Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku radi predaje dece, koji traje preko četiri godine. Deo žalbe koji se odnosi na krivični postupak odbacuje se zbog nedostatka legitimacije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Milovanović iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirjane Milovanović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 28645/10 , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Milovanović iz Beograda, preko punomoćnika Zorana Toškovića, advokata iz Beograda, je 26. februara 20 09. godine podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 3141/08 i krivičnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1674/08.

U ustavnoj žalbi se navodi sledeće: da je u postupku za razvod braka podnositeljke ustavne žalbe i Miloja Milovanovića koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu doneto rešenje P. 5452/02, kojim je usvojena privremena mera kojom su deca parničnih stranaka, mal. D. i K. povereni podnositeljki ustavne žalbe na negu, čuvanje i vaspitanje do pravnosnažnog okončanja tog postupka; da je 18. juna 2003. godine podnositeljka podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje navedene privremene mere i da je taj sud 26. juna 2003. godine doneo rešenje I. 879/03 kojim je dozvoljeno izvršenje protiv supruga podnositeljke ustavne žalbe; da Četvrti opštinski sud u Beogradu pet godina „nije bio sposoban da izvrši“ navedenu privremenu meru; da su u međuvremenu pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5452/02 od 6. oktobra 2005. godine mal. deca poverena na negu, staranje i vaspitanje podnositeljki ustavne žalbe; da je podnositeljka na osnovu navedene presude podnela novi predlog za izvršenje, te da je Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo 13. marta 2007. godine rešenje I. 3141/08 kojim je dozvolio izvršenje, čime je prethodno navedeno rešenje o izvršenju privremene mere „prestalo da važi“; da sud i od tada za godinu dana nije zakazao ni jedno ročište, niti je izvršio navedeno rešenje.

Obrazlažući povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1674/08, podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe sledeće: da se protiv njenog bivšeg supruga Miloja Milovanovića pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodi krivični postupak zbog krivično g dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 116 . stav 1. KZ RS, ali da u ovom postupku sud nije mogao da obezbedi prisustvo okrivljenog, niti da donese p resudu; da je bivši suprug podnositeljke ustavne žalbe presudom Drugog opštinsk og sud a u Beogradu K. 924/05 od 16. juna 2006. godine već oglašen krivim za isto krivično delo, ali da ta presuda nije postala pravnosnažna sve do 13. oktobra 2006. godine, jer nije uručivana okrivljenom duže od četiri meseca.

Podnositeljka smatra da joj je ovakvim (ne)postupanjem sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i naloži Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu da u razumnom roku okonča postupak izvršenja u predmetu I. 3141/08, kao i da naloži Drugom opštinskom sudu u Beogradu da u razumnom roku okonča postupak u predmetu K. 1674/08 .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i uvida izvršenog u spise predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 3141/08 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28645/10) i Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 1767/08 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 5517/10), utvrdio sledeće:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5452/02 od 6. oktobra 2005. godine je, pored ostalog, odlučeno da se maloletna deca parničnih stranaka Mirjane Milovanović i Miloja Milovanovića, mal. D. i K. povere na negu staranje i vaspitanje majci, Mirjani Milovanović, ovde podnositeljki ustavne žalbe. Istom presudom je uređen način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa ocem, Milojem Milovanovićem i privremeno je zabranjeno održavanje ličnih kontakata između oca i mal. dece stranaka u trajanju od tri meseca, koji rok će se računati od dana predaje mal. dece na poveravanje majci. Navedena presuda je postala pravnosnažna 16. novembra 2006. godine, a izvršna 9. januara 2007. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe, je u svojstvu izvršn og poveri oca, 27. februara 2008. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje pravnosnažne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5452/02 od 6. oktobra 2005. godine. U predlogu je, pored ostalog, navedeno da je toj presudi prethodilo rešenje istog suda P. 5452/02 kojim je usvojena privremena mera i kojom su mal. D. i K. povereni podnositeljki ustavne žalbe na negu, čuvanje i vaspitanje do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, te da je na osnovu navedenog rešenja Četvrti opštinsk i sud u Beogradu doneo 26. juna 2003. godine rešenje I. 879/03 kojim je dozvolio izvršenje navedene privremene mere, a koje rešenje do podnošenja novog predloga za izvršenje pravnosnažne presude nije izvršeno, čime je navedena privremena mera „prestala na važi“.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 19. februara 2008. godine doneo rešenje I. 879/03 kojim je obustavio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju istog suda I. 879/03 od 26. juna 2003. godine i ukinuo sve sprovedene radnje.

Rešavajući o predlogu izvršnog poverioca od 27. februara 2008. godine , Četvrti opštinski sudu u Beogradu je 13. marta 2008. godine doneo rešenje I. 3141/08 kojim je određeno predloženo rešenje. Izvršni dužnik je 1. aprila 2008. godine izjavio žalbu na navedeno rešenje, koja žalba nije bila potpisana. Postupajući sud je 7. aprila 2008. godine naložio da se izlaskom na lice mesta pronađe dužnik kako bi potpisao žalbu i kako bi se proverilo da li je dužnik postupio po rešenju o izvršenju I. 3141/08 od 13. marta 2008. godine, pa je u zapisniku od 9. maja 2008. godine, službeno lice konstatovalo da je izlaskom na lice mesta zatek lo izvršnog dužnika koji je potpisao žalbu od 1. aprila 2008. godine i koji je izjavio da nije postupio po rešenju o izvršenju I. 3141/08 od 13. marta 2008. godine, budući da nije rešeno po njegovoj žalbi. Žalba izvršnog dužnika je 5. juna 2008. godine dostavljena na izjašnjenje punomoćniku izvršnog poverioca, a čiji odgovor je dostavljen sudu 12. juna 2008. godine.

Postupajući po zahtevu Drugog opštinskog suda u Beogradu od 30. maja 2008. godine, spisi predmeta I. 3141/08 su 24. juna 2008. godine dostavljeni na uvid Drugom opštinskom sudu u Beogradu radi odlučivanja u predmetu K. 132/08, a koji se pred tim sudom vodi protiv oca mal. dece i bivšeg supruga podnositeljke ustavne žalbe (videti: 3.2.). Spisi predmeta osporenog izvršnog postupka I. 3141/08 su od strane postupajućeg sudije dva puta zatraženi natrag (dopisima od 13. novembra 2008. godine i 27. januara 2009. godine), a vraćeni su Četvrtom opštinsk om sudu u Beogradu početkom februara 2009. godine.

Spisi predmeta osporenog izvršnog postupka I. 3141/08 su 10. februara 2009. godine dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika od 1. aprila 2008. godine. Rešavajući o žalbi izvršnog dužnika, Okružni sud u Beogradu je 23. aprila 2009. godine doneo rešenje Gž. 3553/09 kojim je odbijena kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 3141/08 od 13. marta 2008. godine. Navedeni spisi su vraćeni u prvostepeni sud 5. juna 2009. godine.

Izvršni sud je u periodu od 7. jula 2009. godine do 8. jula 2010. godine zakazao osam, a održao pet ročišta.

Na ročištu održanom 7. jula 2009. godine, sud je saslušao izvršnog poverioca i dužnika i doneo rešenje da se na narednom ročištu saslušaju mal. D. i K. Kako je ročištu, kao predstavnik Centra za socijalni rad - Odeljenje Rakovica (u daljem tekstu: Centar), pristupilo lice koje je kuma poverioca, sud nije saslušao predstavnika Centra, pa je doneo rešenje da se Ministarstvu za rad i socijalnu politiku ukaže na postupanje Centra, sa zahtevom da se izvrši nadzor nad njihovim radom. Sud je istog dana uputio dopis Centru sa zahtevom da hitno preuzmu mere iz svoje nadležnosti i da dos tave mišljenje o načinu sprovođenja izvršenja, odnosno procenu da li se izvršenje može i treba sprovesti samo izricanjem novčanih kazni dužniku ili je neophodno i u kom trenutku postupati saglasno članu 224. st. 4. i 5. Zakona o izvršnom postupku.

Dopisom od 20. oktobra 2009. godine Centar je obavestio sud da je formiran novi tim koji je izvršio sve potrebne i neophodne provere i konsultacije i pribavio informacije od značaja za davanje stručnog mišljenja, te da stručni tim smatra da je neophodno obavezati oca da mal. decu odvodi u specijalizovanu ustanovu u kojoj bi se sprovodio savetodavno-terapijski rad sa mal. decom i roditeljima i kako bi se mal. deca pripremila za izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 22. oktobra 2009. godine zatražio da sud u skladu sa zakonskim ovlašćenjima okonča izvršni postupak tako što će zakazati izvršenje pravnosnažne presude u prisustvu stručnog tima , koji će prethodno pripremiti decu za prelazak kod majke.

Na ročištu održanom 23. oktobra 2009. godine, sud je saslušao mal. D. i K, kao i predstavnika Centra , te je doneo rešenje kojim se prihvata sporazumni predlog o kontaktu dece sa majkom, a radi omogućavanja sprovođenja izvršenja. Sud je rešenjem uputio stranke da se jave Institutu za mentalno zdravlje radi savetodavno-terapijskog rada sa porodicom, a dužnika obavezao da vodi decu u Institut. Sud je naložio strankama da svakih 15 dana obaveštavaju sud o odvijanju kontakta između mal. dece i majke, kao i o toku savetodavno-terapijskog rada, a Centru je naloženo da prati izvršenje navedenog i da o promenama koje nastanu kao rezultat rada sa decom obaveštava sud.

Dopisom od 10. novembra 2009. godine, Ministarstvo rada i socijalne politike je dostavilo sudu obaveštenje o izvršenom nadzoru nad radom Centra u kome je, pored ostalog, konstatovano da je postupanje Centra bilo uglavnom u okvirim a zakona i uz nedovoljno poštovanje pravila struke .

Izvršni poverilac je podneskom od 12. novembra 2009. godine obavestio sud da kontakta između majke i mal. dece nema na način na koji je to dogovoreno na ročištu 23. oktobra 2009. godine, budući da su deca samo jedan dan vikenda provela sa njom, pa je ukazano sudu da dužnik vrši opstrukciju postupka, ali i da sud nije izvršio nijedno rešenje o kažnjavanju izvršnog dužnika. Posebno je istaknuto da se time nanosi nenadoknadiva šteta deci i zatraženo je da se zakaže i sprovede izvršenje i okonča izvršni postupak .

Izvršni sud je 20. novembra 2009. godine uputio dopis Institutu za mentalno zdravlje sa zahtevom da obaveste sud o načinu na koji mogu pružiti pomoć sudu pri sprovođenju izvršenja, odnosno o načinu na koji je moguće u Institutu vršiti savetodavno-terapijski rad sa porodicom, radi psihološke pripreme dece za izvršenje.

Centar je 27. novembra 2009. godine dostavo sudu izveštaj o terapijskom radu sa strankama i mal. decom u kome je, pored ostalog, navedeno da je otac u ovom periodu sarađivao, ali da nije bilo redovnih fizičkih kontakata mal. dece sa majkom, te da su mal. deca jednom prespavala kod majke, dok je ostalih dana bilo sprečenosti za viđanje majke sa mal. decom. Centar je 16. decembra 2009. godine dostavio sudu mišljenje da izvršenje potrebno privremeno odložiti do okončanja terapijskog rada sa porodicom u Institutu za mentalno zdravlje , te da izvršenje u ovom momentu nije u interesu mal. dece, a da će nakon kompletnog stručnog postupka , Centar obavestiti sud o proceni opravdanosti i celishodnosti daljeg izvršenja.

Ročište zakazano za 17. decembra 2009. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Institut za mentalno zdravlje je 24. decembra 2009. godine dostavio sudu obaveštenje u kome je, pored ostalog, navedeno da su deca ambulantno primljena 16. novembra 2009. godine, radi prvog psihijatrijskog pregleda i da je utvrđeno da kod oba deteta nema psihijatrijskih poremećaja niti razvojnih odstupanja koji bi bili indikacija za psihij atrijski tretman u toj ustanovi, te da ova ustanova nije akreditovana za p osredovanje u porodični odnosima, kao i da je preporučljivo da ih sud usmeri ka specijalizovanoj ustanovi, Savetovališt e za brak i porodicu Centr a za socijalni rad Beograd, koja tak ve tretmane sa porodicom obavlja. Navedeno obaveštenje je od strane izvršnog suda 31. decembra 2009. godine prosleđeno Centru.

Nakon reforme sudstva, predmet je dat u nadležnost Prvom osnovnom sudu u Beogradu sa oznakom I. 28645/10.

Ročište zakazano 3. februara 2010. godine je odloženo zbog nedolaska predstavnik a Centra koji je dopisom ranije obavestio sud da nije u mogućnosti da pristupi ročištu.

Sud je dopisom od 5. februara 2010. godine ponovo dostavio Centru dopis Instituta za mentalno zdravlje od 24. decembra 2009. godine.

Centar je 23. februara 2010. godine dostavio sudu izveštaj sa nalazom i mišljenjem u kome je, pored ostalog, navedeno da je procena ovog organa da nije u najboljem interesu mal. dece dalje upućivanje u Savetovalište za brak i porodicu i druge institucije, jer bi dalji institucionalni rad sa decom proizveo otpor, doveo u rizik uspostavljenu saradnju dece sa stručnim timom Centra i napredak u kontaktima sa majkom kojih ranije nije bilo, kao i da bi narušavalo integritet ličnosti mal. dece.

Na ročištu održanom 3. marta 2010. godine punomoćnik poverioca je osporio izveštaj Centra i predložio da se izvršenje sprovede prinudnim oduzimanjem dece. Sud je saslušao poverioca – majku mal. dece , koja je, pored ostalog, izjavila da decu viđa posle škole, da su do sada kod nje bili svega tri puta na po dva do tri sata, te da smatra da nema pomaka u kontaktu sa decom. Sud je saslušao i predstavnika Centra koji je izjavio da u izveštaju nema subjektivnosti, da je nemoguće decu prisiliti na bilo šta, jer to nije u njihovom najboljem interesu, da Centar stoji majci na raspolaganju i spreman je da joj pomogne da prepozna svoju ulogu i način na koji treba da osmisli kontakte sa decom. Izjavljeno je i da je moguće da otac i dalje manipuliše decom, iako sarađuje sa Centro m i redovno se odaziva pozivima. Ukazano je da se deca ne smeju pritiska ti, budući da je Centar još uvek u fazi pridobijanja poverenja dece, da je predlog Centra da se nastavi savetodavni rad sa porodicom, da bi kontakti majke sa decom trebali da se održavaju u skladu sa željom, mišljenjem i potrebom dece, kao i da nije u interesu dece da se izvršenje sprovodi prinudnim oduzimanjem, već jedino u pravcu razvijanja saradnje sa roditeljima i decom, korekcijom stavova u roditeljskoj ulozi, kako bi se eventualno stvorili uslovi da deca sama prihvate da pređu kod majke. Sud je doneo rešenje kojim je naložio Centru da se u roku od tri dana izjasne pismeno da li je u interesu dece da se radi njihove psihološke pripreme kontakata sa majkom odvijaju na način na koji je to određeno na ročištu od 23. oktobra 2009. godine ili je potrebno način kontakata eventualno redukovati, a nakon sagledavanja želja, potreba i interesa dece.

Centar je dopisom od 12. marta 2010. godine obavestio sud da je nakon obavljenog razgovora sa mal. decom konstatovano da deca žele da viđaju majku jednom nedeljno na par sati, kao i da će stručni tim Centra nastaviti savetodavni rad sa roditeljima i mal. decom u cilju prevazilaženja postojećih teškoća i problema, a radi zaštite najboljeg interesa dece.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 18. marta 2010. godine, pored ostalog, obavestio sud da je Centar poverioca obavestio telefonom o izmenjenom načinu viđanja dece, te da time Centar vrši „opstrukciju dogovora sa sudom“, kao i da otac manipuliše decom.

Na ročištu održanom 8. aprila 2010. godine saslušani su izvršni poverilac, dužnik i predstavnik Centra, kao i mal. deca. Sud je doneo rešenje kojim je izmenio rešenje od 23. oktobra 2009. godine tako što je izmenio način viđanja majke sa decom. Istovremeno je naloženo Centru da prati realizaciju navedenog, nastavi savetodavno-terapijski rad sa porodicom i da o promenama redovno obaveštava sud.

Ročište zakazano za 29. jun 2010. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije .

Na ročištu održanom 8. jula 2010. godine saslušan je izvršni poverilac – majka mal. dece koja je izjavila da ima kontakt e sa njima, ali ne na način kako je dogovoreno, već kako deca žele, pa je predložila da deca provedu dve nedelje letnjeg od mora sa njom van Beograda, što su deca odbila, ali su prihvatila da u toku njenog godišnjeg odmora provedu vreme sa njom u Beogradu, kad oni to budu želeli i bez obaveze da prespavaju kod nje. Izvršni dužnik je obavestio sud da je 23. juna 2010. godine zaključena glavna rasprava u parničnom postupku o promeni odluke o poveravanju dece i dostavio je sudu zapisnik sa glavne rasprave. Sud je doneo rešenje kojim je naloženo Centru da jednom u dva meseca podnese sudu izveštaj, odnosno da obaveštava sud o održavanju kontakata i reakciji dece pri susretima sa majkom . Centar je 29. oktobra 2010. godine dostavio sudu izveštaj o ostv arivanju kontakta dece sa majkom.

U postupanju po zahtevu Prvog osnovn og sud a u Beogradu od 25. oktobra 2010. godine, spisi predmeta I. 28645/10 su 11. novembra 2010. godine dostavljeni su na uvid Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi odlučivanja u predmetu K. 5517/10, a koji se pred tim sudom vodi protiv oca mal. dece i bivšeg supruga podnositeljke ustavne žalbe (videti: 3.2.).

Spisi predmeta osporenog izvršnog postupka I. 3141/08 (sada I. 28645/10) su se nalazili u spisima osporenog krivičnog postupka K. 1674/08 (sada K. 5517/10) sve do 23. januara 2012. godine, kada su osporeni krivični spisi dostavljeni Ustavnom sudu (videti: 3.2.).

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Na saslušanju od 28. novembra 2007. godine pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u krivičnom postupku Ki. 1651/07 protiv okrivljenog Miloja Milovanovića za krivično delo oduzimanje maloletnog deteta iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, podnositeljka ustavne žalbe se pridružila krivičnom gonjenju, ali je izjavila da će se o imovinsko -pravnom zahtevu izjasniti naknadno.

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 29. januara 2008. godine podelo optužni predlog Kt. 667/07 protiv Miloja Milovanovića, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog deteta iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika.

Dopisom od 30. maja 2008. godine Drugi opštinski sud u Beogradu zatražio od Četvrtog opštinskog suda u Beogradu na uvid spisi predmeta I. 3141/08. Spisi su dostavljeni 24. juna 2008. godine, a vraćeni su Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu početkom februar a 2009. godine.

Na glavnom pretresu održanom 19. aprila 2010. godine je, pored ostalog, saslušana oštećena Mirjana Milovanović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, koja nije istakla imovinskopravni zahtev.

Nakon reforme sudstva, predmet je dat u nadležnost Prvom osnovnom sudu u Beogradu sa oznakom K. 5517/10.

Dopisom od 25. oktobra 2010. godine postupajući sudija je zatražio od Prvog osnovnog suda u Beogradu spise predmeta I. 3141/08 radi uvida. Spisi predmeta su dostavljeni krivičnom sudu 11. novembra 2010. godine. Postupajući sudija je 18. januara 2011. godine sačinio službenu belešku u izvršenom uvidu u predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28645/10.

Osporeni krivični postupak nije okončan i u fazi je glavnog pretresa.

3.3. Druge činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje

3.3.1. Prvi krivični postupak

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 14. juna 2005. godine podelo optužni predlog Kt. 4/05 protiv Miloja Milovanovića zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 116. stav 1. KZ RS;

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 924/05 od 16. juna 2006. godine okrivljeni je oglašen krvim za izvršenje krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 116. stav 1. KZ RS i izrečena mi je uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca koja se neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine ne učini novo krivično delo. Navedena presuda je postala pravnosnažna 19. oktobra 2006. godine.

3.3.2. Postupak lišenja roditeljskog prava

Postupak lišenja roditeljskog prava pokrenuo je Centar za socijalni rad , a na osnovu izveštaja Instituta za mentalno zdravlje.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 732/07 od 8. septembra 2008. godine Miloje Milovanović je lišen roditeljskog prava u odnosu na svoju maloletnu decu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 15105/08 od 19. januara 2009. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovni postupak.

Na sastanku stručnog tima Centra od 15. aprila 2009. godine donet je zaključak da se odustane od daljeg vođenja ovog postupka iz razloga necelishodnosti, o čemu je obavešten i sud.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 12. maja 2009. godine doneo rešenje P. 1489/09 kojim je konstatovano da je tužba povučena.

3.3.3. Postupak za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 3288/10 od 23. juna 2010. godine usvojen je tužbeni zahtev Miloja Milovanovića da se maloletna deca parničnih stranaka, D. i K, povere ocu koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom dva iste presude obavezana je tužena Mirjana Milovanović, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da na ime svog doprinosa za izržavanje dece plaća mesečno po 6.000,00 dinara, dok je stavom trećim izmenjena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5452/02 od 6. oktobra 2005. godine u delu koji se odnosi na poveravanje maloletne dece majci.

Punomoćnik oštećene je na glavnom pretresu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. K. 5517/10 od 3. februara 2011. godine (videti: 3.2.) predao sudu rešenje Gž. 852/10 od 8. decembra 2010. godine kojim je ukinuta Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 3288/10 od 23. juna 2010. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je: da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (član 204. stav 1.).

Odredbama člana 224. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da prilikom sprovođenja izvršenja sud posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta (stav 1.); da ako se izvršenje nije moglo sprovesti izricanjem i izvršenjem odluke o novčanoj kazni, izvršenje će se sprovesti oduzimanjem deteta od lica kod koga se dete nalazi i predajom deteta roditelju odnosno drugom licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje (stav 4.); da oduzimanje i predaju deteta iz stava 4. ovoga člana može obaviti samo sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, škole, porodičnog savetovališta ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima (stav 5.).

5.1. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 3141/08 (sada I. 28645/10), Ustavni sud je konstatovao da se prema dosadašnjoj praksi ovog Suda, odredba člana 32. stav 1. Ustava primenjuje i na postupke u kojima se izvršava pravnosnažna sudska odluka. S tim u vezi, Ustavni sud je ukazao na svoj stav da je, bez obzira na činjenicu da se izvršenje sprovodi protiv privatnog lica, na sudu i drugim nadležnim organima da preduzme sve neophodne korake da se izvrši pravosnažna sudska presuda, da je obaveza suda da osigura delotvorno učešće svih nadležnih organa, te da propust suda da to učini nije u skladu sa garancijama sadržanim u članu 32. stav 1. Ustava (videti: uz odgovarajuće izmene, u kontekstu vršenja roditeljskog prava nad detetom, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, br. 78028/01 i 78030/01, od 22. juna 2004. godine, st. 174 – 189 , u predmetu Damnjanović protiv Srbije od 18. novembra 2008. godine, broj 5222/07, st. 67. i 68, u predmetu Felbab protiv Srbije od 14. aprila 2009. godine, broj 14011/07, st. 61. i 62. i u predmetu Krivošej protiv Srbije od 13. aprila 2010. godine, broj 42559/09, st. 45. i 46. ).

Ustavni sud je imao u vidu i da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka, pa i izvršnog postupka, zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je postupak izvršenja pravnosnažne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5452/02 od 6. oktobra 2005. godine kojom su mal. D. i K. povereni na negu staranje i vaspitanje podnositeljki ustavne žalbe započeo 27. februara 2008. godine, te da osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan. Ustavni sud je dalje utvrdio da je u toku dosadašnjeg trajanja osporenog izvršnog postupka sud zakazao osam, a održao pet ročišta, od kojih su dva ročišta odložena zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na održanim ročištima, sud je saslušavao izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, predstavnika Centra, kao i mal. D. i K, kako bi utvrdio način na koji će sprovesti izvršenje, a koje bi bilo u najboljem interesu mal. dece. Iako je sud naložio savetodavno-terapijski rad sa mal. decom i roditeljima, a u cilju pripreme dece za izvršenje, Ustavni sud primećuje da je sud prvobitno uputio stranke u Institut za mentalno zdravlje koji nije akreditovan za posredovanje u porodičnim odnosima, da bi kasnije savetodavno-terapijski rad bio nastavljen u Centru. Ustavni sud je utvrdio i da su se spisi predmeta od 28. juna 2008. godine do početka februara 2009. godine nalazili u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, jer su traženi na uvid radi odlučivanja krivičnog suda u predmetu koji se vodio protiv Miloja Milovanovića (ranije K. 1674/08, sada K. 5517/10), kao i da su 25. oktobra 2010. godine ponovo dostavljeni krivičnom sudu (sada Prvom osnovnom sudu u Beogradu), te da su se do 23. januara 2012. godine nalazili u spisima krivičnog predmeta K. 5517/10. Takođe, Sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 27. februara 2008. godine, a prvo ročište održano 7. jula 2009. godine, te da su se, kao što je već rečeno, u navedenom periodu spisi predmeta nalazili u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, kao i da je izvršni sud dva puta, dopisima od 13. novembra 2008. godine i 27. januara 2009. godine, zatražio spise predmeta natrag.

Ustavni sud je utvrdio da je u dosadašnjem toku izvršnog postupka Centar postupao po nalozima suda i redovno dostavljao izveštaje, ali da se, iako je imao značajnu ulogu u radu sa decom i roditeljima, tek kasnije uključio u savetodavno-terapijski rad sa porodicom. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se na prvom ročištu, kao predstavnik Centra, pojavilo lice koje je kasnije, nakon izvršenog nadzora od strane Ministarstva za rad i socijalna pitanja, bilo isključeno iz daljeg rada na predmetu.

Ustavni sud je dalje utvrdio da je izvršni dužnik sarađivao sa Centrom i učestvovao u savetodavno-terapijskom radu, te da nije sprečavao izvršenje i predaju dece podnositeljki, a da je podnositeljka ustavne žalbe u dosadašnjem toku izvršnog postupka više puta ukazivala sudu na potrebu hitnog sprovođenja izvršenja, predlažući i prinudno izvršenje.

S druge strane, Ustavni sud je konstatovao da, iako su deca bila voljna da povremeno provode vreme sa podnositeljkom, ipak su izrazila stav da i dalje žele da nastave da žive sa ocem, izvršnim dužnikom. S tim u vezi, Ustavni sud je ukazao da svaka prinuda u ovoj oblasti mora biti ograničena, budući da treba pažljivo razmotriti i oceniti interese i prava svih zainteresovanih strana, posebno vodeći računa o zaštiti najboljeg interesa dece.

Međutim, bez obzira na eventualnu osetljivost spornog postupka, potrebu da se zaštite najbolji interesi dece, kao i činjenicu da je podnositeljka tokom dosadašnjeg trajanja izvršnog postupka povremeno viđala decu, polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da je postupajući sud u dosadašnjem toku osporenog izvršnog postupka, ponašao pasivno, odugovlačio postupak, te da nije preduzeo sve neophodne mere kako bi se izvršila pravnosnažna sudska odluka i deca predala podnositeljki ustavne žalbe. Ovakva ocena Ustavnog suda se posebno zasniva na činjenici da su spisi predmeta u dva navrata zadržani u krivičnom sudu, i to prvi put više od sedam meseci, a drugi put čak godinu i tri meseca, kao i da je prvo ročište zakazano tek nakon više od godinu i četiri meseca. S tim u vezi, Ustavni sud smatra da je potrebno posebno ukazati na stav da za postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nije od značaja da li je odugovlačenje sudskog postupka uzrokovano postupanjem „odgovornog“ suda, drugog suda ili drugog državnog organa koji je trebalo da dostavi dokaze vezane za predmetni postupak (videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava predmetu Zimmermann i Steiner protiv Švajcarske , od 13. jula 1983. godine, broj 8737/79, stav 29.).

Takođe, Ustavni sud smatra da je potrebno konstatovati i da je u međuvremenu pokrenut i postupak za izmenu odluke o poveravanju dece.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u dosadašnjem toku izvršnog postupk a koji se vodi o pred Četvrtim opštinskim sudu u Beogradu u predmetu I. 3141/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 28645/10 , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u stavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Kako osporeni izvršni postupak još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

Iako podnositeljka ustavne žalbe nije formalno osporila izvršni postupak koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 879/03, kojim je odre đena privremena mer a i nalož eno Miloju Milovanoviću da mal. decu preda na čuvanje, negu i vaspitanje podnositeljki, Ustavni sud je ocenio da iz navoda i razloga ustavne žalbe proističe da podnositeljka osporava i ovaj izvršni postupak.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 879/03 od 19. februara 2008. godine obustavljeno izvršenje određeno rešenjem istog suda I. 879/03 od 26. juna 2003. godine i ukinute sve sprovedene radnje. Kako je izvršni postupak koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 879/03 okončan 19. februara 2008. godine, a ustavna žalba izjavljena 26. februara 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

5.2. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni krivični postupak koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu. K. 1674/08, a koji se sada vodi pred Prvim osnovom sudom u Beogradu u predmetu K. 5517/10, Ustavni sud ukazuje na to da se u krivičnom postupku, pre svega, odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, što znači i da se garancije prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku prvenstveno jemče okrivljenom licu. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je utvrdio da se pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , koje je sadržinski identično pravu iz člana 32. Ustava, može jemčiti i oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu, ali samo od trenutka kada je on istakao svoj imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku ( videti, umesto svih drugih, odluku u predmetu Boris Stojanovski protiv BJR Makedonije, od 6. maja 2010. godine, aplikacija broj 41916/04, stav 40.).

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe istakla povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog Miloja Milovanovića, te da se Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećene. Takođe, Ustavni sud je utvrdio i da podnositeljka ustavne žalbe u osporenom krivičnom postupku nije podnela predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se u osporenom krivičnom postupku ne odlučuje o građanskim pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, te da stoga ne može isticati da joj je u osporenom krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od toga da se označeno ustavno pravo u konkretnom slučaju ne jemči podnositeljki ustavne žalbe, kao oštećenoj u krivičnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na osporeni krivičnim postupka odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje , kao u odnosnom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu izloženog i odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti