo nijednu presudu.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku. Ipak, Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom parničnom predmetu nije bilo naročito složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan postupak, da podnosilac ustavne žalbe svojim postupcima nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je blagovremeno okončanje predmetnog parničnog postupka za podnosioca ustavne žalbe bilo od značaja, budući da su tužioci tražili utvrđenje prava svojine po osnovu održaja protiv pok. oca podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u predmetnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da Osnovni sud u Kragujevcu snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje parničnog postupka u predmetu P. 8717/10. Odgovornost tog suda se ogleda u činjenici da ni nakon deset godina nije doneo prvostepenu presudu. Za deset godina prvostepeni sud je održao samo tri ročišta, veći broj ročišta je odložen zbog sprečenosti postupajućeg sudije ili neuredne dostave poziva strankama. U periodu od 5. aprila 2004. godine do 19. marta 2007. godine, za gotovo pune tri godine, prvostepeni sud je preduzeo samo jednu procesnu radnju, tako što je podneskom od 1. jula 2004. godine naložio tužiocima da dostave ugovor na koji su se pozvali u tužbi.

Ustavnopravna ocena do sada sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju neopravdano dugo trajanje parničnog postupka posledica neefikasnog postupanja Osnovnog suda u Kragujevcu.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 8717/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke (prvi deo).

S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije zahtevao naknadu štete, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije”, kao i da se naloži nadležnom Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku, kao u tač. 2. i 3. izreke.

7. U pogledu navoda podnosioca u ustavnoj žalbi da mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je zahtev podnosioca da mu se utvrdi povreda navedenih Ustavom garantovanih prava preuranjen, iz razloga što u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 8717/10 još uvek nije odlučeno o postavljenom tužbenom zahtevu, niti su iscrpljena pravna sredstva za zaštitu navedenih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, u delu u kojem je podnosilac tražio da mu se utvrdi povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti