Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji. Sud je ocenio da navodi žalbe ne ukazuju na proizvoljnost ili arbitrernost sudskih odluka, već predstavljaju ponavljanje žalbenih razloga o kojima je već odlučeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2810/2010
16.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Save Sofrontijevića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Save Sofrontijevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Negotinu P. 674/09 od 30. novembra 2009. godine i presude Višeg suda u Negotinu Gž. 263/10 od 6. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Savo Sofrontijević iz Negotina je 11. juna 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci.

U ustavnoj žalbi se navodi da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, pretrpeo štetu jer mu u upravnom postupku, koji je vodio pred Nacionalnom službom za zapošljavanje radi ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i prava na novčanu naknadu, nije priznato pravo koje je utvrđeno zakonom, ''a zakon je za sve jednak, pa prema tome nije bilo moguće da se nekim radnicima po istom zakonu prizna pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, a drugim radnicima to isto pravo ne prizna''. Smatra da je u upravnom postupku koji je prethodio donošenju osporenih presuda pogrešno primenjeno materijalno pravo koje je dovelo do prouzrokovanja štete za podnosioca ustavne žalbe i uskraćivanja prava po osnovu zakona.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Negotinu vođen parnični postupak, radi naknade štete, protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje. Osporenom prvostepenom presudom P. 674/09 30. novembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 237.749,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. novembra 2009. godine i obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju presude je navedeno: da je tužilac tužbu zasnovao na odredbi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, jer smatra da je pretrpeo štetu zbog nezakonitog rešenja tužene; da, po oceni suda, tužilac nema pravni osnov za isplatu traženog iznosa, jer osnov može biti samo pojedinačni upravni akt, odnosno rešenje tužene kojim bi bilo utvrđeno tužiočevo pravo na novčanu naknadu; da je tužena konačnim rešenjem odbila zahtev tužioca za priznavanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, pa kako pojedinačnim aktom nije ustanovljeno pravo tužioca na novčanu naknadu, to nije došlo ni do umanjenja njegove imovine shodno odredbi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima; da opštinski sud kao sud redovne nadležnosti ne može da utvrđuje da li je predmetno rešenje tužene zakonito, već to može da utvrdi samo stvarno nadležan sud za ocenu zakonitosti konačnih upravnih akata.

Osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gž. 263/10 od 6. maja 2010. godine žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena je kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda.

4. Ustavni sud najpre konstatuje da iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovom odredbom Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava podnosioca iz člana 36. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o povredi navedenog prava zasniva na činjenici da je ''nekim radnicima po istom zakonu priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, a drugim radnicima to isto pravo nije priznato''.

Kako podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava nije potkrepio dostavljanjem dokaza u prilog ovih tvrdnji, što je osnovna pretpostavka za navode o različitom postupanju sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama, to je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanih navoda o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti