Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede ustavnih prava
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da trajanje parničnog postupka od šest meseci nije nerazumno dugo. Takođe, obaveštenje inspektorata rada, kao informativni akt, nije pojedinačni akt protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2807/2009
03.03.2010.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Pfajfera iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Pfajfera izjavljena protiv postupanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u parničnom postupku koji se vodi u predmetu P1. 782/09 i protiv "postupanja inspektora rada u predmetu broj 117-00-03969/2009“.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milan Ivanović, advokat iz Beograda je, bez dostavljanja specijalnog punomoćja za izjavljivanje ustavne žalbe, Ustavnom sudu 30. decembra 2009. godine, u ime Aleksandra Pfajfera iz Novog Sada, podneo ustavnu žalbu zbog radnji navedenih u izreci ovog rešenja.
U ustavnoj žalbi se navodi da su postupanjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, u parničnom postupku koji se pred tim sudom vodi u predmetu P1. 782/09, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Takođe, podnosilac ustavne žalbe navodi da je "postupanjem inspektora rada u predmetu broj 117-00-03969/2009" povređeno ustavno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona podnosi protiv pojedinačnih akata ili radnji kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takvi akti ili radnje podobni da povrede neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, iz navedenih odredaba sledi i to da se u postupku po ustavnoj žalbi utvrđuje povreda ili uskraćivanje ustavnih prava i sloboda, što podrazumeva da se navodi o učinjenoj povredi ili uskraćivanju moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima koji su u neposrednoj vezi sa Ustavom utvrđenom sadržinom označenog prava ili slobode.
3. Podnosilac ustavne žalbe je 29. juna 2009. godine podneo tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, po kojoj je formiran predmet P1. 782/09. Svoje tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravno sredstvo u ovom parničnom postupku podnosilac ustavne žalbe obrazlaže time da "do danas u ovom postupku nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu, niti je isto zakazano, a takođe nije odlučeno ni o jednom predlogu za izvođenje dokaza".
Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu utvrdio da parnični postupak pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu koji se ustavnom žalbom osporava traje šest meseci, da je u tom periodu, svojim rešenjima P1. 782/09 od 30. juna 2009. godine i 6. novembra 2009. godine taj sud dva puta odlučivao o predlozima tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za određivanje privremene mere, kao i da je u istom predmetu svojim rešenjem Gž1. 3800/09 od 9. septembra 2009. godine Okružni sud u Beogradu odlučio o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 782/09 od 30. juna 2009. godine.
Imajući u vidu dosadašnje trajanje parničnog postupka i postupanje nadležnih sudova u tom postupku, Ustavni sud je ocenio da se izneti navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali da osporeni parnični postupak nerazumno dugo traje ili da je u istom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno Ustavom utvrđeno pravo na pravno sredstvo koje svakome jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu i obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
4. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava „postupanje inspektora rada u predmetu broj 117-00-03969/2009“, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ustavna žalba odnosi na obaveštenje Inspektorata rada Ministarstva rada i socijalne politike broj 117-00-03969/2009 od 8. decembra 2009. godine, koje je podnosiocu ustavne žalbe upućeno povodom njegove pritužbe na postupanje poslodavca JAT AIRWYS, podnete 25. avgusta 2009. godine.
Kako navedenim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već taj akt predstavlja, kako i sam podnosilac ustavne žalbe navodi, obaveštenje koje mu je upućeno povodom dostavljanja pritužbe, Ustavni sud je utvrdio da obaveštenje Inspektorata rada ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može podneti ustavna žalba. Ustavni sud ukazuje da se ustavnom žalbom ne mogu osporavati ni radnje navedenog državnog organa koje su prethodile dostavljanju obaveštenja, jer njima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već su one preduzimane u cilju prikupljanja podataka od značaja za ocenu osnovanosti podnete pritužbe, a iz samih navoda ustavne žalbe ne proizlazi da je bilo kojom od tih radnji izvršena diskriminacija podnosioca ustavne žalbe, kao podnosioca pritužbe, po osnovu njegove nacionalne pripadnosti ili po bilo kom drugom osnovu, niti da mu nije pružena jednaka zaštita prava.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić
Slični dokumenti
- Už 385/2008: Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u parničnom postupku
- Už 2355/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti procesnih pretpostavki
- Už 2012/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti redovnih pravnih sredstava
- Už 1460/2010: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju tržišne vrednosti akcija
- Už 1622/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti
- Už 4296/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dvanaestogodišnjem postupku
- Už 5382/2011: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog dužine trajanja postupka