Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu, jer potraživanje podnosioca, utvrđeno u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom, nije namireno. Naložena je isplata naknade materijalne štete iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2801/2015
20.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. M . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4 /10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u ste čajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 4/10, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. M . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 19. janura 2013. godine, preko punomoćnika S . P , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 11. marta i 1. avgusta 2013. godine. Ustavna žalba je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 . Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-464/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 443/14 od 28. janura 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku P. M , ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 443/14 od 21. aprila 2015. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete . Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-2801/2015, pa je spojen sa ranijom ustavnom žalbom Už- 464/2013, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

Podnosilac ustavne žalbe je 6. maja 2015. godine podneskom dopunio ustavnu žalbu, tako što je ponovio zahtev iz prvobitno podnete ustavne žalbe, s tim da je zahtev za naknadu nematerijalne štete smanjio za iznos od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, jer mu je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 443/14 od 28. janura 2015. godine dosuđen toliki iznos na ime naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ističući da dosuđena visina naknade nije adekvatna jer nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 25. decembra 2006. godine otvoren je postupak stečaja nad privrednim društvom H. „P .“ a.d, Čačak.

Trgovinski sud u Čačku doneo je 14. maja 2007. godine zaključak o listi potraživanja sa zaključkom o osporenim potraživanjima.

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu stečajnog poverioca, podneo je Trgovinskom sudu u Čačku prijavu potraživanja, koje mu joj priznato u ukupnom iznosu od 237.817,64 dinara, a stečajni postupak još uvek je u toku i vodi se pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 443/14 od 28. janura 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku P. M . u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4 /10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u s tavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke sproveo u što najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, dok je stavom četvrtim izreke odbijen njegov zahtev za isplati iznosa naknade preko do suđenog do traženog iznosa od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti; stavom petim izreke odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete; u stavu šestom određeno je da se po pravosnažnosti tog rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu, a u stavu sedmom izreke podnosiocu su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 45.000,00 dinara .

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda , Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž gp. 4 9/15 od 19. marta 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u delu u kome je zahtev za naknadu nematerijalne štete odbijen, a stavom drugim izreke Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv dužnika H. „P .“ a.d, Čačak , koji ima državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Čačku St. 4/10, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud takođe ukazuje da je u predmetu Premović protiv Srbije (broj predstavke 61920/09) Evropski sud za ljudska prava izrazio stav da odgovorna država mora da obezbedi izvršenje pravnosnažnih domaćih presuda donetih u korist podnosioca predstavki, i to iz sopstvenih sredstava, iznosa dosuđenih navedenim presudama, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose.

U odnosu na navod ustavne žalbe iz podneska od 6. maja 2015. godine kojim je, uzgredno i u jednoj rečenici, ukazano da je podnosilac nezadovoljan visinom dosuđene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti , jer ista nije adekvatna, te da nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud konstatuje da podnosilac nije osporio rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 443/14 od 28. janura 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 49/15 od 19. marta 2015. godine, ali i pored toga ukazuje da podnosilac nije naveo zbog čega smatra da dosuđeni iznos nije odgovarajući, imajući u vidu okolnosti konkretnog postupka. Pored svega iznetog, Ustavni sud još ukazuje i da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti