Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu zbog eksproprijacije. Nedelotvorno postupanje suda i dugotrajni prekid postupka doveli su do neopravdanog odugovlačenja, zbog čega je podnosiocima priznato pravo na naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-28/2010
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rasima Biberovića, Zejnepe Kršić, Zinete Hadžibeti, Nermine Šećović, Jasmine Profilović, Kemala Biberovića, Hajrije Hasotić i Muradije Hadžović, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rasima Biberovića, Zejnepe Kršić, Zinete Hadžibeti, Nermine Šećović, Jasmine Profilović, Kemala Biberovića, Hajrije Hasotić i Muradije Hadžović i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 10/04, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje mogu ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rasim Biberović, Zejnepa Kršić, Zineta Hadžibeti, Nermina Šećović, Jasmina Profilović, Kemal Biberović, Hajrija Hasotić i Muradija Hadžović, svi iz Novog Pazara, su 31. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 10/04 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe 8. januara, odnosno 15. septembra, odnosno 23. septembra 2004. godine podneli predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; da je Opštinski sud u Novom Pazaru 4. februara 2008. godine doneo rešenje o prekidu ovog postupka do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07; da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer Opštinski sud u Novom Pazaru i Vrhovni sud Srbije nisu do podnošenja ustavne žalbe doneli odluke iz svoje nadležnosti, iako je od podnošenja predloga Opštinskom sudu u Novom Pazaru proteklo više od pet godina. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da im je u navedenom vanparničnom postupku, kao i u upravnom sporu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, i da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavnu žalbu izjavili zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 10/04 i upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07. Međutim, imajući u vidu da podnosioci nisu bili stranke u upravnom sporu koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, već da je predmetni vanparnični postupak prekinut do okončanja upravnog spora koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu broj U. 7289/07, Ustavni sud je pristupio odlučivanju samo o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu broj R1. 10/04.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 10/04 i Upravnog suda U. 1141/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine eksproprisana je nepokretnost, bliže navedena u tom rešenju, od ranijeg vlasnika – pokojnog M. B. i određeno da se unosi u Fond opštenarodne imovine, a za potrebe Železničkog transportnog preduzeća iz Beograda, radi izgradnje železničkog koloseka – pruge Raška – Novi Pazar. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru O. 159/75 od 27. aprila 1979. godine podnosioci ustavne žalbe su oglašeni za zakonske naslednike pok. M. B.

Podnosioci ustavne žalbe su 8. januara, odnosno 15. septembra, odnosno 23. septembra 2004. godine podneli predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Opštinski sud u Novom Pazaru je u ovom predmetu zakazao 19 ročišta, od kojih je 12 održano. Na ročištu održanom 4. februara 2008. godine taj sud je doneo rešenje kojim je prekinut vanparnični postupak do okončanja upravnog spora koji se vodi pred Vrhovnim sudom Srbije, te je određeno da će se postupak nastaviti na predlog stranaka, nakon dostavljanja dokaza o okončanju navedenog upravnog spora. U obrazloženju rešenja o prekidu postupka je navedeno da je rešenje Odeljenja za finansije narodnog odbora sreza Kraljevo 03 broj 1419/1-60 od 20. maja 1960. godine kojim je eksproprisana predmetna nepokretnost oglašeno ništavim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije 07 broj 465-02-00106/2006 od 8. avgusta 2007. godine i rešenjem Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Opštinske uprave opštine Kraljevo broj 465-2/2007-05 od 15. maja 2007. godine, a da je povodom takvih odluka pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenut upravni spor, koji još nije okončan, iz kog razloga je celishodno da se vanparnični postupak prekine.

Predmetni upravni spor je bio pokrenut 27. avgusta 2007. godine podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije od strane J.K, K.D. i B.L. Vrhovni sud Srbije je 23. januara 2008. godine dostavio tužbu na odgovor tuženom organu, te je odgovor primljen u tom sudu 31. januara 2008. godine. Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo predmete po tužbama podnetim do dana stupanja na snagu Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), u upravnim sporovima pokrenutim pred Vrhovnim sudom Srbije, na osnovu člana 77. stav 1. tog Zakona, a u vezi člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09).

Na sednici održanoj 22. aprila 2010. godine Upravni sud je doneo osporenu presudu U. 1141/10 kojoj je tužba odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove dužan je da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu (133. stav 1.); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti i da je ovaj postupak hitan (134. st. 1. i 2.).

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisuje: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.): da ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1. ovog zakona (ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju), da će se postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni vanparnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je postupak otpočeo 8. januara, odnosno 15. septembra, odnosno 23. septembra 2004. godine podnošenjem predloga ovde podnosilaca ustavne žalbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Ustavni sud je kod ocene navoda podnosilaca da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje samih podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji su vodili postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj istaknutog prava za podnosioce ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je prvo ročište u ovoj pravnoj stvari održano nakon skoro jedne godine od dana kada je podnosilac ustavne žalbe Rasim Biberović iz Novog Pazara podneo predlog za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, iako je ovaj postupak zakonom određen kao hitan. Takođe, nadležni sud je do donošenja rešenja o prekidu postupka - 4. februara 2008. godine, odnosno u periodu od četiri godine, zakazao 19 ročišta, od kojih je 12 održano (ročišta su u najvećoj meri odlagana jer nisu pristupali protivnici predlagača, a nije bilo dokaza o urednoj dostavi poziva). Predmetni vanparnični postupak je prekinut do okončanja upravnog spora koji se vodio pred nadležnim sudom, imajući u vidu da je rešenje o eksproprijaciji predmetne nepokretnosti oglašeno ništavim. Upravni spor je okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 1141/10 od 22. aprila 2010. godine kojom je potvrđeno konačno rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije o oglašavanju ništavim rešenja o eksproprijaciji, odnosno nakon dve godine i dva meseca od prekida osporenog vanparničog postupka. Dakle, u ovom slučaju, predmetni postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost se ne može posmatrati odvojeno od upravnog spora koji se vodio pred nadleženim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenja u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Ustavni sud ocenjuje da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, jer su se uredno odazivali na sve pozive suda i aktivno učestvovali u postupku, pri čemu nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja. Takođe, podnosioci ustavne žalbe su više puta podnosili urgencije vanparničnom sudu u cilju ubrzanja postupka.

Predmet vanparničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnosioce ustavne žalbe, budući da se radi o utvrđivanju visine naknade za nepokretnost koja je oduzeta pravnom prethodniku podnosilaca. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda u ovoj pravnoj stvari i za ovako dugo trajanje osporenog postupka.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio. Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, pa je odlučio kao u tački. 2. izreke. Polazeći od toga da vanparnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci broj Už – 26/2010 od 27. oktobra 2011. godine.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti