Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe povodom ispravke ličnih podataka u sudskim odlukama

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da redovni sudovi nisu povredili pravo na pravično suđenje niti pravo na jednaku zaštitu prava. Utvrđeno je da navođenje boravišta umesto prebivališta stranke u uvodu presude nije protivno zakonu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-28/2009
11.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Filipovića iz Ljubljane, Republika Slovenija, sa boravištem u Loznici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dušana Filipovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 1268/04 od 5. decembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 1268/04 od 21. decembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 287/07 od 31. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Filipović iz Ljubljane, Republika Slovenija, sa boravištem u Loznici, je 5. januara 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Loznici P. 1268/04 od 5. decembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Loznici P. 1268/04 od 21. decembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Šapcu Gž. 287/07 od 31. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su osporenom presudom Opštinskog suda u Loznici, u sporu radi zaštite ličnih podataka, odbijeni i glavni i supsidijarni tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe i da je on protiv navedene presude izjavio žalbu u kojoj je izneo da je u konkretnom predmetu sporno samo to da li odrednica „iz Loznice“ u uvodu presude označava boravište, kako tvrdi tužena, ili prebivalište, kakvo je njegovo stanovište, a da je sud dve godine posle podnete tužbe odbio da mu pruži sudsku zaštitu. Osporenom presudom Okružnog suda u Šapcu, kako je dalje u ustavnoj žalbi navedeno, odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe kao neosnovana, a da pri tom „žalbeni navodi od odlučnog značaja nisu ocenjeni“. Citirajući odredbe člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, podnosilac ustavne žalbe zaključuje da iz njih jasno proizlazi da je njegova ustavna žalba osnovana „naročito ako se ima u vidu da je tužena bila država“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Kako se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, to iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava i sloboda označenih u ustavnoj žalbi, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenom presudom Opštinskog suda u Loznici P. 1268/04 od 5. decembra 2006. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe protiv tužene Republike Srbije – Opštinski sud u Loznici, Okružni sud u Šapcu, Vrhovni sud Srbije, kojim je traženo da se utvrdi da su u presudi i rešenju Okružnog suda u Loznici P. 1672/98 od 31. januara 2000. godine i 23. oktobra 2000. godine, presudi i rešenju Okružnog suda u Šapcu Gž. 242/01 od 6. februara 2001. godine i rešenjima Vrhovnog suda Srbije Rev. 3673/01 od 5. septembra 2001. godine i 13. februara 2002. godine pogrešno uneti njegovi lični podaci koji se odnose na prebivalište, jer je navedeno da je on iz Loznice, umesto iz Ljubljane. Istom presudom odbijen je i tužbeni zahtev da sud obaveže tuženu da ispravi lične podatke. U obrazloženju ove presude je navedeno da prema odredbama člana 338. Zakona o parničnom postupku, koji je važio u vreme donošenja odluka za koje tužilac traži ispravku, kao i prema odredbama člana 342. važećeg Zakona o parničnom postupku, uvod presude treba da sadrži ili boravište ili prebivalište stranaka, te je prvostepeni sud iz tih razloga tužbeni zahtev tužioca odbio.

Osporenom presudom Okružnog suda u Šapcu Gž. 287/07 od 31. oktobra 2008. godine odbijene su kao neosnovane žalbe podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv navedene prvostepene presude Opštinskog suda u Loznici i rešenja istog suda P. 1268/04 od 21. decembra 2006. godine. Okružni sud u Šapcu je ocenio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je ožalbenom presudom odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, imajući u vidu da je prema odredbi člana 342. Zakona o parničnom postupku dovoljno da u uvodu presude stranka bude označena imenom i prezimenom i podacima o prebivalištu, ili boravištu. Kako je u konkretnom slučaju navedeno boravište tužioca, to je drugostepeni sud našao da je žalba tužioca neosnovana. Sud je u obrazloženju cenio i druge navode iz žalbe, ali je našao da oni nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost prvostepene presude koja se žalbom pobija. Pored toga, osporenom presudom je odbijena i žalba tužioca izjavljena protiv navedenog rešenja Opštinskog sud u Loznici, kojim je odbijen kao neosnovan njegov zahtev za povraćaj u pređašnje stanje, a koji je tužilac podneo kako bi mogao da traži izuzeće postupajućeg sudije.

4. Odredbom člana 338. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/83, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme donošenja sudskih odluka koje je podnosilac ustavne žalbe osporavao tužbom, bilo je propisano da uvod presude, pored ostalog, sadrži prebivalište ili boravište stranaka.

Istu odredbu sadrži i član 342. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja odluka koje se osporavaju ustavnom žalbom, a navedene odredbe Zakona primenjivale su se i na sadržinu uvoda rešenja.

Iz navedenih odredaba zakona sledi da je bez značaja da li je u uvodu presude ili rešenja suda stranka označena svojim prebivalištem ili boravištem.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i to da podnosilac ustavne žalbe nije sporio da je u uvodu sudskih akata bilo označeno njegovo boravište, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima kojima bi bile potkrepljene tvrdnje da su osporeni pojedinačni akti Opštinskog suda u Loznici i Okružnog suda u Šapcu posledica proizvoljne primene prava na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti da su doneti u postupku u kome su mu povređene ili uskraćene procesne garancije kojima se, saglasno članu 32. stav 1. Ustava, jemči pravo na pravično suđenje.

Takođe, Ustavni sud ocenjuje da samo navođenje da je tužena strana u postupku bila Republika Srbija ne predstavlja ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovo iz razloga što ovaj navod ustavne žalbe nije potkrepljen nijednim dokazom koji bi upućivao na to da je u predmetnom parničnom postupku tuženoj dato više prava nego podnosiocu ustavne žalbe. Konačno, iz same činjenice da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo žalbe protiv prvostepene sudske odluke, proizlazi da se njegovi navodi ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe povodom ispravke ličnih podataka u sudskim odlukama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti