Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privatnih tužilaca i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak po privatnoj tužbi zbog klevete trajao je skoro četiri godine i okončan je obustavom zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2803/2010
27.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Milutinović i Zorana Milovanovića iz Valjeva i Branka Puzovića iz Lajkovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Milovanovića i Branka Puzovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 11327/10 .

2. Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Milutinović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 11327/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Milutinović i Zoran Milovanović iz Valjeva i Branko Puzović iz Lajkovca, preko zajedničkog punomoćnika Zorana Jovanovića, advokata iz Valjeva, podneli su Ustavnom sudu 11. juna 2010. godine identične ustavne žalb e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 11327/10.

Podnosioci ustavne žalbe osporavaju trajanje krivičnog postupka u kome su, kako navode, imali svojstvo privatnih tužilaca i u kome su ista kli imovinsko-pravni zahtev prema okrivljenom.

U ustavnim žalbama podnosioci navode:

- da su, kao privatni tužioci, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu jula 2006. godine podneli privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog S.S. iz Obrenovca zbog krivičnog dela klevete, navodno počinjenog 23. marta 2006. godine;

- da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 23. marta 2010. godine, pa je prvostepeni sud 24. marta 2010. godine doneo rešenje K. 11327/2010 kojim je postupak obustavio zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja;

- da je Apelacioni sud u Beogradu, odlučujući o njihovim žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja, doneo 20. aprila 2010. godine rešenje Kž. 1607/10, kojim je žalbe odbio kao neosnovane;

- da je do zastarelosti krivičnog gonjenja došlo jer sud u ovom predmetu nije zakazao nijedan glavni pretres za četiri godine od podnošenja tužbe i od izvršenja krivičnog dela, niti je u toku istrage sud uspeo d a obezbedi prisustvo okrivljenog;

- da je, za sve vreme trajanja krivičnog postupka, okrivljeni radio kao novinar u više medija i obavljao javne funkcije, odnosno bio dostupan sudu, što govori o nesposobnosti suda i drugih državnih organa da obezbede prisustvo okrivljenog koji je dostupan;

- da su privatni tužioci podneli tužbu sudu odmah nakon izvršenja krivičnog dela, te nema bilo kakve njihove odgovornosti što je došlo do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja;

- da smatraju da je u osporenom krivičnom postupku povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku i da ne postoji bilo kakvo opravdanje za to što ovaj postupak nije okončan u zakonskom roku donošenjem meritorne odluke.

Podnosioci su predložili da Ustavni sud donese odluku kojom će utvrditi povredu ustavno g prav a na suđenje u razumnom roku, koje obuhvata pravo da se suđenje završi pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi osnovni sud u Beogradu, postupajući po privatnoj krivičnoj tužbi Mirjane Milovanović, Zorana Milovanovića i Branka Puzovića, doneo je 24. marta 2010. godine rešenje K. 11327/2010 kojim je krivični postupak protiv S.S. obustavio zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. U obrazloženju rešenja se navodi da je krivična dela klevete iz člana 171. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, koja mu se stavljaju na teret, okrivljeni navodno izvršio 23. marta 2006. godine, pa je 23. marta 2010. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, zbog čega je krivični postupak obustavljen.

Apelacioni sud u Beogradu je , odlučujući o zajedničkoj žalbi privatnih tužilaca Mirjane Milovanović, Zorana Milovanovića i Branka Puzovića izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, doneo 20. aprila 2010. godine rešenje Kž. 1607/10 koji m je žalbe odbio kao neosnovane, potvrđujući stav prvostepenog suda da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivična dela koja su stavljena okrivljenom na teret.

Uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 11327/10, utvrđeno je:

- da su p rivatni tužioci Mirjana Milovanović, Zoran Milovanović i Branko Puzović 3. jula 2006. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneli privatnu krivičn u tužb u protiv S.S. i M.B, novinara i glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Tabloid“ zbog tri k rivična dela klevete, navodno izvršena 24. marta 2006. godine ;

- da je sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu M.L. 18. jula 2006. godine uputio istražnom sudiji istog suda zahtev za sprovođenje istražnih radnji K. 1139/06;

- da je sud 21. novembra 2006. godine od lista „Tabloid“ tražio dostavljanje određenih poda taka i pismeni h dokaz a u vezi sa predmetom;

- da se Četvrti opštinski sud u Beogradu rešenjem Kv. 416/07 – K. 1139/06 od 27. februara 2007. godine oglasio nenadležnim za postupanje u tom predmetu i dostavio ga Okružnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom;

- da je Okružni sud u Beogradu 9. maja 2007. godine izazvao sukob nadležnosti, pa je Vrhovni sud Srbije rešenjem Kr. 329/07 od 4. juna 2007. godine odredio da je za postupanje u konkretnoj krivično-pravnoj stvari stvarno i mesno nadležan Četvrti opštinski sud u Beogradu, i spise predmeta vratio Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 19. jula 2007. godine;

- da je istražni sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, sprovodeći istražne radnje, saslušao 21. decembra 2007. godine Zorana Milovanović a i Branka Puzovića, 3. jula 2008. godine Mirjanu Milutinović, 15. oktobra 2008. godine osumnjičenog M.B, a 24. marta 2009. godine osumnjičenog S.S;

- da su svi privatni tužioci, prilikom saslušanja i na zapisnik, istakli imovinsko-pravni zahtev, ali su izjavili da će iznose opredeliti naknadno;

- da su, nakon sprovedenih istražnih radnji, spisi predmeta 24. marta 2009. godine vraćeni sudiji M. L, koji je 14. aprila 2009. godine doneo rešenje K. 1011/07 i privatnu tužb u odbio, a privatn e tužioc e, radi ostvarivanja imovinsko-pravnih zahteva, upu tio na parnicu ;

- da je sud 9. septembra 2009. godine naložio Policijsk oj uprav i u Obrenovcu da izvrši potragu za okrivljenim S.S, radi uručenja rešenja;

- da je identičan zahtev upućen 20. oktobra 2009. godine i Policijskoj upravi u Kraljevu;

- da je, odlučujući o žalbama privatnih tužilaca izjavljenim protiv prvostepenog rešenja, Okružni sud u Beogradu 11. decembra 2009. rešenje m K ž. 4544/09 delimično uvažio žalbe , prvostepeno rešenje ukinuo u odnosu na okrivljenog S.S. i uputio ga prvostepenom sudu na dalji postupak, a u odnosu na B .M. je žalbe odbio kao neosnovane ;

- da su spisi predmeta 16. decembra 2009. godine vraćeni Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu;

- da je, po vraćanju spisa, Prvi osnovni sud u Beogradu (koji je preuzeo predmete Četvrtog opštinskog suda u Beogradu) , pod novim brojem istog predmeta – K. 11327/10 zakazao glavni pretres za 2. mart 2010. godine, ali ga je odložio za 23. mart 2010. godine, jer niko od pozvanih lica nije pristupio;

- da je privatni tužilac Branko Puzović 1. marta 2010. godine sudu predao podnesak kojim ga obaveštava da je poziv za glavni pretres zakazan za 3. februara 2010. godine primio 25. februara 2010. godine, zbog čega smatra da ga sud nije blagovremeno obavestio o zakazanom glavnom pretresu.

. - da je Prvi osnovni sud u Beogradu je 24. marta 2010. godine obustavio krivični postupak zbog nastupanja apsolutn e zastarelosti krivičnog gonjenja;

- da je predmet pravnosnažno okončan 20. aprila 2010. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu, odlučujući o zajedničkoj žalbi privatnih tužilaca Mirjane Milovanović, Zorana Milovanovića i Branka Puzovića izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, doneo rešenje Kž. 1607/10 kojim je žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepeno rešenje o obustavi krivičnog postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od pravnih stavova Ustavnog suda po pitanju dosega zaštite koju pravo na suđenje u razumnom roku pruža privatnom tužiocu, oštećenom i oštećenom kao tužiocu, imajući u vidu da su Mirjana Milovanović, Zoran Milovanović i Branko Puzović imali svojstvo privatnih tužilaca u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 11327/10 , odnosno da su, saglasno zakonu, podneli privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog, kao i da su u osporenom krivičnom postupku istak li imovinskopravni zahtev, Ustavni sud je ocenio da su podnosi oci Zoran Milovanović i Branko Puzović aktivno legitimisani za izjavljivanje ustavne žalbe u cilju zaštite Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju osporeni krivični postupak započeo 3. jula 2006. godine, kada su p rivatni tužioci Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu podneli privatn u krivičnu tužbu. Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je preuzeo predmete Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, je 24. marta 2010. godine obustavio krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Odlučujući o žalbi privatnih tužilaca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, Apelacioni sud u Beogradu je 20. aprila 2010. godine doneo rešenje Kž. 1607/10 kojim je žalbe odbio kao neosnovane. Dakle, osporeni krivični postupak je vođen skoro četiri godine.

Imajući u vidu već utvrđenu sudsku praksu Ustavnog suda i ustaljene kriterijume za ocenu razumne dužine trajanja krivičnog postupka (složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca), Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju nadležni sudovi postupa li u okviru svojih zakonskih obaveza , ali dinamikom koja se u datim okolnostima ne može prihvatiti, imajući u vidu preduzete radnje. Naime, iako je zahtev za sprovođenje pojedinih istražnih radnji upućen odmah nakon prijema tužbe, istražni sudija Četvrtog opštinskog suda je tek nakon četiri meseca od podnošenja tužbe preduzeo prvu radnju u postupku, zahtevajući od lista „Tabloid“ dostavljanje određenih podataka i pismenih dokaza. Isti sud se tek nakon sedam meseci od prijema tužbe oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetu, umesto da ispitivanje nadležnosti sprovede odmah po prijemu privatne krivične tužbe. S obzirom na činjenicu da je Vrhovni sud Srbije utvrdio da je upravo Četvrti opštinski sud u Beogradu nadležan za postupanje u ovom predmetu , oglašavanje tog suda nenadležnim je predstavljalo neosnovanu i nepotrebnu radnju koja je, takođe, uticala na trajanje postupka preko razumnog roka. Nastavljajući sprovođenje započetih istražnih radnji, istražni sudija je saslušao privatne tužioce i to Zorana Milovanovića i Branka Puzovića 21. decembra 2007. godine (šest meseci nakon vraćanja spisa u sud), Mirjanu Mil ovanović 3. jula 2008. godine (u daljem roku od sedam meseci), osumnjičenog M.B. 15. oktobra 2008. godine (tri meseca potom) , a osumnjičenog S.S. 24. marta 2009. godine ( po proteku još pet meseci). Dakle, istražnom sudiji je bilo potrebno skoro dve godine od vraćanja spisa iz Vrhovnog suda Srbije da sasluša troje oštećenih i dvojicu osumnjičenih, što predstavlja neprimereno dugo trajanje ove radnje, umesto da je saslušanje sprovedeno u kratkom roku nakon vraćanja spisa iz Vrhovnog suda . Uručenje prvostepenog rešenja K. 1011/07 donetog 14. aprila 2009. godine je trajalo skoro do kraja 2009. godine, nakon čega je Okružni sud, odlučujući o žalbama privatnih tužilaca, 11. decembra 2009. godine rešenjem Kž. 4544/09 žalbe delimično usvojio i predmet u tom delu uputio prvostepenom sudu na dalji postupak. Prvi osnovni sud u Beogradu (koji je preuzeo predmete ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu) zakazao je glavni pretres tri meseca potom , pri čemu je mogao samo da utvrdi nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Privatni tužioci su za delo navodno izvršeno 23. marta 2006. godine privatnu krivičnu tužbu podneli 3. jula 2006. godine , dakle nešto malo duže od tri meseca od događaja, što ne predstavlja posebno dug period. U toku trajanja osporenog krivičnog postupka, privatni tužioci svojim radnjama nisu doprineli trajanju postupka preko razumne mere.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju za trajanje krivičnog postupka preko razumnog roka i nastupanj e apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odgovoran isključivo Četvrti opštinski sud u Beogradu, koji nije postupao dinamikom koja se očekuje od krivičnog suda i koja bi se mogla smatrati iole ažurnom, Ustavni sud smatra da je taj sud sve neophodne procesne radnje mo rao sprovesti u daleko kraćem vremenskom periodu, na šta ga obavezuje i Zakonik o krivičnom postupku, čime bi predmet bio pravnosnažno okončan u razumnom roku , te ne bi došlo do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe Zoranu Milovanoviću i Branku Puzoviću, u krivičnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 11327/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 11327/10 vođen krivični postupak po privatnoj krivičnoj tužbi Mirjane Milovanović, Zorana Milovanovića i Branka Puzovića protiv tuženog S.S, radi tri krivična dela klevete iz člana 171. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, iz čega proizlazi da Mirjana Milutinović nije bila stranka u osporenom krivičnom postupku.

Ustavne žalb e, kako je u njima izričito navedeno, podneli su Zoran Milovanović, Branko Puzović i Mirjana Milutinović.

Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod niti dokaz da su Mirjana Milovanović i Mirjana Milutinović ista osoba, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka Mirjana Milutinović nema aktivnu legitimaciju u ovom ustavnosudskom postupku, pa je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za postupanje po njenoj ustavnoj žalbi, zbog čega je njenu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti