Povreda prava na pravično suđenje zbog neusklađivanja vojnih penzija

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu vojnog penzionera i poništava presudu Višeg suda u Nišu. Sud je povredio pravo na pravično suđenje jer je zauzeo stav suprotan obavezujućim pravnim shvatanjima Ustavnog suda o tome da se vojne penzije moraju usklađivati jednako kao i ostale.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2806/2014
11.12.2014.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi V. Đ. iz N , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike S rbije, na sednici održanoj 11. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Đ. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 400/14 od 7. marta 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republi ke Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Nišu Gž. 400/14 od 7. marta 2014. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 534/13 od 13. novembra 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Đ. iz N. podne la je 28. marta 2014. godine Ustavnom sudu ustav nu žalbu protiv presude Višeg suda u Nišu Gž. 400/14 od 7. marta 2014. godine , zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1, 2. i 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, navela: da je osporena presuda doneta u parničnom postupku po njenoj tužbi za naknadu štete, u kome je njen tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen; da osporava stanovište postupajućih sudova da vojni penzioneri nisu imali pravo na vanredno usklađivanje penzija, jer su im prosečne penzije isplaćene u 2007. godini bile iznad nivoa od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u toj kalendarskoj godini, te da tužilja nije dokazala da je za nju kao korisnika vojne penzije nastupio „uslov“ da je prosečna penzija korisnika vojnih penzija pala ispod 60% od prosečne zarade u Srbiji; da prilikom odlučivanja o njenoj žalbi Viši sud u Nišu nije postupio u skladu sa pravnim stavovima Ustavnog suda o spornim pravnim pitanjima koja se tiču navedenog vanrednog usklađivanja penzija, zauzetim u velikom broju odluka i u objavljenim odlukama Suda – Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine, Už-5287/2011 od 5. decembra 2012. godine i Už – 8405/2013 od 4. decembra 2013. godine, u skladu sa kojima se „...ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih“. Podnositeljka ustavne žalbe se poz vala i na pravnosnažne presude parničnih sudova koji su u istoj pravnoj situaciji utvrđivali obavezu nadležnog Fonda da isplati korisnicima vojnih penzija iznos neisplaćenog vanrednog uvećanja od 11,06% počev od 1. ja nuara 2008. godine. Smatra da su joj time osporenom presudom Višeg suda u Nišu, povređena prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava.

U ustavnoj žalbi se navodi i da „...nije moguće objasniti da u Republici Srbiji, oko 1.290.011 penzionera dobije usklađenje penzije za 11,6%, a da samo vojni penzioneri, koji su u sistemu Republičkog fonda PIO od 2008. godine, ne dobiju ovo usklađenje“. Na opisani način je jedna kategorija penzionera - vojni penzioneri stavljena van zakona i van sistema, te je tako dovedena u pravno nejednak položaj u odnosu na sve ostale penz ionere. Time su redovni sudovi izdvoji li vojne penzionere i posmatra li ih odvojeno od ostalih penzionera, obeleživši ih u negativnom kontekstu neosnovanim isticanjem visine njihovih penzija. Smatra da ovakvo gledište Višeg suda u Nišu predstavlja diskriminaciju vojnih penzionera u odnosu na druge kateg orije penzionera koje su imal e ista ili veća primanja.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Nišu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da podnositeljki prizna p ravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporenu presudu i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

V. Đ . iz N, ovd e podnositeljka ustavne žalbe, podnela je tužbu Opštinskom sudu u Nišu protiv tuženog - Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš, radi naknade štet e koja joj je pričinjena radnjom službenog lica tuženog. Tužilja je u tužbi navela da joj tuže ni Fond, kao korisniku porodične penzije koju ostvaruje kod tuženog, nije isplatio penziju uvećanu za 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, a na osnovu odluke Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 25. januara 2005. godine, iako je to, saglasno odredbi člana 193. Zakona o Vojsci Srbije, bio dužan da učini po službenoj dužnosti, s obzirom na to da je navedenom odredbom propisano da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu tog zakona vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Tužbenim zahtevom je traženo da sud obaveže tuženog da tužilji na ime manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije za označeni period isplati opredeljene novčane iznose.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P. 534/13 od 13. novembra 2013 . godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Osporenom presudom Višeg suda u Nišu Gž. 400/14 od 7. marta 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P. 534/13 od 13. novembra 2013. godine. U obrazloženju osporene presude, između ostalog, navedeno je: da je rešenjem Fonda SOVO od 18. juna 2001. godine, tužilji priznato pravo na porodičnu penziju počev od 5. maja 2001. godine, koja iznosi 70% od penzije umrlog, a rešenjem tog Fonda od 28. novembra 2007. godine, usklađena je penzija tužilje od 1. avgusta 2008. godine, prema važećim elementima penzijskog osnova, kao i od 1. oktobra 2005. godine, prema važećim elementima penzijskog osnova; da je na osnovu nalaza veštaka finansijske struke utvrđeno da razlika između isplaćene penzije tužilji i penzije usklađene za 11,06% iznosi 160.663,10 dinara sa pojedinačnim mesečnim iznosima razlike; da se veštak izjasnio da je prosečna penzija vojnih penzionera za period od 1. decembra 2007. godine iznosila 26.425,49 dinara, a da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa za period od 1. decembra 2007. godine iznosila 27.759,00 dinara, te da je prosečna penzija korisnika vojnih penzija u 2007. godini bila na nivou od 95,20% prosečne zarade osiguranika zaposlenih bez poreza i doprinosa, što znači da je bila veća od 60%.

Dalje je navedeno: da je odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije propisano da se usklađivanje iznosa penzije vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu tog zakona (1. januara 2008. godine), kao i penzija ostvarenih po stupanju tog Zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje; da je usklađivanje vojnih penzija u nadležnosti Fonda SOVO do 1. januara 2012. godine shodno odredbama člana 79. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO; da je u periodu od 1. januara 2008. godine do 1. januara 2012. godine, u skladu sa navedenim članom Zakona o Vojsci Srbije promenjen samo način usklađivanja vojnih penzija, tako da se usklađivanje penzija vojnih osiguranika vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, pri čemu korisnici vojnih penzija u navedenom periodu nisu bili u sistemu RF PIO; da oni to nisu bili ni u 2007. godini, da je navedenim članom 79. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da će poslove obezbeđivanja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i poslove finansijskog poslovanja koji su bili u nadležnosti Fonda SOVO, na dan 1. januara 2012. godine preuzeti Republički fond PIO; da je Fond SOVO nakon stupanja na snagu Zakona o Vojsci Srbije dana 1. januara 2008. godine nastavio da obavlja poslove obezbeđenja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i poslove finansijskog poslovanja do 1. janura 2012. godine kao posebno pravno lice, kada je ova obaveza prešla u nadležnost RFPIO, odnosno tuženog; da je u periodu od 1. januara 2008. godine do 1. januara 2012. godine Fond SOVO bio u obavezi da primenjuje odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju na isti način kao i Republički fond PIO, i da penzije usklađuje na isti način i po istoj dinamici kao RF PIO, ali da su u tom periodu navedena dva fonda postupala kao dva odvojena pravna lica, koja su samostalno obavljala poslove obezbeđenja i sprovođenja penzijskog i invalidskog osiguranja za svoje korisnike.

U obrazloženju je dalje navedeno: da je odredbom člana 75. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) propisano da će se penzije vanredno uskladiti ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih za teritoriju Republike u prethodnoj godini, i to počev od 1. janura tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenih u prethodnoj godini, a prema stavu 2. navedenog člana Zakona, navedeno vanredno usklađivanje se može primenjivati najduže tri godine od dana početka primene Zakona; da je Republički Fond PIO u skladu da navedenom odredbom člana 75. stav 1. Zakona doneo rešenje od 25. januara 2008. godine nalazeći da su se stekli uslovi za vanredno povećanje penzija njegovih korisnika, a u cilju dovođenja penzija korisnika tog fonda na nivo od 60% od prosečne zarade u Republici Srbiji; da procenat povećanja penzije od 11, 06% predstavlja procenat za koji je prosečan iznos penzije korisnika RF PIO u 2007. godini bio manji od 60% od prosečne zarade; da u vreme donošenja predmetnog rešenja RF PIO nije preuzeo poslove ostvarivanja i korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja korisnika vojnih penzija, već je te poslove još uvek vršio Fond SOVO; da je za vanredno usklađivanje penzije u 2008. godini Zakon propisao uslove koji su morali biti ispunjeni da bi do takvog povećanja došlo; da su shodno odredbi člana 75. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Fond SOVO i RF PIO morali da vode računa i prate odnos prosečne penzije i plate u Republici Srbiji i da vanrednim povećanjem ne dozvole da prosečna penzija njihovih korisnika padne ispod 60% od prosečne zarade u Republici Srbiji; da je RF PIO, imajući u vidu prosečnu visinu penzija svojih korisnika i prosečnu zaradu u Republici Srbiji, doneo predmetno rešenje od 25. januara 2008. godine, uskladivši penzije svojih korisnika za 11,06%; da je Fond SOVO, čiji je korisnik bila tužilja, shodno istom Zakonu, takođe bio u obavezi da vodi računa i prati odnos prosečne penzije svojih korisnika i prosečne plate u Republici Srbiji i da vanrednim povećanjem, ukoliko za to povećanje nastupi uslov propisan Zakonom, ne dozvoli da prosečna penzija njegovih korisnika padne ispod 60% od prosečne zarade u Republici; da je Upravni odbor Fonda SOVO doneo odluku broj 62960-5 od 29. septembra 2011. godine da vanredno usklađivanje vojnih penzija u visini od 11,06% od 1. janura 2008. godine nije osnovano, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi, te da se rešenje RFPIO od 25. janura 2008. godine odnosi isključivo na usklađivanje penzija korisnika koji pravo na penziju ostvaruju kod tog Fonda, da tužilja nije dokazala da je za nju kao korisnika vojne penzije nastupio navedeni uslov da je prosečna penzija korisnika vojnih penzija pala ispod 60% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ni da bi procenat vanrednog usklađivanja korisnika vojnih penzija trebalo da iznosi 11,06%, imajući u vidu prosečnu penziju korisnika vojnih penzija i prosečnu zaradu u Republici Srbiji u 2007. godini.

Viši sud u Nišu je u obrazloženju osporene presude konstatovao: da uporedo sa postupcima za naknadu štete pred sudom, teku i postupci pred upravnim organima i pred Upravnim sudom za ispunjenost zakonskih uslova za postojanje prava na traženo vanredno usklađivanje penzija vojnih osiguranika, odnosno da li neusklađivanje penzija vojnih penzionera za 11,06% počev od 1. januara 2008. godine predstavlja nezakonito i nepravilno postupanje pravnog prethodnika tuženog, a potom i tuženog; da je odredbom člana 172. stav 1. ZOO propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, te da je za postojanje odgovornosti za prouzrokovanu štetu pretpostavka alternativno – postojanje nezakonitog ili nepravilnog rada u obavljanju službe ili delatnosti, a da se kao nezakonit rad manifestuje postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, ili propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni ili kao radnja protivna običajima i pravilima norme, a kao nepravilan rad se mogu označiti radnje koje nisu u skladu sa opštim normama u vršenju službe, odnosno delatnosti, a kojima je građanima, odnosno pravnim licima pričinjena šteta; da tužilja sudu nije pružila dokaz da je u upravnom postupku, odnosno u upravnom sporu pred Upravnim sudom utvrđeno nezakonito ili nepravilno postupanje tuženog zbog neusklađivanja penzija vojnih penzionera, te nije dokazala ni postojanje štete ni odgovornost tuženog za istu.

Pored navedenog, Viši sud je u obrazloženju osporene presude naveo da je imao u vidu i odluke Ustavnog suda (Už–2666/2011 od 22. juna 2012. godine, Už–5287/2011 od 5. decembra 2012. godine i Už–8405/2013 od 11. decembra 2013. godine) donete po ustavnim žalbama protiv presude Višeg suda u Nišu, kao i presuda Upravnog suda, kojima je utvrđena povreda prava na pravično suđenje podnosiocima, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, povodom zahteva vojnih osiguranika za vanredno usklađivanje penzije u visini od 11,06% počev od 1. janura 2008. godine. Takođe je Viši sud u osporenoj presudi cenio i odluke Vrhovnog kasacionog suda, koji je odlučujući o izuzetno dozvoljenoj reviziji tuženog RFPIO, izjavljenoj na odluke Višeg suda u Novom Sadu, doneo rešenja Rev. 260/13 od 17. oktobra 2013. i Rev. 1170/13 od 31. oktobra 2013. godine, kojima je ukinuo odluke Višeg suda u Novom Sadu, našavši da je preuranjen zauzeti stav nižestepenih sudova o postojanju prava na vanredno usklađivanje penzija vojnih penzionera za 11,06% iz razloga što se rešenje direktora RF PIO od 25. januara 2008. godine mora posmatrati u skladu sa članom 75. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim su propisani uslovi za usklađivanje penzija korisnika u osiguranju zaposlenih na teritoriji Republike Srbije u prethodnoj godini, čime bi se obezbedilo da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenih u prethodnoj godini. Vrhovni sud je ukazao i da se mora imati u vidu odredba člana 193. Zakona o Vojsci Srbije, ali da je za njenu pravilnu primenu potrebno utvrditi prosečan iznos penzija vojnih penzionera tj. da li je on manji od 60% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa za prethodnu 2007. godinu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, te da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (član 70.).

Odredbom člana 142. stav 2. Ustava je utvrđeno da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravil ima međunarodnog prava i potvrđeni m međunarodni m ugovor ima. Odredbom člana 145. stav 2. Ustava je utvrđeno da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.

Odredbama člana 166. Ustava je utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Odredbama člana 171. Ustava utvrđeno je da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je propisano da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05) bilo je određeno da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija na osnovu ovog člana donosi savezni ministar za odbranu. Navedene zakonske odredbe prestale su da važe na osnovu odredbe člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine.

Odredbom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10) propisano je da se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 21. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 85/05) izmenjen je član 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim je uređen način usklađivanja penzija, pa je određeno da se penzija od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci. Odredbama člana 73. navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da se za 2006, 2007, i 2008. godinu penzije, izuzetno od člana 21. tog zakona, usklađuju sa procentom rasta troškova života i procentom rasta, odnosno pada zarade. Saglasno odredbi člana 75. stav 1. istog zakona, ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćenih u prethodnoj godini. Prema stavu 2. tog člana zakona, ovo vanredno usklađivanje može se primenjivati najduže tri godine od dana početka primene ovog zakona.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 01 broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno, pored ostalog, da se penzije usklađuju za 11,06%, a da će se isplata usklađene penzije i novčanih naknada po ovom rešenju vršiti od 1. januara 2008. godine.

5. Ustavni sud smatra da je potrebno i celishodno da ponovo ukaže na ocene i stavove koje je zauzeo u dosadašnjoj praksi u postupcima po ustavnim žalbama podnetim protiv pravnosnažnih presuda nadležnog suda u upravnom sporu i nadležnog parničnog suda, koje su donete po zahtevima vojnih osiguranika za vanredno usklađivanje penzija.

Odlukom Ustavnog suda Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine, usvojena je ustavna žalba R . Ž . iz B . i utvrđeno da je presudom Upravnog suda U. 22662/10 od 21. aprila 2011. godine povređeno pravo tog lica na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. U ovoj odluci Ustavni sud je izrazio sledeće pravno stanovište: „da se penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, te da je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju jedini opšti akt na osnovu koga se tim korisnicima mogu vršiti usklađivanja penzije, pa i predmetno vanredno usklađ ivanje od 11,06%. Pored toga, ocenjeno je da akt o usklađivanju penzija, koji donosi nadležni organ organizacije u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog osiguranja, po svojoj prirodi nije opšti akt, već akt tehničko-sprovedbenog karaktera donet u postupku izvršavanja zakonom utvrđenih obaveza Fonda. Njime se ne uređuju prava i obaveze osiguranika, već se, saglasno načinu i metodu utvrđenom zakonom, određuju konkretni procenti usklađivanja penzija, na osnovu zvaničnih statističkih podataka“.

Odlukom Ustavnog suda Už-5287/2011 od 5. decembra 2012. godine usvojena je ustavna žalba R. M . iz N . i utvrđeno da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 2692/11 od 22. septembra 2011. godine povređeno pravo tog lica na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. U toj odluci Ustavni sud je izrazio sledeće pravno stanovište: „penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kako je to propisano članom 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, izuzetno od člana 21. tog zakona, predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godinu, od 1. januara tekuće godine, pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona. Stoga je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morala biti usklađena po istoj dinamici, i to po službenoj dužnosti, a pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja moraju biti doneta samo ukoliko vojni osiguranik to zahteva. Dakle, izdavanje pojedinačnog rešenja o usklađivanju penzije nije preduslov za isplatu usklađene penzije, jer se usklađivanje vrši po službenoj dužnosti“.

Odlukom Ustavnog suda Už–8405/2013 od 4. decembra 2013. godine usvojena je ustavna žalba N. K. i utvrđeno da su presudom Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. U toj odluci Ustavni sud je posebno naglasio: „da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih; da činjenica da se vanredno usklađivanje penzija odnosilo na 2007. godinu u kojoj su vojni osiguranici bili u posebnom sistemu socijalnog osiguranja u okviru režima Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije smela uticati na obavezu nadležn og Fonda da, po službenoj dužnosti, izvrši vanredno usklađivanje penzija vojnim osiguranicima u istom procentu kao i korisnicima penzija u osiguranju zaposlenih; da okolnost da prilikom određivanja konkretnog procenta vanrednog usklađivanja penzija nisu bili uzeti u obzir iznosi vojnih penzija isplaćeni u 2007. godini, nije davala osnova drugostepenom organu i Upravnom sudu da posebno cene postojanje zakonskih uslova za vanredno usklađivanje penzija samo za kategoriju vojnih osiguranika, imajući u vidu da su ti korisnici penzija u pogledu prava na usklađivanje penzija počev od 1. januara 2008. godine bili uključeni u opšti sistem penzijskog i invalidskog osiguranja“.

6. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Viši sud u Nišu zauzeo pogrešan pravni stav da vojni penzioneri nisu imali pravo na vanredno usklađivanje penzija, jer su im prosečne penzije isplaćene u 2007. godini bile iznad nivoa od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa u toj kalendarskoj godini, te da tužilja nije dokazala da je za nju kao korisnika vojne penzije nastupio „uslov“ da je prosečna penzija korisnika vojnih penzija pala ispod 60% od prosečne zarade u Srbiji. Ističe da prilikom odlučivanja o njenoj žalbi Viši sud u Nišu u osporenoj presudi nije postupio u skladu sa pravnim stavovima Ustavnog suda o spornim pravnim pitanjima koja se tiču navedenog vanrednog usklađivanja penzija, zauzetim u velikom broju odluka i u objavljenim odlukama ovoga suda–Už-2666/2011 od 23. maja 2012. godine, Už-5287/2011 od 5. decembra 2012. godine i Už–8405/2013 od 4. decembra 2013. godine, u skladu sa kojima se “...ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih“.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud konstatuje da je osporenom presudom Višeg suda u Nišu pravnosnažno odbijen zahtev podnositeljke za naknadu štete, te da je drugostepeni sud odbio žalbu podnositeljke izjavljenu protiv prvostepene presude, jer je ocenio da korisnici vojnih penzija ne ispunjavaju uslove za vanredno usklađivanje penzija, imajući u vidu da je veštačenjem utvrđeno da je prosečan iznos vojne penzije isplaćene u 2007. godini bio veći od 60% od iznosa prosečne zarade isplaćene u toj godini. Pri tome, Ustavni sud smatra da obrazloženje osporene presude ne sadrži dovoljno jasne i određene razloge na kojima drugostepeni sud zasniva ocenu o neosnovanosti tužbenog zahteva, kada konačno odbija tužbeni zahtev. Naime, Viši sud najpre nalazi da korisnici vojnih penzija u periodu od 1. januara 2008. godine do 1. januara 2012. godine nisu bili u sistemu RF PIO, a da to nisu bili ni u 2007. godini, te da se vanredno usklađivanje penzija koje je izvršeno za korisnike penzija kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ne odnosi na korisnike vojnih penzija. Sa druge strane, Viši sud je u osporenoj presudi ocenio da podnositeljka ustavne žalbe ne ispunjava zakonske uslove za vanredno usklađivanje penzija, jer je iznos prosečne vojne penzije isplaćene u 2007. godini bio veći od 60% od iznosa prosečne zarade isplaćene u toj kalendarskoj godini. Stoga se ne može smatrati da je pravno utemeljen pristup Višeg suda koji se najpre izjasnio o tome da se vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06% ne odnosi na kori snike vojnih penzija, a potom se upustio u ocenu ispunjenosti zakonskih uslova za vanredno usklađivanje penzija te kategorije osiguranika. Ovo pogotovo kada se ima u vidu da je Ustavni sud u vreme donošenja osporene presude, već zauzeo stavove o spornim pravnim pitanjima koja se tiču navedenog vanrednog usk lađivanja penzija u velikom broju svojih odluka, a, pre svega, u objavljenim odlukama navedenim u obrazloženju osporene presude.

Ustavni sud naglašava da podnosiocima ustavne žalbe mora biti jasno zašto oni u specifičnim okolnostima svog slučaja ispunjavaju ili ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje određenog prava ili pravnog inte resa, što podrazumeva dužnost kako upravnih organa i Upravnog suda, tako i nadležnog parničnog suda da navedu precizne i neprotiv urečne razloge na kojima zasnivaju ocenu o postojanju pretpostavki za primenu merodavnih propisa.

U pogledu dela obrazloženja osporene presude u kojem se navodi da je Viš i sud imao u vidu odluke Ustavnog suda Republike Srbije po ustavnim žalbama protiv presude Višeg suda u Nišu, kao i pro tiv presuda Upravnog suda (Už–266/2011 od 22. juna 2012. godine, Už–5287/2011 od 5. decembra 2012. godine i Už–8405/2013 od 11. decembra 2013. godine), povodom zahteva vojnih osiguranika za vanredno usklađivanje penzije u visini od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, a u kojima Ustavni sud, između ostalog, ukazuje na to da nije nadležan da kao instancioni sud ispituje ocene nadležnih sudova u pogledu tumačenja odredaba merodavnog prava, Ustavni sud najpre konstatuje da je imerativnim odredbama člana 166. Ustava utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji, pored ostalog, štiti i obezbeđuje zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, te da se neposredna ustavnosudska zaštita pojedinca, u skladu sa članom 170. Ustava, obezbeđuje i ostvaruje u postupku po ustavnoj žalbi pred ovim sudom. Ustavni sud dalje konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi , pored ostalog, utvrđuje da li je prilikom odlučivanja o pravima i obavezama pojedinaca od strane redovnih sudova povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda podnosioca ustavne žalbe , te da Ustavni sud u principu nije nadležan da kao instancioni sud preispituj e zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava.

Međutim, Ustavni sud posebno naglašava da je njegov zadata k da u okviru ocene postojanja povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ispita da li je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, od strane redovnih sudova, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitr ernost i nepravičnost u postupanju i odlučivanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Navedena očigledna arbitrernost i nepravičnost u postupanju i odlučivanju redovnih sudova i posledično povreda prava na pravično suđenje, po oceni Ustavnog suda, postojaće uvek u situaciji kada redovni sudovi proizvoljno primene materijalno pravo, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, u kom slučaju će Ustavni sud utvrditi povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Nadalje, polazeći od ranije izloženih pravnih shvatanja Ustavnog suda, a ispitujući da li je pravni stav donosioca osporene sudske odluke obrazložen na ustavnopravno prihvatljiv način, Ust avni sud u ovom predmetu ponovo naglašava da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih. Stoga, činjenica da se vanredno usklađivanje penzija odnosilo na 2007. godinu u kojoj su vojni osiguranici bili u posebnom sistemu socijalnog osiguranja u okviru režima Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije smela uticati na obavezu nadležnog Fonda da, po službenoj dužnosti, izvrši vanredno usklađivanje penzija vojnim osiguranicima u istom procentu kao i korisnicima penzija u osiguranju zaposlenih. Okolnost da prilikom određivanja konkretnog procenta vanrednog usklađivanja penzija nisu bili uzeti u obzir iznosi vojnih penzija isplaćeni u 2007. godini, nije davala osnova nadležnom sudu da posebno cen i postojanje zakonskih uslova za vanredno usklađivanje penzija samo za kategoriju vojnih osiguranika, imajući u vidu da su ti korisnici penzija u pogledu prava na usklađivanje penzija počev od 1. januara 2008. godine bili uključeni u opšti sistem penzijskog i invalidskog osiguranja.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da zauzeti pravni stav postupajućeg suda nije obrazložen na način koji se može smatrati ustavnopravno prihvatljivim, čime je povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Višeg suda u Nišu Gž. 400/14 od 7. marta 2014. godine, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu i kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava odredio da Viši sud u Nišu donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 534/13 od 13. novembra 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo, zajemčenog članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe bilo omogućeno da izjavi žalbu, što je ona i učinila, a na osnovu koje je doneta osporena presuda.

Zahtev podnositeljke ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu ostalih prava navedenih u ustavnoj žalbi za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o žalbi podnositeljke ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ostalih označenih prava biti ispitana u žalbenom postupku pred nadležnim sudom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na pravno sredstvo i povreda ostalih označenih prava odbacio kao nedopuštenu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neusklađivanja vojnih penzija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti