Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi stečajnih poverilaca „Beogradskog pamučnog kombinata“
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu bivših radnika u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku. Sud je ocenio da je trajanje postupka opravdano izuzetnom složenošću predmeta.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2808/2009
24.10.2012.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Adašević Zorke, Aleksić Jovanke, Anđelković Milenije, Angelovski Branka, Arsenović Zagorke, Arsić Mire, Arsić Živorada, Ašanin Milijane, Babić Milene, Bačar Ljiljane, Bajc Miline, Balaš Mileve, Balo Svetlane, Bećiri Refike, Belčević Jele, Bijeljić Budimirke, Bijeljić Slavke, Birač Mire, Bogatinović Mire, Bogdanović Zagorke, Bojović Ljubinke, Bojović Mirjane, Božić Radmile, Božović Milade, Bujdić Gordane, Bulajić Darinke, Bulatović Danice, Varoščić Stoje, Vasić Dijane, Vasiljević Božidara, Vasiljević Dragoslave, Vasiljević Milojke, Veličković Mirjane, Veličković Srećka, Veljić Vukadinke, Veselinović Radomira, Vesković Gradimira, Vesković Vere, Vojnov Dare, Vojinović Milice, Vojinović Miroslava, Volf Marije, Vrana Zore, Vučićević Milke, Vukanović Milojke, Vukašinović Radosave, Vukčević Svetislava, Vuković Milene, Gajić Zorice, Gavrilović Stanuše, Glišić Zorice, Gođevac Milosave, Golubović Jasminke, Golubović Ljubice, Golubović Violete, Grujčić Zorice, Gvozdenović Velike, Dajević Ljubice, Dajević Voja, Dajić Doste, Damčeski Jovanke, Davidović Jagode, Deheljan Mire, Dimić Jaćka, Disić Ružice, Dizdarević Melihe, Dodevski Gorice, Dragičević Slavice, Drobnjak Zorke, Dukić Branke, Dukić Milorada, Đaković Ljubinke, Đorđević Miroslava, Đorđević Radmile, Ćurđević Slavije, Đurić Nadežde, Erceg Darje, Živanić Ružice, Živanović Nevenke, Živković Draginje, Živković Milice, Žugić Đurđevke, Žugić Novice, Zec Milene, Zdravković Nade, Zdravković Radmile, Zdravković Slavice, Zlatanović Gospave, Zlatković Dragoslava, Zlatković Gordane, Zrilić Kate, Ilić Dobrile, Ilić Svetlane, Isoski Snežane, Jandrić Ljiljane, Jandrić Mirjane, Janićijević Dušanke, Janković Branke, Janković Nenada, Janković Zorice, Javoran Milene, Jejina Dragana, Jeremić Perse, Jovanović Ljiljane, Jovanić Mire, Jovanović Srebranke, Jovanović Stane, Jović Zorice, Kajganić Vasilija, Kapata Olge, Karafiloski Mire, Karanović Nade, Kesler Anke, Knežević Milomirke, Kočiš Milice, Kolarić Marije, Kosić Radojke, Kostić Biljane, Kostov Merime, Kovačeski Kostadina, Kovačević Marije, Kovačević Ljubice, Kovačević Kose, Kralj Veselinke, Krasić Vesne, Kristić Zorice, Krneta Snežane, Krsmanović Ane, Krsteski Verke, Krstić Olgice, Kurčubić Borislava, Lalić Verice, Lazarević Dragice, Lučić Ljubice, Lučić Miljane, Lučić Zorice, Lukić Branojke, Lukić Milanke, Ljubojević Ljiljane, Mandrapa Jelene, Marinković Mire, Marković Radmile, Mazić Anđelke, Memeti Miradija, Memić Slobodana, Mešiček Dragojle, Mićunović Milunke, Mićić Ljubice, Mihailović Stančeta, Mihajlović Stanice, Mihajlović Anđe, Mihajlović Dragoljuba, Mihajlović Mire, Mihajlović Svetlane, Mijailović Gordane, Mijailović Miloša, Mijajlović Dragoslava, Mijajlović Leposave, Mikić Gordane, Milanović Zorana, Milenković Sanje, Milenković-Ristić Slobodanke, Milenković Snežane, Miletić Vere, Milojević Jagode, Milojević Mihajla, Milojević Radmile, Milosavljević Ljubice, Milosavljević Miodraga, Milošević Milovanke, Milovanović Velike, Mimović Joke, Mimović Vukote, Minić Svetlane, Mirosavić Jeremije, Mirosavić Radojke, Mišić Ankice, Mišić Dragice, Mišković Milijane, Mitić Suzane, Mitovski Dušanke, Mladenović Snežane, Nešić Marije, Nešić Vere, Nešković Jelene, Nikolić Dragice, Nikolić Rade, Nikolić Snežane, Nikolić Stanislava, Nikolić Svetlane, Nikolić Zorice, Obrenić Jovanke, Opsenica Tatjane, Pantelić Milke, Pavlović Bobana, Pavlović Jelisavke, Pejčić Snežane, Pejić Jele, Petronijević Dragane, Perović Radice, Petković Marije, Petrić Desanke, Petrović Ane, Petrović Dragane, Petrović Ljubodraga, Petrović Marka, Petrović Mirosinke, Petrović Olgice, Petrović Slavke, Pijevac Milenke, Poljak Milene, Popović Dušanke, Prlina Radojke, Rabrenović Slavke, Radanović Vesne, Radić Dobrile, Radojević Slobodanke, Radojičić Dijane, Radonjić Ratke, Radosavljević Milomira, Radovanlija Svetlane, Radovanović Nade, Radovanović Radisava, Radović Olivere, Radulović Sretena, Radulović Stanimirke, Rajnović Ljiljane, Rakić Milene, Rakićević Mirke, Rakonjac Sofije, Rančić Ljiljane, Rangelov Vaske, Ranković Dušice, Redžepović Ekrema, Ristić Dušanke, Ristić Ljiljane, Ristić Milovana, Ristić Radmile, Ristić Zagorke, Rovčanin Vidosave, Runjajić Anđelke, Savić Iskre, Savković Sanje, Sekulić Trajke, Simanić Ljiljane, Simeunović Ljubice, Simonović Nataše, Slavković Milijane, Slavković Stanka, Slavković Trajanke, Soldatović Nikole Spasojević Radmile, Spasović Đuke, Stamenković Marte, Stamenović Zorice, Stanimirović Milanke, Stanišić Milorada, Stanković Mare, Stanković Mirjane, Stanković Radomira, Stanković Zorice, Stanojević Ćeve, Stanojević Stojanke, Stevanović Divke, Stevanović Jadranke, Stevanovski Negice, Stevanovski Milete, Stević Mare, Stojsavljević Verice, Stojanović Milivoja, Stojanović Zorice, Stojičić Radmile, Stošić Dušana, Tadić Svetomira, Tanasijević Milenije, Tasić Jovanke, Tatić Stojanke, Temelkoska Mirjane, Tica Radmile, Tilevski Paraške, Todorović Živadine, Tomanović Nevenke, Tomić Milene, Tošić Branislavke, Tošić Slavka, Tošić Vladimira, Trninić - Eljšan Mirjane, Ćirić Milice, Ćirić Šumadinke, Ćirović Slobodana, Ćumura Gordane, Urošević Milana, Ferhatbegović Gordane, Filipovski Rade, Cacan Ramize, Canić-Tošić Dragane, Colić Srboljuba, Colić Zorice, Conić Javorine, Conić Slavke, Cvetanović Verice, Cvetković Milice, Cvetković Olgice, Cvetković Pejče, Cvetković Petra, Cvetković Vesne, Cvetković Vinke, Čogurić Gordane, Dželebdžić Zorice, Šehić Ismete, Šešlija Spasenije, Šišmanović Milke, i Šmigić Zagorke, svih iz Beograda, Vasilić Vjeročke, iz Novog Sada i Grković Spasenije i Jovanović Radmile, obe iz Novih Banovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Adašević Zorke, Aleksić Jovanke, Anđelković Milenije, Angelovski Branka, Arsenović Zagorke, Arsić Mire, Arsić Živorada, Ašanin Milijane, Babić Milene, Bačar Ljiljane, Bajc Miline, Balaš Mileve, Balo Svetlane, Bećiri Refike, Belčević Jele, Bijeljić Budimirke, Bijeljić Slavke, Birač Mire, Bogatinović Mire, Bogdanović Zagorke, Bojović Ljubinke, Bojović Mirjane, Božić Radmile, Božović Milade, Bujdić Gordane, Bulajić Darinke, Bulatović Danice, Varoščić Stoje, Vasić Dijane, Vasiljević Božidara, Vasiljević Dragoslave, Vasiljević Milojke, Veličković Mirjane, Veličković Srećka, Veljić Vukadinke, Veselinović Radomira, Vesković Gradimira, Vesković Vere, Vojnov Dare, Vojinović Milice, Vojinović Miroslava, Volf Marije, Vrana Zore, Vučićević Milke, Vukanović Milojke, Vukašinović Radosave, Vukčević Svetislava, Vuković Milene, Gajić Zorice, Gavrilović Stanuše, Glišić Zorice, Gođevac Milosave, Golubović Jasminke, Golubović Ljubice, Golubović Violete, Grujčić Zorice, Gvozdenović Velike, Dajević Ljubice, Dajević Voja, Dajić Doste, Damčeski Jovanke, Davidović Jagode, Deheljan Mire, Dimić Jaćka, Disić Ružice, Dizdarević Melihe, Dodevski Gorice, Dragičević Slavice, Drobnjak Zorke, Dukić Branke, Dukić Milorada, Đaković Ljubinke, Đorđević Miroslava, Đorđević Radmile, Ćurđević Slavije, Đurić Nadežde, Erceg Darje, Živanić Ružice, Živanović Nevenke, Živković Draginje, Živković Milice, Žugić Đurđevke, Žugić Novice, Zec Milene, Zdravković Nade, Zdravković Radmile, Zdravković Slavice, Zlatanović Gospave, Zlatković Dragoslava, Zlatković Gordane, Zrilić Kate, Ilić Dobrile, Ilić Svetlane, Isoski Snežane, Jandrić Ljiljane, Jandrić Mirjane, Janićijević Dušanke, Janković Branke, Janković Nenada, Janković Zorice, Javoran Milene, Jejina Dragana, Jeremić Perse, Jovanović Ljiljane, Jovanić Mire, Jovanović Srebranke, Jovanović Stane, Jović Zorice, Kajganić Vasilija, Kapata Olge, Karafiloski Mire, Karanović Nade, Kesler Anke, Knežević Milomirke, Kočiš Milice, Kolarić Marije, Kosić Radojke, Kostić Biljane, Kostov Merime, Kovačeski Kostadina, Kovačević Marije, Kovačević Ljubice, Kovačević Kose, Kralj Veselinke, Krasić Vesne, Kristić Zorice, Krneta Snežane, Krsmanović Ane, Krsteski Verke, Krstić Olgice, Kurčubić Borislava, Lalić Verice, Lazarević Dragice, Lučić Ljubice, Lučić Miljane, Lučić Zorice, Lukić Branojke, Lukić Milanke, Ljubojević Ljiljane, Mandrapa Jelene, Marinković Mire, Marković Radmile, Mazić Anđelke, Memeti Miradija, Memić Slobodana, Mešiček Dragojle, Mićunović Milunke, Mićić Ljubice, Mihailović Stančeta, Mihajlović Stanice, Mihajlović Anđe, Mihajlović Dragoljuba, Mihajlović Mire, Mihajlović Svetlane, Mijailović Gordane, Mijailović Miloša, Mijajlović Dragoslava, Mijajlović Leposave, Mikić Gordane, Milanović Zorana, Milenković Sanje, Milenković-Ristić Slobodanke, Milenković Snežane, Miletić Vere, Milojević Jagode, Milojević Mihajla, Milojević Radmile, Milosavljević Ljubice, Milosavljević Miodraga, Milošević Milovanke, Milovanović Velike, Mimović Joke, Mimović Vukote, Minić Svetlane, Mirosavić Jeremije, Mirosavić Radojke, Mišić Ankice, Mišić Dragice, Mišković Milijane, Mitić Suzane, Mitovski Dušanke, Mladenović Snežane, Nešić Marije, Nešić Vere, Nešković Jelene, Nikolić Dragice, Nikolić Rade, Nikolić Snežane, Nikolić Stanislava, Nikolić Svetlane, Nikolić Zorice, Obrenić Jovanke, Opsenica Tatjane, Pantelić Milke, Pavlović Bobana, Pavlović Jelisavke, Pejčić Snežane, Pejić Jele, Petronijević Dragane, Perović Radice, Petković Marije, Petrić Desanke, Petrović Ane, Petrović Dragane, Petrović Ljubodraga, Petrović Marka, Petrović Mirosinke, Petrović Olgice, Petrović Slavke, Pijevac Milenke, Poljak Milene, Popović Dušanke, Prlina Radojke, Rabrenović Slavke, Radanović Vesne, Radić Dobrile, Radojević Slobodanke, Radojičić Dijane, Radonjić Ratke, Radosavljević Milomira, Radovanlija Svetlane, Radovanović Nade, Radovanović Radisava, Radović Olivere, Radulović Sretena, Radulović Stanimirke, Rajnović Ljiljane, Rakić Milene, Rakićević Mirke, Rakonjac Sofije, Rančić Ljiljane, Rangelov Vaske, Ranković Dušice, Redžepović Ekrema, Ristić Dušanke, Ristić Ljiljane, Ristić Milovana, Ristić Radmile, Ristić Zagorke, Rovčanin Vidosave, Runjajić Anđelke, Savić Iskre, Savković Sanje, Sekulić Trajke, Simanić Ljiljane, Simeunović Ljubice, Simonović Nataše, Slavković Milijane, Slavković Stanka, Slavković Trajanke, Soldatović Nikole Spasojević Radmile, Spasović Đuke, Stamenković Marte, Stamenović Zorice, Stanimirović Milanke, Stanišić Milorada, Stanković Mare, Stanković Mirjane, Stanković Radomira, Stanković Zorice, Stanojević Ćeve, Stanojević Stojanke, Stevanović Divke, Stevanović Jadranke, Stevanovski Negice, Stevanovski Milete, Stević Mare, Stojsavljević Verice, Stojanović Milivoja, Stojanović Zorice, Stojičić Radmile, Stošić Dušana, Tadić Svetomira, Tanasijević Milenije, Tasić Jovanke, Tatić Stojanke, Temelkoska Mirjane, Tica Radmile, Tilevski Paraške, Todorović Živadine, Tomanović Nevenke, Tomić Milene, Tošić Branislavke, Tošić Slavka, Tošić Vladimira, Trninić - Eljšan Mirjane, Ćirić Milice, Ćirić Šumadinke, Ćirović Slobodana, Ćumura Gordane, Urošević Milana, Ferhatbegović Gordane, Filipovski Rade, Cacan Ramize, Canić-Tošić Dragane, Colić Srboljuba, Colić Zorice, Conić Javorine, Conić Slavke, Cvetanović Verice, Cvetković Milice, Cvetković Olgice, Cvetković Pejče, Cvetković Petra, Cvetković Vesne, Cvetković Vinke, Čogurić Gordane, Dželebdžić Zorice, Šehić Ismete, Šešlija Spasenije, Šišmanović Milke, Šmigić Zagorke, Vasilić Vjeročke, Grković Spasenije i Jovanović Radmile, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Trgovinsk im sud om u Beogradu u predmetu St. 2229/97, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Odbacuje se ustavna žalba Adašević Zorke i drugih podnosilaca iz tačke 1. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 11294/10.
3. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi Deheljan Mire, Miletić Vere, Soldatović Nikole, Stanković Radomira i Stevanovski Milete.
O b r a z l o ž e nj e
1. Adašević Zorka iz Beograda i drugi podnosioci navedeni u uvodu ove odluke podneli su Ustavnom sudu 30. decembra 200 9. godine, preko punomoćnika, Zorana Vučićevića i Milana Ivanovića, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu, koju su dopunili podneskom od 22. novembra 2 010. godine, zbog povrede načela nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta, povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, iz člana 25, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije , odnosno čl. 3, 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju , u stečajnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu St. 2229/97 .
Podnosioci su 11. marta 2010. godine izjavili i ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 4446/10. Podneskom od 23. juna 2011. godine, podnosioci su ustavnu žalbu proširili i na postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu P1. 11294/10, pred kojim je nastavljen parnični postupak koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 4446/10 nakon što se Viši sud u Beogradu oglasio stvarno nenadležnim za postupanje.
Podnosioci su u ustavnoj žalbi od 22. novembra 2010. godine , između ostalog, naveli: da su njima, kao bivšim radnici ma i stečajni m poverioci ma Beogradskog pamučnog kombinata d. d. u stečaju iz Beograda, rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St. 2229/97 od 27. juna 2002. godine, utvrđena prioritetna potraživanja za isplatu minimalnih zarada, i za isplatu poreza i doprinosa, ali da nikada nisu isplaćena, iz razloga što stečajna uprava i Trgovinski sud nikada nisu formirali stečajnu masu i deobni plan; da stečajni postupak traje punih 12 godina, ali da u trenutku podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2229/97 od 16. juna 1997. godine pokrenut prethodni postupak radi utvrđivanja uslova za otvaranje stečajnog postupka; da nije sporno da je Republika Srbija posredstvom prvo Privrednog suda , kasnije Trgovinskog suda godinama , upravlja la Beogradskim pamučnim kombinatom d. d. u stečaju; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu PP. 5/01 od 9. oktobra 2 001. godine otvoren postupak prinudnog poravnanja između dužnika Beogradskog pamučnog kombinata d. d. i njegovih poverilaca; da je čitav postupak prinudnog poravnanja zakonski bio veoma problematičan, kao i da je Privredni sud „bukvalno oterao Beogradski pamučni kombinat d. d. u stečaj“; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2229/97 od 11. decembra 2001. godine predloženo da se dugovanja poveriocima reprogramiraju i prolongiraju tako da poverioci otpišu 40% dugovanja, a da dužnik 60% dugovanja poveriocima otplati u roku dve godine u šest rata; da su od svih poverilaca samo „Beobanka“ a. d. i SDRR odbili takav predlog, pa je nad Beogradskim pamučnim kombinatom d. d. pokrenut stečaj; da je imovina Beogradskog pamučnog kombinata d. d. vredna više od 42 miliona evra, prodata za samo osam miliona evra, pa su poverioci oštećeni za najmanje 34 miliona evra, a kako u stečajnoj masi više nema sredstava, to su podnosioci ustavne žalbe onemogućeni u realizaciji svojih stečajnih potraživanja; da odgovornost za takvo stanje snosi Republika Srbija; da, izuzev „Beobanke“ a. d, odnosno Agencije za depozite, sanaciju i likvidaciju banaka, nijedan drugi poverilac, uključujući i radnike, od ovih prodaja nije primio novčana sredstva, niti su stečajna uprava i Trgovinski sud u Beogradu ikada formirali stečajnu masu i deobni plan; da stečajni upravnik nije priznao „Beobanci“ a. d. kao razlučno pravo potraživanje od 2.067.642 američkih dolara i 2.476.005.344 italijanskih lira ; da je navedeno potraživanje „Beobanke“ a. d. odbijeno rešenjem St. 2229/97 od 27. juna 2002. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg trgovinskog sud a Pž. 1962/2003 od 10. jula 2003. godine; da, iako je ovo navedeno potraživanje odbijeno pravosnažnim rešenjem , ono je, uprkos tome, naplaćeno; da se u ovom slučaju radilo o banci koja je prijavila potraživanja za Međunarodni državni zajam, a da u tom poslu stečajni dužnik uopšte nije ni bio učesnik; da stečajni dužnik jeste bio krajnji dužnik (korisnik kredita), ali da je „Beogradska banka“ d. d, a ne „Beobanka“ a. d. bila garant prema Udruženoj banci Hrvatske, koja je bila glavni dužnik za SFRJ; da se radi se o dve različite banke – „Beogradska banka“ d. d. i „Beobanka“ a. d, koje su dva posebna pravna lica; da, prema tome, „Beobanka“ a. d. sa tim zajmom nema ni ekonomske, ni pravne veze; da je „Beobanka“ a. d. potpuno protivzakonito podnela potraživanje za ovaj međunarodni zajam, iako je zajam stavljen u potpunu ingerenciju Narodne banke Jugoslavije, a na osnovu Zakona o potvrđivanju usaglašenog Zapisnika o konsolidaciji duga SFRJ koji je objavljen 1. marta 2002. godine; da su prema navedenom zakonu, sve ingerencije oko zajma i regulisanja otplata u odnosu na „Pariski klub poverilaca“ preuze te od strane S avezne Republik e Jugoslavije; da je deo imovine Beogradskog pamučnog kombinata d. d. u stečaju, prešao u imovinu „Beobanke“ a. d. u stečaju , bez ikakvog pravnog osnova, pa je saglasno propisu čl . 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, „Beobanka“ a. d. u stečaju , dužna da ga vrati, sa zateznom kamatom od dana sticanja; da su podnosioci kao dokaz za navode o nezakonitom obogaćenju „Beobanke“ a. d. u stečaju, odnosno Republike Srbije koja je i vlasnik navedene banke i preko Agencije za osiguranje depozita upravlja bankom, priložili i dopis Narodne banke Srbije III2-321/2/09 od 16. oktobra 2009. godine u kome se navodi da je Republika Srbija preuzela i redovno servisira celokupne obaveze po osnovu sporazuma sa Italijom, s tim što su odnosi u zemlji između krajnjih korisnika i Republike Srbije utvrđeni u skladu sa Zakonom o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koji su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba ( „Službeni list SRJ“, broj 36/02), kao i Zakonom o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova („Službeni list SRJ“, broj 45/05), kojim zakonom su stvoreni pravni okviri da dužnici ugovorno regulišu svoje obaveze prema Republici Srbiji; da je u članu 3. zakona navedeno da „ krajnji dužnici – pravna lica, odnosno njihovi pravni sledbenici sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, u pogledu čijih je obaveza banka u stečaju, odnosno, likvidaciji, dužnik, odnosno originalni dužnik ili garant u smislu člana 2. ovog zakona, se oslobađaju obaveze prema bankama u stečaju, odnosno likvidaciji i stupaju u obavezu prema Republici Srbiji“; da iz navedenog dopisa, prema mišljenju podnosilaca nesporno proizilazi da „Beobanka“ a. d. nije mogla da potražuje bilo koji iznos na osnovu inostranih kredita bez obzira da li je ona uopšte bila garant ili ne; da je postojala obaveza Agencije da sa Beogradskim pamučnim kombinatom d. d. zaključi ugovor kojim će se regulisati obaveze koje Kombinat ima, ne prema banci, već prema Republici Srbiji, te da navedena zakonska procedura nije poštovana, već je novac dobijen prodajom imovine Beogradskog pamučnog kombinata d. d u stečaju jednostavno predat „Beobanci“ a. d, bez ikakvog pravnog osnova; da su podnosioci ustavne žalbe dopisom stečajnog upravnika od 10. decembra 2008. godine obavešteni da stečajni dužnik više ne raspolaže nikakvom imovinom, odnosno da u stečajnoj masi nema sredstava, pa radnicima – poveriocima nije moguće isplatiti njihova potraživanja. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu uz isti canje zahtev a za naknadu štete.
U ustavnoj žalbi izjavljenoj zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 11294/10, se, pored ostalog, navodi da je postupak pokrenut tužbom podnosilaca ustavne žalbe podnetom 17. novembra 2009. godine, ali da parnica još uvek nije okončana; da za 19 meseci nijedno ročište nije održano, te da stoga smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, uz isticanje zahteva za naknadu štete .
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, spise predmeta Privrednog suda u Beogradu St. 2229/97 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) St. 2229/97 od 16. juna 1997. godine pokrenut je prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka nad Beogradskim pamučnim kombinatom DP Beograd, dok je rešenjem istoga suda PP. 5/01 od 9. oktobra 2001. godine otvoren postupak prinudnog poravnanja između dužnika Beogradskog pamučn og kombinat a DP Beograd i njegovih poverilaca.
Rešenjem Privrednog suda St. 2229/97 od 11. decembra 2001. godine je, pored ostalog, u stavu prvom izreke odbijen predlog dužnika za prinudno poravnanje, kojim je dužnik predložio da obaveze prema poveriocima izmiri u iznosu od 60% u roku od dve godine u šest rata, sa obračunatom pripadajućom kamatom, dok je u stavu drugom izreke otvoren postupak stečaja nad Deoničkim društvom Beogradski pamučni kombinat Beograd (u daljem tekstu: stečajni dužnik) .
Stečajni upravnik je radnicima stečajnog dužnika , njih oko 600, uručio rešenja o prestanku radnog odnosa, dok je 25 radnika zadržano na poslovima u postupku stečaja. Izvršen je popis imovine stečajnog dužnika i urađen početni stečajni bilans. Nakon toga, izvršena je i procena celokupne imovine stečajnog dužnika od strane ovlašćenih sudskih veštaka.
Ukupno je evidentirano 760 prijava potraživanja, od kojih 712 prijava potraživanja podnetih od strane radnika, a 48 prijava od strane pravnih lica.
Stečajni upravnik je 25. juna 2002. godine dostavio tada Trgovinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) izjašnjenje sa svojim mišljenjem u vezi svakog prijavljenog potraživanja u postupku stečaja.
Pred Trgovinskim sudom je 27. juna 2002. godine održano ročište za ispitivanje potraživanja, a istoga dana je doneto rešenje St. 2229/97 kojim su utvrđena potraživanja radnika (taksativno navedena imena 1058 radnika) stečajnog dužnika za isplatu minimalne zarade koja je određena Zakonom o radnim odnosima, kao i uplat u poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje . Istoga dana je Trgovinski sud doneo rešenje St. 2229/97 o utvrđivanju potraživanja ostalih poverilaca, među kojima i „Beobanke“ a. d. u stečaju. Navedenim rešenjem je „Beobanci“ a. d. u stečaju priznato razlučno pravo u ukupnom iznosu od 216.970.943,10 dinara na nepokretnostima u Beogradu – kuća broj 115, 28 zgrada u ulici 29. novembra, ugao Jovana Avakumovića i Đure Đakovića na katastarskoj parceli 102, KO Beograd 2, upisana u zemljišnoknjižni uložak 1513 u površini od 3ha, 8 ari i 94m2, dok je stavom V tačka 1. izreke „Beobanci“ a. d. u stečaju osporeno razlučno pravo na istoj nepokretnosti u iznosu od 2.067.642 američkih dolara i 2.476.005.344 italijanskih lira.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 2. jula 2002. godine određeno je veštačenje radi utvrđivanja vrednosti dela imovine koja je činila funkcionalnu celinu u procesu proizvodnje stečajnog dužnika (zemljište, objekti i mašinska postrojenja) u Višnjičk oj ulici broj 130, Beograd.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 5. avgusta 2002. godine određeno je veštačenje radi utvrđivanja vrednosti dela imovine koja je činila funkcionalnu celinu u procesu proizvodnje stečajnog dužnika (zemljište, objekti i mašinska postrojenja) u ulici Đure Đakovića broj 90, Beograd.
Nalaz tri veštaka iz različitih oblasti je 19. avgusta 2002. godine dostavljen sudu. Veštaci su utvrdili da je tržišna vrednost imovine stečajnog dužnika koja se nalazila u Višnjičkoj ulici broj 130 iznosila 543.946.000 dinara . Nalaz veštaka koji se odnosio na imovinu stečajnog dužnika koja se nalazila na adresi Đure Đakovića broj 90, dostavljen je sudu 7. oktobra 2002. godine, i njime je utvrđena vrednost te imovinu u iznosu od 771.539.220 dinara.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 27. avgusta 2002. godine određeno je veštačenje radi utvrđivanja vrednosti dela imovine, koju čine investicije u toku, sirovine, materijali, rezervni delovi u proizvodnji, pomoćni materijal, sitan inventar u upotrebi itd.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 25. decembra 2002. godine određena je prodaja nepokretnosti (predionice) koja se nalazila u Višnjičkoj ulici broj 130, zajedno sa pokretnim stvarima – mašinama.
Nakon tri neuspela pokušaja prodaje nepokretnosti (predionice) koja se nalazila u Višnjičkoj ulici broj 130, putem javnog nadmetanj a, koja su bila zakazana u januar u i aprilu 2003. godine (nije bilo zainteresovanih kupaca), Trgovinski sud je prihvatio predlog stečajnog upravnika i odobrio prodaju navedene imovine kao celine prikupljanjem ponuda sa najnižom početnom cenom do 50% od prve početne prodajne cene. Oglas o prikupljanju ponuda je 6. juna 2003. godine objavljen u dnevnim novinama. Ponudu je dostavilo preduzeće D. Ioannov AEBBE iz Grčke, pa je nakon prihvatanja ponude, Trgovinski sud rešenjem St. 2229/97 od 23. juna 2003. godine odobrio stečajnom upravniku da zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koja se nalazila u Višnjičkoj ulici broj 130 (predionica), sa navedenim preduzećem, ali bez pokretnih stvari (mašinskih postrojenja i opreme za preradu pamuka). Na osnovu navedenog rešenja stečajni dužnik je sa navedenim kupcem zaključio ugovor o kupoprodaji koji je overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu pod brojem Ov. 7482/03 od 27. juna 2003. godine.
U međuvremenu, u govorom o kupoprodaji zaključenim 13. marta 2003. godine između stečajnog dužnika, kao prodavca i Preduzeća „Uno Martin“ iz Šapca, kao kupca, prodat je deo pokretne imovine stečajnog dužnika (vlakna, prediva i tkanine) koja se nalazila u ulic i Đure Đakovića broj 90.
Od sredstava dobijenih prodajom imovine stečajnog dužnika u Višnjičkoj ulici broj 130 (predionica), na osnovu rešenja Trgovinskog suda St. 2229/97 od 30. juna 2003. godine, izvršena je isplata obaveza prema stečajnim poveriocima - radnicima za period od 1. aprila 1998. godine, pa do 31. decembra 1998. godine i to obaveze za pripadajuće doprinose, kao i minimalne zarade na dan isplate za 980 radnika.
Nakon toga, na predlog stečajnog upravnika, stečajno veće Trgovinskog suda je donelo rešenje St. 2229/97 od 2. jula 2003. godine o prodaji mašinskih postrojenja i opreme za preradu pamuka, kao celine putem javnog nadmetanja. Kako za javnu prodaju zakazanu za 14. jul 2003. godine nije bilo zainteresovanih kupaca, Trgovinski sud je 17. jula 2003. godine doneo rešenje o prodaji navedenih mašina putem prikupljanja pismenih ponuda, ali i pored toga što je bilo zainteresovanih kupaca, pokretne stvari nisu prodate. Ni sledeć i pokušaj prodaje putem prikupljanja pismenih ponuda nije bio uspešan, pa je pristupljeno prodaj i putem neposredne pogodbe. Navedena mašinska postrojenja i oprema za preradu pamuka su 25. avgusta 2003. godine prodati uz odobrenje stečajnog veća.
Nakon prodaje mašina iz predionice, kao i mašina na lokaciji u ulici Đure Đakovića broj 90, na osnovu rešenja Trgovinskog suda St. 2229/97 od 18. novembra 2003. godine izvršeno je namirenje garantovane zarade za 980 radnika za period od 1. januara 1999. godine do 28. februara 1999. godine, ali bez uplate pripadajućih doprinosa. Ostvarenim novčanim sredstvima od ove prodaje izvršene su uplate pripadajućih doprinosa za 50 radnika ( kako bi ti radnici ostvarili pravo na penziju).
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 26. juna 2003. godine odobrena je prodaja imovine stečajnog dužnika kao celine, putem javnog nadmetanja, koja se nalazila na lokaciji u ulici Đure Đakovića broj 90. Prva p rodaja putem javnog nadmetanja bila je zakazana za 15. i 16. jul. 2003. godine, ali nije bilo zainteresovanih lica. Druga javna prodaja bila je zakazana za 4. i 5. avgust 2003. godine, ali ni ovo javno nadmetanje nije bilo uspešno, jer se nijedan kupac nije pojavio. Prva prodaja predmetne imovine je bila po procenjenoj prodajnoj ceni od 774.539.220 dinara, a druga po ceni umanjenoj za 30%. Treća po redu prodaja putem javnog nadmetanja bila je zakazana za 10. februar 2004. godine po početnoj ceni umanjenoj za 40% od procenjene vrednosti. Stečajni dužnik „Beobanka“ a. d. u stečaju je kao razlučni poverilac dala saglasnost na ovu prodaju . Konačno, treća po redu prodaja putem javnog nadmetanja je bila uspešna. Sa kupcem „Astra simit“ iz Beograda 9. jula 2004. godine je zaključen ugovor o kupoprodaji overen pred Drugim opštinskim sudom pod brojem Ov. 1446/2004.
U međuvremenu, pred Trgovinskim sudom su 22. aprila i 23. decembra 2003. godine, održana ročišta za ispitivanje potraživanja za poverioce čije prijave potraživanja nisu ispitane .
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 23. decembra 2003. godine, pored ostalog, ispravljeno je rešenje tog suda St. 2229/97 od 27. juna 2002. godine u stavu V tačka 1. izreke sa prvog ročišta za ispitivanje potraživanja poverilaca, koji se odnosi na „Beobanku“ a. d. u stečaju, tako što se navedeno rešenje u tom delu briše i pravilno glasi – utvrđuje se potraživanje poverioca „Beobanka“ a. d. u stečaju sa razlučnim pravom, i to: za zateznu kamatu na iznos od 197.238.139,89 dinara , počev od 28. juna 2002. godine, pa do isplate; 2.067.642 američkih dolara, sa domicilnom kamatom počev od 11. decembra 2001. godine, pa do isplate; 2.476.005.344 italijanskih lira, sa domicilnom kamatom počev od 11. decembra 2001. godine , pa do isplate ; da se razlučno pravo „Beobanke“ a. d. u stečaju priznaje na navedene iznose na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika u Beogradu – kuća broj 115, 28 zgrada u ulici 29. novembra, ugao Jovana Avakumovića i Đure Đakovića na katastarskoj parceli 102, KO Beograd 2, upisana u zemljišnoknjižni uložak 1513 u površini od 3ha, 8 ari i 94m2. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je na prvom ročištu za ispitivanje potraživanja održanom 27. juna 2002. godine priznato potraživanje „Beobanke“ a. d. u stečaju u visini od 216.970.943,10 dinara, što predstavlja prijavljeno potraživanje od 197.238.139,89 dinara i obračunatu kamatu na taj iznos počev od 11. decembra 2001. godine, pa do dana održavanja ročišta – 27. juna 2002. godine, što je sud utvrdio u stavu V tačka 1. izreke rešenja St. 2229/97 od 27. juna 2002. godine, dok je stečajni upravnik osporio potraživanje istog poverioca koje se odnosilo na iznose u američkim dolar ima i italijansk im lir ama, pa je stečajni poverilac u tom delu upućen na parnicu; da je „Beobanka“ a. d. u stečaju u žalbi istakla da se u odnosu na dinarsko potraživanje stečajni upravnik nije izjasnio o kamati posle 27. juna 2002. godine, a u odnosu na devizno potraživanje i da je sud trebao da uputi stečajnog dužnika na parnicu, a ne stečajnog poverioca, s obzirom da on ima hipoteku na određenoj imovini stečajnog dužnika koja je upisana u javne knjige; da je rešavajući po žalbi, Viši trgovinski sud rešenjem Pž. 1962/2003 od 10. jula 2003. godine vratio predmet prvostepenom sudu radi donošenja rešenja o neispitanom delu potraživanja poverioca za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 197.238.139,89 dinara, za period od 28. juna 2002. godine, pa do isplate, a odbio žalbu u delu koji se odnosi na prijavljeno potraživanje poverioca za devizni deo, pa je tako stečajni poverilac pravnosnažno upućen na parnicu; da je „Beobanka“ a. d. u stečaju podnela Trgovinskom sudu tužbu radi utvrđenja osporenog potraživanja u iznosu od 2.067.642 američkih dolara i 2.476.005.344 italijanskih lira, zajedno sa sporednim potraživanjima i predmet je zaveden pod brojem P. 4472/03; da je u međuvremenu, sudski veštak - diplomirani ekonomista Z. K. dostavila nalaz i mišljenje po kome je prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca „Beobanka“ a. d. u stečaju osnovano za iznos 2.067.642 američkih dolara i 2.476.005.344 italijanskih lira, odnosno u celini kako je i prijavljeno, pa je stoga stečajni upravnik na ročištu održanom 23. decembra 2003. godine , ta potraživanja priznao u celini, ujedno priznajući i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 197.238.139,89 dinara, za period od 28. juna 2002. godine, pa do isplate u kom je delo to potraživanje ostalo neispitano na prvom ročištu za ispitivanje potraživanja ; da imajući u vidu navedene okolnosti, stečajni poverilac „Beobanka“ a. d. u stečaju je povukla tužbu u parničnom predmetu tog suda P. 4472/03.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 2. jula 2004. godine određena je pojedinačna prodaja dela pokretne imovine stečajnog dužnika (teretno vozilo i umetnička dela) , putem javnog nadmetanja, koja je zakazana za 14. i 15. jul 2004. godine.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 27. jula 2004. godine određena je pojedinačna prodaja, prikupljanjem pismenih ponuda dela pokretne imovine stečajnog dužnika (kancelarijski nameštaj i umetnička dela), koja je zakazana za 5. avgust 2004. godine.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 29. jula 2004. godine određeno je veštačenje i utvrđivanje vrednosti 29 stanova koji su u vlasništvu stečajnog dužnika, radi njihovog otkupa.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 3. avgusta 2004. godine odobreno je stečajnom dužniku da izvrši prenos novčanih sredstava – 486.410.979,18 dinara u korist poverioca „Beobanke“ a. d. u stečaju. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je „Beobanci“ a. d. u stečaju na ročištu održanom 27. juna 2002. godine i dopunskom ročištu održanom 23. decembra 2003. godine priznato razlučno pravo - hipoteka, odnosno pravo odvojenog namirenja na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika u Beogradu – kuća broj 115, zgrada u ulici 29. novembra, ugao Jovana Avakumovića i Đure Đakovića na katastarskoj parceli 102, KO Beograd 2, upisana u zemljišnoknjižni uložak 1513 u površini od 3ha, 8 ari i 94m2; da su novčana sredstva ostvarena prodajom imovine na lokaciji Đure Đakovića broj 90, koja je bila pod hipotekom „Beobanke“ a. d. u stečaju; da je uvažavajući predlog stečajnog upravnika, kao i saglasnost stečajnog sudije, stečajno veće donelo odluku u skladu sa odredbama čl. 117. i 118. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 9. septembra 2004. godine određena je ponovna prodaja putem javnog nadmetanja (teretnog vozila i umetničkih dela), kao i prva pojedinačna prodaja stilskog nameštaja za 20. i 21. septembar 2004. godine.
Postupajući po žalbi stečajnih poverilaca izjavljenoj protiv rešenja Trgovinskog suda St. 2229/97 od 3. avgusta 2004. godine , Viši trgovinski sud je 7. oktobra 2004. godine doneo rešenje Pž. 6926/2004 kojim je žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je pravilno prvostepeni sud primenio odredbu člana 117. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji kojim je propisano da otvaranje stečajnog postupka ne utiče na prava odvojenog izmirenja iz određenih stvari, odnosno iz imovine dužnika (založno pravo, pravo namirenja, pravo retencije i druga razlučna prava), kao i na prava izdvajanja stvari koja ne pripadaju dužniku (izlučna prava); da iz navedene odredbe proizlazi da založno pravo koje poverilac ima na nekoj imovini daje takvom poveriocu pravo da se pri prodaji stvari dužnika prvenstveno naplati, odnosno bude namiren pre svih drugih poverilaca; da se institut hipoteke štiti i kada se nad preduzećem otvori postupak stečaja; da se prioritetno namirenje potraživanja u vidu garantovanih zarada isplaćuje kao trošak postupka po članu 140. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, odnosno samo za slučaj prodaje druge imovine koja nije opterećena razlučnim ili izlučnim pravom; da iz člana 95. Zakona proizlazi da u stečajnu masu dužnika ulazi sva imovina dužnika, ukoliko zakonom nije drugačije određeno, iz čega proizlazi da stečajnu masu dužnika neće sačinjavati stvari, odnosno prava na kojima treća lica imaju razlučna prava; da u slučaju da ne može u celosti da se naplati nakon prodaje tih stvari, takav poverilac svoje razlučno pravo ne može ostvarivati prema preostaloj imovini dužnika već će u preostalom delu za koji nije uspeo da se namiri iz imovine pokrivene založnima pravom, prijaviti potraživanje koje će izmiriti srazmerno na način kao i prema ostalim poveriocima koji nemaju razlučno pravo; da ukoliko je imovina na kojoj poverilac ima razlučno pravo, u konkretnom slučaju sporna nepokretnost , takve vrednosti da razlučni poverilac u celosti može da se naplati, pa da i pretekne nakon takve naplate, višak novčanih sredstava od takve prodaje unosi se u stečajnu masu iz koje se namiruju ostali poverioci koji nemaju razlučno pravo; da je smisao navedenih propisa da se posebna stečajna masa izdvaja iz pojma stečajne mase, tako da žalbeni navodi ni na koji način ne dovode u sumnju pravilnost odluke prvostepenog suda; da se troškovi postupka pa i garantovane zarade mogu isplatiti iz svake druge imovine stečajnog dužnika, sem imovine koja je opterećena razlučnim ili izlučnim pravom; da nacrt za glavnu deobu u pogledu razlučnih poverilaca stečajno veće nije dužno da sačini, a da navedeno upravo proizilazi iz odredbe člana 143. Zakona na koju se žalioci pozivaju, kojom je propisano da nacrt za glavnu deobu između ostalog sadrži i kvotu i iznos za isplaćivanje potraživanja; da se kod razlučnih poverilaca ne određuje kvota, jer se razlučni poverioci stoprocentno isplaćuju ukoliko to dozvoljavaju raspoloživa sredstva, odnosno kupoprodajna cena prilikom prodaje stvari opterećene razlučnim pravom; da u pogledu žalbenih navoda da je visina potraživanja razlučnog poverioca pogrešno obračunata, te da su time oštećeni interesi poverilaca, njima je, po shvatanju Višeg trgovinskog suda, na raspolaganju tužba iz člana 136. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, kojim je propisano da poverioci i dužnik mogu u roku od tri meseca od dana prodaje stvari dužnika da zahtevaju poništaj prodaje ako su prodajom oštećeni interesi poverilaca.
Primopredaja imovine koja se nalazila u ulici Đure Đakovića broj 90 novom vlasniku Preduzeću „Astra simit“ d.o.o. iz Beograda izvršena je 15. decembra 2004. godine, a na osnovu ugovora o kupoprodaji od 9. jula 2004. godine koji je overen pred Drugim opštinskim sudom pod brojem Ov. 1446/2004.
Izjašnjavajući se po nalogu stečajnog veća, stečajni upravnik je u svom podnesku od 23. juna 2006. godine, naveo - da je u periodu od 15. oktobra 2005. godine do 14. januara 2006. godine , izvršena obrada lične dokumentacije za 469 radnika za priznavanje neplaćenih doprinosa za period od 1. januara 1999. godine do 11. decembra 2001. godine (tzv. povezivanje staža), da je pored toga, obrađeno 10.500 dosijea radnika, koji predstavljaju trajnu dokumentaciju radi predaje Arhivi Grada Beograda. Takođe, stečajni upravnik se izjasnio da je u toku priprema stambene dokumentacije (oko 800 predmeta) radi arhiviranja, da je pozvan određeni broj radnika da izvrši otkup stanova jednokratnom otplatom, da su u toku sudski sporovi u mnogim predmetima u kojima je stečajni dužnik stranka u postupku.
Udruženje za zaštitu i ostvarivanje prava radnika „Beogradski pamučni kombinat“ iz Beograda podnelo je Trgovinskom sudu „zahtev za reviziju stečajnog postupka“, koji je r ešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 13. jula 2006. godine odbačen.
Postupajući po žalbi navedenog udruženja, Viši trgovinski sud je rešenjem Pvž. 394/06 od 13. jula 2006. godine istu odbio kao neosnovanu, uz obrazloženje da u stečajnom postupku revizija nije dozvoljena, saglasno odredbi člana 29. stav 4. Zakona o stečajnom postupku.
Tokom 2005, 2006. i 2007. godine, Trgovinski sud je, na predlog stečajnog upravnika, doneo veliki broj rešenja kojima su određeni otkupi stanova jednokratnom otplatom preostalih dugova, uz odobrenje stečajnom upravniku da zaključi takve ugovore. U svakom od tih pojedinačnih slučajeva bilo je potrebno proceniti vrednost stana od strane stručnog lica, te visinu iznosa u delu koji nije bio otplaćen. Pored toga, veliki broj radnika se obraćao stečajnom dužniku tražeći izd avanje potvrd a da su u celosti otkupili stanove od stečajnog dužnika.
Stečajni upravnik je 10. decembra 2007. predložio da se izvrši prodaja preostale neunovčene imovine stečajnog dužnika (akcije, zalihe robe, stanovi, potraživanja itd.) putem prikupljanja ponuda, uz prethodno oglašavanje radi upoznavanja potencijalnih kupaca, ujedno obaveštavajući sud da se stečajni postupak ne može okončati dok se ne reši arhiviranje dokumentacije koju je potrebno predati istorijskom arhivu (dosijei radnika i dokumentacija o dodeljenim stanovima) . Stečajni upravnik je dalje naveo da su troškovi arhiviranja te dokumentacije značajni, a da stečajni dužnik ne raspolaže izvorima finansiranja, te da bi iznos dobijen prodajom navedene imovine bio iskorišćen za okončanje stečajnog postupka.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 11. decembra 2007. godine odobreno je stečajnom upravniku da sprovede prodaju preostale neunovčene imovine stečajnog dužnika (akcije, zalihe robe, stanovi, potraživanja itd.) putem prikupljanja ponuda uz prethodno oglašavanje , radi upoznavanja potencijalnih kupaca.
Rešenjem Trgovinskog suda St. 2229/97 od 18. decembra 2009. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 11. januara 2011. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je stečajni upravnik podneo izveštaj stečajnom sudiji da su svi poslovi iz stečajnog postupka okončani, te da je stečajni sudija na osnovu izveštaja stečajnog upravnika podneo predlog za zaključenje stečajnog postupka, pa je stečaj no veće donelo rešenje na osnovu člana 88. stav 2. i člana 149. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.
4. Odredbama Ustava na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje, je utvrđeno : da je f izički i psihički integritet nepovrediv, kao i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1 .); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).
Pored navedenih odredaba Ustava, za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ( „Službeni list SFRJ“, broj 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96) , koji se primenjivao u konkretnom slučaju, a kojim je bilo propisano : da insolventni dužnik može pre pokretanja stečajnog postupka, kao i u toku stečajnog postupka predložiti poveriocima zaključenje prinudnog poravnanja (član 6.); da ako je postupak prinudnog poravnanja pokrenut pre pokretanja stečajnog postupka do okončanja postupka prinudnog poravnanja, nije dopušteno protiv dužnika pokrenuti stečajni postupak (član 7.); da je s tečajni postupak hitan (član 8. stav 2.); d a se postupak za prinudno poravnanje između dužnika i njegovih poverilaca pokreće na predlog dužnika kod koga se stekao zakonski osnov za pokretanje stečajnog postupka, da se postupak za prinudno poravnanje može pokrenuti i na predlog poverioca ako se dužnik saglasi (član 18.); da se u predlogu za prinudno poravnanje predlažu način i rok isplate potraživanja, a ako se predlaže isplata potraživanja u smanjenom iznosu, navodi se i procent koji se nudi poveriocima za isplatu njihovih potraživanja (član 19.); da poverioci odlučuju o predloženom poravnanju glasanjem (član 36. stav 1.); da se prinudno poravnanje smatra prihvaćenim ako za njega glasaju poverioci čija potraživanja iznose više od polovine potraživanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno poravnanje odobri veće poravnanja, da prinudno poravnanje iz stava 1. ovog člana ima pravno dejstvo prema svim poveriocima (član 38.); da ako se na ročištu za prinudno poravnanje ne postigne većina potrebna za prihvatanje prinudnog poravnanja, a dužnik u roku koji mu odredi veće poravnanja ne stavi novu ponudu sa povoljnijim uslovima za prinudno poravnanje, veće poravnanja će odbiti predlog za zaključenje prinudnog poravnanja i po službenoj dužnosti otvoriti stečajni postupak (član 39. stav 1.) ; da se danom otvaranja postupka stečaja obrazuje stečajna masa, da u stečajnu masu ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno (član 95 .); da otvaranje stečajnog postupka ne utiče na prava odvojenog izmirenja iz određenih stvari, odnosno iz imovine dužnika (založno pravo, pravo namirenja, pravo retencije i druga razlučna prava), kao i na prava izdvajanja stvari koja ne pripadaju dužniku (izlučna prava), da razlučna prava stečena izvršenjem i obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe, da razlučna prava ostaju na snazi ako se stečajni postupak ne sprovodi zbog razloga navedenih u članu 88. ovog zakona, da ako je razlučno pravo koje je stečeno izvršenjem ostalo na snazi u smislu st. 1. i 3. ovog člana, stečajno veće, na predlog poverioca, dozvoliće nastavljanje izvršnog postupka i o tome će izvestiti sud pred kojim se vodi postupak izvršenja (član 117.); da ako deo imovine dužnika na kojoj je stečeno razlučno pravo (posebna stečajna masa) nije dovoljan da se iz njega namiri potraživanje razlučnog poverioca u celini, razlučni poverilac ima pravo da nenamireni deo svog potraživanja ostvari kao stečajni poverilac, da višak koji ostane po namirenju potraživanja razlučnog poverioca iz posebne stečajne mase unosi se u deobnu masu (član 118.); da prijavljena potraživanja poverilaca ispituje stečajno veće na ročištu za ispitivanje potraživanja (član 124. stav 1.); da je s tečajni upravnik dužan da se o svakom prijavljenom potraživanju određeno izjasni da li ga priznaje ili osporava, da poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja, kao i da se prijavljeno potraživanje smatra utvrđenim ako ga prizna stečajni upravnik i ne ospori ni jedan od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje potraživanja (član 125.); da se i movina dužnika koja ulazi u stečajnu masu prodaje, po pravilu, javnim nadmetanjem, da stečajno veće, po prethodno pribavljenom mišljenju odbora poverilaca, ako je obrazovan, može odrediti i drugi način prodaje (prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom), ako zakonom nije drukčije određeno (član 131.); da se pre dana određivanja javne prodaje, sudskim veštačenjem procenjuje stvarna vrednost postrojenja ili uređaja, kao i pojedinih stvari koje čine postrojenja i uređaje, koje su takve prirode da se mogu prodavati pojedinačno, da početnu prodajnu cenu određuje stečajno veće na osnovu mišljenja stečajnog sudije, a po saslušanju stečajnog sudije i odbora poverilaca, ako je obrazovan, da početna prodajna cena ne može biti niža od polovine procenjene vrednosti, da ako se prodaja ne može izvršiti ni po određenoj prodajnoj ceni, stečajno veće može odobriti prodaju i po nižoj ceni, kao i da ako od vremena kada je obavljena procena vrednosti stvari do vremena njihove prodaje vrednost stvari znatnije izmeni, odrediće se njihova nova procena (član 133.); da poverioci i dužnik mogu u roku od tri meseca od dana prodaje stvari dužnika da zahtevaju poništaj prodaje ako su prodajom oštećeni interesi poverilaca, da po zahtevu za poništaj prodaje rešava sud koji sprovodi stečajni postupak (član 136. st. 1. i 2.); da se dugovi dužnika isplaćuju srazmerno iz deobne mase ako zakonom nije drukčije određeno, da izuzetno od stava 1. ovog člana, zarade zaposlenih kod dužnika, u visini garantovanih zarada do dana otvaranja stečajnog postupka, i naknada štete za povredu na radu koju je zaposleni pretrpeo kod dužnika pre dana otvaranja tog postupka namiruju se kao troškovi stečajnog postupka, kao i da neisplaćene zarade zaposlenih kod dužnika preko garantovanih zarada namiruju se ravnopravno sa ostalim potraživanjima od dužnika (član 140. st. 1. do 3); da kad od stečajnog upravnika primi izveštaj da su svi poslovi iz stečajnog postupka okončani, stečajni sudija podnosi stečajnom veću predlog za zaključenje stečajnog postupka (član 149. stav 1.).
5. Ustavna žalba je podneta zbog povrede načela nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta, povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, iz člana 25, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije, odnosno čl. 3, 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. S obzirom na to da se odredbe člana 25, člana 32. stav 1, te čl. 36. i 58. Ustava sadržinski ne razlikuju od navedenih odredaba Evropske konvencije, Ustavni sud je postojanje povreda prava iz ustavne žalbe cenio u odnosu na odredbe Ustava.
Ocenjujući najpre navode o povredi prava na suđenje u razumnom roku i period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje tu povredu , Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud je stanovišta da se za utvrđivanje razumne dužine ovog stečajnog postupka mora imati u vidu period od 11. decembra 2001. godine, kada je otvoren stečajn i postupak nad stečajnim dužnikom , pa do 11. januara 2011. godine, kada je rešenje Trgovinskog suda St. 2229/97 od 18. decembra 2009. godine, kojim je zaključen stečajni postupak, postalo pravnosnažno, jer stečajni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje otvaranjem postupka stečaja, a završava se njegovim zaključenjem.
Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, ovaj sud polazi od činjenice da isti zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioce, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ustavni sud je zaključio da je u ovom predmetu bilo veoma složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala, kako obiman , tako i dugotrajan postupak. Naime, radilo se o stečaju velik og industrijskog preduzeća koje je posedovalo značajan broj nepokretnih i pokretnih stvari, kao i veliki broj zaposlenih radnika, a u stečajnom postupku je bilo neophodno odlučiti o hiljadama prijavljenih potraživanja stečajnih poverilaca, sprovesti nimalo jednostavan postupak unovčenja imovine stečajnog dužnika, odlučiti o različitim zahtevima poverilaca i potom sprovesti glavnu deobu. Prema oceni Ustavnog suda, navedeni stečajni postupak koji je vođen pred Trgovinskim sudom bio je izuzetno složen i stoga se devetogodišnje trajanje stečajnog postupka, ipak, ne može pripisati nedelotvornom radu suda ili stečajnih upravnika.
Ovo posebno imajući u vidu specifičnost stečajnog postupka, koji ne zavisi uvek od postupanja stečajnog sudije, stečajnog veća, odnosno stečajnog upravnika, već i od drugih okolnosti na koje sud ne može uticati. Naime, pored potrebe da se iz privrednopravnog prometa isključi privredni subjekt koji više nije u stanju da obavlja svoju delatnost, jedan od ciljeva stečajnog postupka jeste kolektivno namirenje potraživanja stečajnih poverilaca, pa makar ono bilo i delimično, koje se sprovodi unovčenjem imovine stečajnog dužnika. Međutim, stečajni sud ne može uticati na to kada i po kojoj ceni će imovina stečajnog dužnika biti prodata, pa čak ni na to da li će uopšte biti prodata. U stečajnom postupku postupak prodaje imovine stečajnog dužnika se sastoji od nekoliko faza (predlog stečajnog upravnika za prodaju imovine , donošenje rešenja suda, objavljivanje oglasa o prodaji, javno nadmetanje ili prikupljanje ponuda), i za sprovođenje svake od tih faza je potrebno određeno vreme. Po mišljenju Ustavnog suda, Trgovinski sud je u kratkim rokovima preduzimao radnje usmerene ka prodaji imovine, ali na samu prodaju, odnosno zainteresovanost potencijalnih kupaca sud, naravno, nije mogao da utiče. Pa tako, prilikom prodaje imovine putem javnog nadmetanja, koja se nalazila u ulici Đure Đakovića broj 90, od 26. juna 2003. godine kada je Trgovinski sud doneo rešenj e o prodaji , pa do uvođenja kupca u posed - 15. decembra 2004. godine, proteklo je skoro godinu i po dana.
Ustavni sud je cenio i navode podnosilaca ustavne žalbe da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom trajao duže od 12 godina, ali je našao da isti nisu osnovani. Naime, rešenjem Privrednog suda St. 2229/97 od 16. juna 1997. godine, pokrenut je prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka nad Beogradskim pamučnim kombinatom DP Beograd . Iz navedenog proizilazi da tim rešenjem nije pokrenut stečajni postupak, već postupak u kome se ispituje postojanje uslova za pokretanje stečajnog postupka, odnosno u kome se ispituje ekonomsko-finansijsko stanje dužnika. Štaviše, ni rešenjem istoga suda PP. 5/01 od 9. oktobra 2001. godine kojim je otvoren postupak prinudnog poravnanja između dužnika Beogradskog pamučnog kombinata DP Beograd i njegovih poverilaca, nije započeo postupak stečaja, već je to učinjeno tek rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2229/97 od 11. decembra 2001. godine.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , pa je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.
6. Odlučujući o delu ustavn e žalb e podnosilaca izjavljeno m zbog povrede načela nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta, povrede prava na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, iz člana 25, člana 36. stav 2, te čl. 58. i 60. Ustava, Ustavni sud konstatuje sledeće:
Razmatrajući najpre navode o povredi načela nepovredivosti psihičkog i fizičkog integriteta iz člana 25. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se sadržina odredaba ovog člana ne može dovesti u vezu sa hronologijom događanja u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom , bez obzira na subjektivni osećaj nezadovoljstva i uskraćenosti koji su bivši radnici stečajnog dužnika, kao stečajni poverioci, nesumnjivo trpeli tokom trajanja stečajnog postupka.
Takođe, ni navodi podnosilaca ustavne žalbe da im je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na pravno sredstvo, utvrđeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, nisu osnovani. Ustavni sud ukazuje da je, saglasno načelu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, sam Ustav u članu 170. predvideo ustavnu žalbu kao sredstvo koje se može izjaviti protiv akata, ali i radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da, kada je u pitanju povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle i u toku postupka. Na taj način, prema oceni Ustavnog suda, obezbeđeno je formalno i suštinski delotvorno i efikasno pravno sredstvo kojim se preispituje „razumnost“ dužine trajanja postupka pred državnim organima i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, a koji odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca ili krivičnim optužbama (videti Odluku Ustavnog suda Už-1452/2008 od 3. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (videti presudu u predmetu "Vinčić i drugi protiv Srbije", broj 44698/06), ustavna žalba, u načelu, delotvorno i efikasno pravno sredstvo u Republici Srbiji za zaštitu Ustavom garantovanih prava, pa tako i prava na suđenje u razumnom roku.
Razmatrajući navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud , pre svega, konstatuje da nije sporno da su podnosiocima ustavne žalbe utvrđena potraživanja u stečajnom postupku koja se odnose na isplatu minimalnih zarada i uplatu pripadajućih doprinosa. S tim u vezi, Ustavni sud podseća da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti npr. odluke Ustavnog suda: Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine). Međutim, ovakav stav suda se ne može primeniti bez ograničenja kada se radi o potraživanjima utvrđenim odlukama suda u stečajnom postupku. Naime, specifičnost stečajnog postupka se ogleda u tome da, iako postoji odluka stečajnog suda kojim se utvrđuje određeno potraživanje, podnosiocima nije zajemčena isplata tako utvrđenog novčanog iznosa, jer se stečajni poverioci namiruju delimično, srazmerno visini njihovih potraživanja, i to tek nakon unovčenja imovine stečajnog dužnika. Ovo stoga, što se stečaj sprovodi u situaciji kada imovina dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca. Dakle, ostvarivanje prava iz rešenja stečajnog suda kojim su utvrđena potraživanja, pre svega, zavisi od visine novčanih sredstava dobijenih unovčenjem imovine stečajnog dužnika. Kako novčani iznosi dobijeni prodajom pokretnih i nepokretnih stvari stečajnog dužnika nisu bili dovoljni za isplatu utvrđenih potraživanja podnosilaca ustavne žalbe, to ni njihovi navodi o povredi prava na imovinu , u konkretnom slučaju, ne mogu biti osnovani.
Što se tiče navoda ustavne žalbe da je stečajnom poveriocu „Beobanka“ a. d. u stečaju isplaćeno potraživanje u iznosu od 2.067.642 američkih dolara i 2.476.005.344 italijanskih lira, sa pripadajućim domicilnim kamatama, koje mu nije priznato rešenjem suda, Ustavni sud nalazi da isti ne odgovaraju utvrđenom činjeničnom stanju. Naime, Trgovinski sud je pravnosnažnim rešenjem St. 2229/97 od 23. decembra 2003. godine utvrdio navedeno potraživanje stečajnog poverioca „Beobanka“ a.d. u stečaju, sa razlučnim pravom za navedene iznose na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika u Beogradu – kuća broj 115, 28 zgrada u ulici 29. novembra, ugao Jovana Avakumovića i Đure Đakovića na katastarskoj parceli 102, KO Beograd 2, upisana u zemljišnoknjižni uložak 1513 u površini od 3ha, 8 ari i 94m2. Upravo je navedeno rešenje poslužilo kao osnov za donošenje pravnosnažnog rešenja Trgovinskog suda St. 2229/97 od 3. avgusta 2004. godine kojim je stečajnom dužniku odobreno da izvrši prenos novčanih sredstava – 486.410.979,18 dinara u korist razlučnog poverioca „Beobanke“ a.d. u stečaju.
Konačno, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ustavne žalbe 17. novembra 2009. godine podneli Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Republike Srbije radi naknade štete i sticanja bez osnova, zasnivajući svoj tužbeni zahtev na odredbi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, kao i na odredbama člana 210. istog zakona kojim je regulisan institut neosnovanog obogaćenja. Iz navedenog razloga, Ustavni sud smatra da će navodi koji se odnose na činjenicu da je podnosiocima kao stečajnim poveriocima pričinjena šteta, jer „Beobanka“ a. d. u stečaju zbog Zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova („Službeni list SRJ“, broj 45/05) uopšte nije ni mogla da bude stečajni poverilac na osnovu inostranih kredita, biti razmatrani u navedenom parničnom postupku, te je u tom delu ustavna žalba preuranjena.
Na temelju izloženog, Ustavni sud smatra da su razlozi izneti u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na imovinu, zasnovani na subjektivnom stavu podnosilaca da je materijalno i procesno prav o pogrešno primenjeno, ali da ti razlozi ne predstavljaju dokaz o učinjenoj povredi prava na imovinu.
Imajući u vidu navedeno u delu obrazloženja koji se odnosi na razmatranje istaknute povrede prava na imovinu, a s obzirom na to da se potraživanja utvrđena u stečajnom postupku odnose na minimalne zarade i odgovarajuće doprinose, to Ustavni sud nalazi da ni navodi podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na rad, odnosno prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava, ne mogu biti osnovani.
Polazeći od svega navedenog u ovoj tački obrazloženja, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu , ust avnu žalbu izjavljenu zbog povrede člana 25, člana 36. stav 2, te čl. 58. i 60. Ustava u stečajnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Beogradu u predmetu St. 2229/97 , odbacio kao očigledno neosnovanu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljen om zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 11294/10, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od dana podnošenja tužbe - 17. novembra 20 09. godine do podnošenja ustavne žalbe 11. marta 2010. godine, odnosno njene dopune (23. juna 2011. godine), trajao četiri meseca, odnosno godinu i sedam meseci.
Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje parničnog postupka koji se ovde osporava objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi tog Ustavom zajemčenog prava. Navodi podnosilaca „da su u tom parničnom postupku postupala čak tri prvostepena suda i četvoro sudija, odnosno predsednika veća, a da nijedno ročište nije održano“, ipak ne ukazuju da je u ovom trenutku došlo do povrede navedenog prava gledano prema ukupnom dosadašnjem toku parnice.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je u tom delu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu , rešavajući kao u tački 2. izreke.
8. Punomoćnici podnosilaca ustavne žalbe su podnescima od 1. i 10. aprila, odnosno 3. juna 2010. godine, obavestili Ustavni sud da su Deheljan Mira, Miletić Vera, Soldatović Nikola, Stanković Radomir i Stevanovski Mileta preminuli.
Odredbom člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da će Ustavni sud obustaviti postupak ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.
S obzirom na to da su navedeni podnosioci ustavne žalbe preminuli, to su prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka, pa je Ustavni sud saglasno odredbi člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu obustavio postupak u ovo m predmetu u odnosu na njih, rešavajući kao u tački 3. izreke.
9. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 7) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević